Као гром из ведра неба дочекана је средином децембра вест да НЛБ Комерцијална банка до краја јануара затвара своје пословнице у српским срединама на Косову. Утешени у нади да до својих плата и пензија могу доћи у банкама и банкоматима Поштанске штедионице и шалтерима Поште Србије заборавили су да несрећа никад не иде сама. А онда је уследио мук!
Последњих дана претходне године Управни одбор Централне банке Косова изменио је своју регулативу којом се онемогућавају транспорт и употреба динара на Косову, и тиме послао новогодишњу честитку преосталим косовским Србима да ће им 2024. бити једна од најтежих година. Ова одлука од 27. децембра 2023, која је недавно доспела у јавност, а чија примена ће почети 1. фебруара, погодиће не само сваког припадника српске заједнице, већ и све остале грађане Републике Србије – Албанце, Горанце, Бошњаке, Роме, али и људе из мешовитих бракова – који живе на Косову.
Као и Црна Гора, Косово нема своју валуту већ користи евро. У српским срединама углавном се користи динар као платежно средство јер основу економије чине институције које се финансирају из буџета Србије. Ово је случај не само на северу Косова, већ и у јужним општинама јер радна места углавном зависе од широке лепезе јавних институција и установа Републике Србије у области образовања, здравства, социјалне заштите, општинских комуналних услуга, установа културе и слично.
Паралелно са динаром у српским срединама се користи и евро, на северу ређе, а нешто чешће на југу. Привредне активности се углавном везују за сектор трговине и услуга, а које су такође зависне од динара и плата, пензија и дотација које долазе из Републике Србије.
На основу процена, око 40.000 људи на Косову прима плату из буџета Србије. Примера ради, 7.093 запослених има у сектору образовања, а 6.579 у приватном сектору. Поред тога на Косову има око 32.000 корисника пензија из Србије, од чега око 4.500 њих прима пензију „на руке“, као и већина од око 10.000 корисника социјалне помоћи. Када се дода и око 5.000 пољопривредних газдинстава, који такође добијају помоћ Владе Србије, долазимо до цифре да на Косову око 87.000 људи има примања у динарима. На Косову се процењује да живи између 100.000 и 120.000 Срба, што практично значи да живот скоро сваке породице зависи од примања из Србије.
Финансирање активности Републике Србије на Косову углавном иде преко Канцеларије за КиМ, чији је планирани буџет за ову годину 12,235 милијарди динара или око 105 милиона евра. Компаративно гледајући, буџет Косова за десет општина са српском већином износи само 41,6 милиона евра или око 40 одсто буџета Канцеларије за КиМ. Поред Канцеларије за КиМ, различита министарства, републичке институције и јавна предузећа такође издвајају значајна средства на Косову.
„Најјача карта“
У свом излагању на заседању Скупштине Србије у септембру 2022. председник Александар Вучић је изјавио да Србија издваја за Косово између 700 и 820 милиона евра. Поред личних примања, овај новац се користи за изградњу стамбених објеката за кадрове и социјалне случајеве, за пројекте локалне и комуналне инфраструктуре, економски развој и развој пољопривреде, финансирање институција културе, спорт, и друга улагања.
Један број припадника српске заједнице ради у косовским институцијама или у међународним организацијама, где се плате исплаћују у еврима, али њихов живот такође зависи од динара и српских институција, јер и они школују децу у школама и лече се у болницама које се финансирају из Србије. Другим речима, динар је средство плаћања и основа економије од кога егзистенцијално зависи опстанак српске заједнице на Косову, без њега све стаје у српским срединама на Косову.
Тога су власти на Косову и те како свесне када су донели овакву одлуку. Иако је ово одлука Централне банке Косова, препознатљив је потпис Аљбина Куртија, који на све могуће начине покушава да онемогући рад српских институција на Косову и изврши додатни притисак на Србе да се иселе са тог простора. Исељавањем би се српска заједница свела на бројке где није потребна заштита колективних права, нити решења која су предложена Ахтисаријевим планом, уставом Косова или дијалогом у Бриселу. Овим би Курти реализовао своју намеру решавања питања српске заједнице по „хрватском моделу“, коју је више пута најављивао у медијима.
