Piše: Dušan Dobromirov
Prosečna plata u Srbiji u 2025. je 932 evra, dok je u Crnoj Gori taj iznos 1012 evra. Iste godine u Srbiji je prosečna penzija bila 430 evra, dok su crnogorski penzioneri dobijali 535 evra. Ovakva preraspodela ukazuje na to da u Srbiji postoji namera da se stanovništvo drži u podređenom ekonomskom položaju kako bi se lakše moglo manipulisati putem podele novca lojalnima i kupovinom naklonosti glasača na izborima. Ovo se posebno odnosi na milion i po srpskih penzionera
Alija Sirotanović bio je jugoslovenski rudar-brigadir iz Breze koji je sa svojom brigadom postavio svetski rekord u iskopavanju uglja 1949. godine. Oni su tokom osam sati iskopali 152 tone uglja i oborili rekord koji je do tada držao Aleksej Stahanov sa 102 tone uglja. Alija je zbog svog podviga više puta nagrađivan, odlikovan i njegov lik se našao na novčanici od 20.000 dinara iz 1987. godine. Inače, novčanica od 10 dinara, koje se neki od nas sećaju, pogrešno se vezuje za Aliju Sirotanovića i prikazuje zeničkog livca Arifa Heralića. Alija Sirotanović bio je veoma skroman i posvećen napretku, vredni rudar i kao takav dobro simbolizuje aktuelnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Tu situaciju karakterišu oskudica, rudarstvo i nada da će se situacija ipak promeniti na bolje.
Stevan Gajević: da li je 2020. predstavljala diskontinuitet?
Oskudicu u Srbiji najbolje opisuje stopa rizika od siromaštva koja iznosi 19,6 odsto, što znači da je toliki procenat stanovnika Srbije imao prihode manje od praga rizika od siromaštva koji iznosi 82.213 dinara mesečnih prihoda za tročlanu porodicu. Tako visoka stopa siromaštva nije slučajna i uporedna analiza zvaničnih ekonomskih podataka Srbije i Crne Gore za 2025. godinu dobro ilustruje odnos srpske vladajuće elite prema svojim građanima i njihovom kvalitetu života. Prema podacima Eurostat-a, Srbija je u 2025. ostvarila BDP po glavi stanovnika od 13.540 evra, za nijansu više od Crne Gore gde je ta vrednost 13.110 evra po glavi stanovnika. Kada se uporede primanja građana Srbije i Crne Gore, dobija se potpuno drugačija slika.
Prosečna plata u Srbiji u 2025. godini je 932 evra, dok je u Crnoj Gori taj iznos 1012 evra. Vrednosti prosečnih penzija pokazuju još veću razliku i u Srbiji je u 2025. godini prosečna penzija bila 430 evra, dok su crnogorski penzioneri dobijali u proseku 535 evra. Dakle, uz za nijansu manji BDP, Crna Gora svojim penzionerima isplaćuje za oko 20 odsto veće penzije i zaposleni u Crnoj Gori imaju veće plate. Ovakva preraspodela ukazuje na to da u Srbiji postoji namera da se stanovništvo drži u podređenom ekonomskom položaju kako bi se lakše moglo manipulisati putem podele novca lojalnima i kupovinom naklonosti glasača na izborima. Ovo se posebno odnosi na milion i po srpskih penzionera.
Rudarstvo je postala najznačajnija grana privrede i postojeći nivo BDP-a se održava zahvaljujući ovom sektoru. Prema zvaničnim podacima o BDP-u za 2025. godinu, ostvaren je realni rast od 2 odsto uz godišnju inflaciju od 2,4 odsto. Dominantan udeo BDP-a imaju sektori uslužnih delatnosti i rudarstva, dok sektori građevinarstva i poljoprivrede beleže pad. Problem postoji i kod bruto investicija u osnovna sredstva koje su porasle minimalih 0,9 odsto uz usporavanje priliva stranih direktnih investicija u odnosu na prethodne godine. Kada se analizira struktura BDP-a, vidi se da rast rudarskog sektora od 4 odsto (ujedno je rudarstvo i najprofitabilniji sektor) značajno doprinosi rastu ukupnog BDP-a, osim sektora koji se baziraju na potrošnji.
Za razliku od ostalih sektora, rudarstvo ima tu karakteristiku da su resursi ograničeni i da se ista ruda može prodati samo jednom. Uz veoma niske stope rudnih renti, u Srbiji ne postoji ni ograničenje da se ruda ne može izvoziti i da se mora preraditi u zemlji. Dok ovakva ograničenja postoje u zemljama u razvoju, Srbija dozvoljava izvoz sirovine pa tako od srpske rude nastaju kinesko zlato i bakar. Time se nepovratno gubi značajan udeo u stvaranju nove vrednosti. Razlozi zbog kojih neke države dozvoljavaju izvoz rude kao sirovine su ekološke prirode. Ekološka situacija u opštinama u kojima su prisutni rudnici pokazuje da u Srbiji to ne može biti razlog. Nekontrolisani izvoz rudnih resursa, koji su po svojoj prirodi ograničeni, predstavlja trajnu rasprodaju imovine koja pripada svim građanima Srbije.
Da se situacija u Srbiji može promeniti na bolje i optimizam koji uliva pojava Studentskog pokreta na političkoj mapi sprečava veći egzodus građana. Alija Sirotanović je ušao u istoriju kada ga je na dodeli ordena Tito pitao šta je njemu lično potrebno. Alija je tada odgovorio: “Dajte mi veću lopatu”. Tehnologija se promenila i verovatno bi danas taj odgovor glasio: “Dajte nam poštene i fer izbore”.
Autor je profesor ekonomije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu
Izvor: Vreme
