Астрономи су открили мистериозну групу џиновских старих звезда у срцу Млечног пута које емитују облаке прашине и гаса величине Сунчевог система. Звезде, које су назване „стари пушачи“, дуги низ година су стјале, бледећи готово до невидљивости, пре него што су изненада испустиле огромне облаке прашине. До открића је дошло током праћења скоро милијарду звезда у инфрацрвеном спектру током десетогодишњег истраживања ноћног неба. „Стоје тамо и одједном избацују материју“, наводи професор Филип Лукас са Универзитета Хертфордшир, који је водио посматрања. „То је нова врста звезда и чини се да су све груписане у истом делу неба, веома близу центра наше галаксије Млечни пут.“
Намера астронома је била да снимају ретку појаву новорођених звезна – познатих као протозвезде – док пролазе кроз налете звезданог раста. Током овог периода, младе звезде брзо добијају масу тако што „се хране“ околним гасом који ствара звезде, што доводи до наглог повећања сјаја.
Тим је пратио стотине милиона звезда и идентификовао 32 еруптирајуће протозвезде чија је сјајност порасла најмање 40 пута, а у неким случајевима и више од 300 пута.
Међутим, у анализи се неочекивано појавила још једна група звезда црвених џинова у близини центра Млечног пута. Када су детаљније проучаване помоћу веома великог телескопа Европске јужне опсерваторије, седам звезда је проглашено за нову врсту црвеног џина (умируће звезде), које су истраживачи назвали „стари пушачи“. Конвекцијске струје и нестабилности унутар звезде могле би да изазову ослобађање огромних млазева гаса, претпоставио је Лукас.
„То су облаци величине Сунчевог система“, наглашава професор Лукас. „Наша претпоставка је да су то једносмерни млазеви прашине, вероватно са једног места на површини звезде.“ Налази имају шири значај јер овај материјал избачен у међузвездани простор из умирућих звезда сеје следећу генерацију звезда. „Откриће нове врсте звезде која одбацује материју могло би да има шири значај за ширење тешких елемената у нуклеарном диску и металима богатим регионима других галаксија“, објашњава професор Лукас. Налази су објављени у Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Извор: РТС