Укидањем транспорта и употребе динара на Косову Курти је потегао најјачу карту у процесу дијалога. Овим потезом нашао је начин да изврши притисак на рад институција и установа Републике Србије које функционишу на Косову без директног мешања у њихов рад и постојање.
Зна Курти да није једноставно да укине рад српских школа и болница на Косову, јер не постоји алтернатива њиховом функционисању, али зато може укинути динаре и на тај начин онемогућити даље постојање тих институција. Исто је учињено са регистарским таблицама када је онемогућено кретање санитетских возила, или са набавком лекова, чиме је изостало редовно снабдевање болница неопходним медикаментима и санитетским материјалом, али и са забраном увоза уџбеника, чиме се индиректно врши притисак на образовне установе. На овај начин Курти плете мрежу око српских институција како би направио добру стартну позицију пре евентуалног прихватања формирања Заједнице српских општина.
Ако се настави овакав тренд притиска на Србе, потреба за Заједницом неће више постојати јер више неће бити Срба којима ће Заједница бити од користи. Отуда је једноставније да изврши притисак да се Срби иселе него да усвоји Статут Заједнице и прихвати њено формирање.
Оваквим одлукама Курти такође додатно криминализује Србе на Косову. У овом тренутку процењује се да је на Косову у оптицају најмање око 12 милијарди динара, или око 100 милиона евра. Имајући у виду да се новац транспортује у складу са посебним процедурама, физички је немогуће прикупити и изнети ту количину динара до краја јануара. Судбина новца који ће остати на Косову остаје нејасна јер транспорт након задатог рока биће законом забрањен, а свако ко буде ухваћен са више од сто новчаница исте вредности биће кривично гоњен.
Отуда одлука да се укине динар у року од нешто више од месец дана (од 27. децембра до 31. јануара) представља ништа друго него добро осмишљени акт дубоког непријатељства и мржње према српској заједници на Косову, а све у циљу њиховог протеривања и бољег позиционирања у будућим преговорима са Београдом.
Пасивизовани Београд
У дипломатским круговима могу се чути гласине о преговорима са косовском страном да се ова одлука одложи или укине до даљег. Шта год од та два буде изабрала косовска страна, то ће бити представљено као компромис и доказ њихове добре воље, што им даје већи кредибилитет у процесу дијалога. Иако су више пута слата упозорења косовским институцијама да не доносе једностране акте који мењају околности које утичу на безбедност, међународни посредници и представници земаља Квинте се углавном нису оглашавали по овом питању. Курти је тиме успео да пасивизује међународни отпор у односу на једностране одлуке које доноси, а које имају трајне последице за функционисање српске заједнице на Косову.
Званични Београд је такође пасивизован у односу на Куртијеве потезе. Прошлог фебруара, као аргумент за прихваћање Споразума о путу ка нормализацији, популарно познатом као немачко-француски споразум, Вучић је изјавио да би алтернатива била Куртијева намера да укине употребу динара на Косову. Скоро годину дана касније Курти је истрајао у својој намери и укинуо динар, а Србија је остала изненађена као кад падне снег у јануару.
Министарство финансија Србије није се огласило о овом питању, а саопштење Народне банке Србије више се бави тумачењем и оспоравањем легалности одлуке Централне банке Косова него што нуди решења за превазилажење ове ситуације.
Време неумољиво тече, пешчаник пропушта живи песак у којем се косовски Срби поново даве у непознаници даљих потеза од којих им зависи физичка егзистенција. Сатерани у ћошак, они ће одговорити социјалним бунтом или исељавањем, управо онако како Курти жели.
А Београд ће и даље ћутати, тако је ваљда свима најлакше, јер судбина преосталих косовских Срба одавно више није тема у престоници.
Драгиша Мијачић
Извор: НИН
