Након, изгледа само привременог пада тоталитарног режима Мила Ђукановића, готово једино добро што се десило на политичкој сцени Црне Горе јесте евидентан пад угледа свих странака. Краткорочно посматрано, то нас и даље држи у стању анархије, а то значи идеалне позиције да власт посложе искључиво свјетски центри политичке моћи. Дугорочно посматрано, то им неће ићи лако као у минуле три деценије, не само зато што се планетарна политичка моћ раслојава, већ и зато што су грађани почели да увиђају да комплетна гарнитура политичких фигура у Црној Гори није ништа друго него политички недорастао оркестар трубача који, истина, своје трубљење дебело наплаћује, или трубе онако како им је плаћено, или наређено.
Једина шанса за Црну Гору јесте јачање свијести, која треба и даље да руши рејтинг политичара све док не почну да трубе у складу са интересима државе, народа и демократије. Треба прочистити политику од лажњака, а такви су за сада скоро сви.
Ако хоће опстати као држава, Црна Гора треба да укине свијест о мањинским и већинским народима. У супротном, то води у једну сулуду асиметрију. Да појасним. ХГИ слови као национална странка Хрвата у Црној Гори, иако сви знамо да није, да је гласају чланови ДПС-а, јер она то и јесте: пројекат Хрватске и Ђукановића, а не и воља Хрвата који живе у Црној Гори. С друге стране, БС јесте странка Бошњака/Муслимана, али они су суштински филијала ДПС-а, преко којег успијевају да утроструче своју реалну политичку моћ.
ПЕС је стицај околности, настао као вапај народа да нешто буде боље, прогресивније и здравије у Црној Гори. Да није у том смислу био пресудан програм Европа сад, показао је изборни резултат који је у односу на очекивања ПЕС (британске и њемачке амбасаде) ипак био драстично мањи. Дакле, грађани су су брзо освијестили да у ПЕС-у нијесу добили оно што су прижељкивали.
ПЕС је пристао да буду пројекат европског Запада, као што је УРА пристала да буде пројекат САД. Демократе су од почетка до данас остале камелеонски пројекат, интерни бизнис и его прехрана. Коалиција ЗБЦГ је и након трансформисања остала у сужањству Александра Вучића. Истовремено (и слично ХГИ) све мање опстаје као избор Срба из Црне Горе. Све док се оваква стварност не промијени Црна Гора остаје, не подијељено, него распарчано друштво. Тек када дође тренутак да се преполови домицилна популација, што мора услиједити у овом вијеку, а због екстремног расељавања, доћи ће моменат отрежњења, али тада ће бити касно за за Црну Гору, али и већину балканских народа, јер судба нам је свима иста. Управо, постоји један изузетак. Једино ће Албанија остати као озбиљан фактор на Балкану, јер она једино јесте стварни пројекат свјетских центар политичке моћи. Дритан то добро зна. Вучић наивно вјерује да је дио истог сна.
Милован Урван
