Пише: Душан Добромиров
Просечна плата у Србији у 2025. је 932 евра, док је у Црној Гори тај износ 1012 евра. Исте године у Србији је просечна пензија била 430 евра, док су црногорски пензионери добијали 535 евра. Оваква прерасподела указује на то да у Србији постоји намера да се становништво држи у подређеном економском положају како би се лакше могло манипулисати путем поделе новца лојалнима и куповином наклоности гласача на изборима. Ово се посебно односи на милион и по српских пензионера
Алија Сиротановић био је југословенски рудар-бригадир из Брезе који је са својом бригадом поставио светски рекорд у ископавању угља 1949. године. Они су током осам сати ископали 152 тоне угља и оборили рекорд који је до тада држао Алексеј Стаханов са 102 тоне угља. Алија је због свог подвига више пута награђиван, одликован и његов лик се нашао на новчаници од 20.000 динара из 1987. године. Иначе, новчаница од 10 динара, које се неки од нас сећају, погрешно се везује за Алију Сиротановића и приказује зеничког ливца Арифа Хералића. Алија Сиротановић био је веома скроман и посвећен напретку, вредни рудар и као такав добро симболизује актуелну ситуацију у којој се налази Србија. Ту ситуацију карактеришу оскудица, рударство и нада да ће се ситуација ипак променити на боље.
Оскудицу у Србији најбоље описује стопа ризика од сиромаштва која износи 19,6 одсто, што значи да је толики проценат становника Србије имао приходе мање од прага ризика од сиромаштва који износи 82.213 динара месечних прихода за трочлану породицу. Тако висока стопа сиромаштва није случајна и упоредна анализа званичних економских података Србије и Црне Горе за 2025. годину добро илуструје однос српске владајуће елите према својим грађанима и њиховом квалитету живота. Према подацима Еуростат-а, Србија је у 2025. остварила БДП по глави становника од 13.540 евра, за нијансу више од Црне Горе где је та вредност 13.110 евра по глави становника. Када се упореде примања грађана Србије и Црне Горе, добија се потпуно другачија слика.
Просечна плата у Србији у 2025. години је 932 евра, док је у Црној Гори тај износ 1012 евра. Вредности просечних пензија показују још већу разлику и у Србији је у 2025. години просечна пензија била 430 евра, док су црногорски пензионери добијали у просеку 535 евра. Дакле, уз за нијансу мањи БДП, Црна Гора својим пензионерима исплаћује за око 20 одсто веће пензије и запослени у Црној Гори имају веће плате. Оваква прерасподела указује на то да у Србији постоји намера да се становништво држи у подређеном економском положају како би се лакше могло манипулисати путем поделе новца лојалнима и куповином наклоности гласача на изборима. Ово се посебно односи на милион и по српских пензионера.
Рударство је постала најзначајнија грана привреде и постојећи ниво БДП-а се одржава захваљујући овом сектору. Према званичним подацима о БДП-у за 2025. годину, остварен је реални раст од 2 одсто уз годишњу инфлацију од 2,4 одсто. Доминантан удео БДП-а имају сектори услужних делатности и рударства, док сектори грађевинарства и пољопривреде бележе пад. Проблем постоји и код бруто инвестиција у основна средства које су порасле минималих 0,9 одсто уз успоравање прилива страних директних инвестиција у односу на претходне године. Када се анализира структура БДП-а, види се да раст рударског сектора од 4 одсто (уједно је рударство и најпрофитабилнији сектор) значајно доприноси расту укупног БДП-а, осим сектора који се базирају на потрошњи.
За разлику од осталих сектора, рударство има ту карактеристику да су ресурси ограничени и да се иста руда може продати само једном. Уз веома ниске стопе рудних ренти, у Србији не постоји ни ограничење да се руда не може извозити и да се мора прерадити у земљи. Док оваква ограничења постоје у земљама у развоју, Србија дозвољава извоз сировине па тако од српске руде настају кинеско злато и бакар. Тиме се неповратно губи значајан удео у стварању нове вредности. Разлози због којих неке државе дозвољавају извоз руде као сировине су еколошке природе. Еколошка ситуација у општинама у којима су присутни рудници показује да у Србији то не може бити разлог. Неконтролисани извоз рудних ресурса, који су по својој природи ограничени, представља трајну распродају имовине која припада свим грађанима Србије.
Да се ситуација у Србији може променити на боље и оптимизам који улива појава Студентског покрета на политичкој мапи спречава већи егзодус грађана. Алија Сиротановић је ушао у историју када га је на додели ордена Тито питао шта је њему лично потребно. Алија је тада одговорио: “Дајте ми већу лопату”. Технологија се променила и вероватно би данас тај одговор гласио: “Дајте нам поштене и фер изборе”.
Аутор је професор економије на Факултету техничких наука у Новом Саду
Извор: Време
