Бајо (Николић) Пивљанин (Рудинице ? — брдо Врљетица 1685), хајдучки харамбаша и ускок из Пиве, историјска личност опјевана у многим српским народним пјесмама.
Рођен је средином 17. века у малом селу Рудинице, у општини Плужине у Црној Гори. Назив данашњег насеља Бајово Поље у истој општини, потиче од Баја Пивљанина, који је ту убио првога Турчина. Презивао се Николић, а по завичајној Пиви је прозван Пивљанин. Био је познат и под именом Драгојло.
У писаним изворима се први пут помиње 1764. године, када је разбио турски караван на територији Дубровачке републике.
Године 1674. доселио у Задар, дружио се са Стојаном Јанковићем, чак су се и ородили, пошто му се брат Митар оженио његовом сестром Анком.
Између осталих сукоба, учесник је Кандијског рата, четовао је љети у Боки Которској и другим местима у Херцеговини, а зиме проводио у својој кући у Перасту. Помиње се у млетачким изворима 1669. године као хајдучки поглавица који је чувао бококоторски крај од налета Турака и добио је за то награду од Млетака.
На захтев Порте 1870. заједно са својим људима пребачен је на Истру, на подручје Млетачке републике.
Средином 1671. године, он и 600 хајдука је из Рисна бродовима превезено у Пулу. У Задру се настанио у љето 1675. године и дјеловао као један од вођа ускока.
У аустријско-турском рату, који је почео 1683. године, као и у тзв. Морејском рату, који је између Млечана и Турака почео сљедеће године (1684), истакао се својим јунаштвом, заједно са српским ускоком Стојаном Јанковићем по Равним котарима и Далмацији.
У Боку которску се вратио 1684. године, када је поново почео са хајдучијом. Пивљани и Бањани у Боку су дошли организовано заслугом Баја Пивљанина 1685. године. Код мјеста Дражин Врт (општина Котор) постоји кула Баја Пивљанина, у којој је, по предању, боравио током четовања.
Као помоћ Црногорцима у борби против Турака, которски провидур Зено послао је одред хајдука и Бокеља под Бајовом командом. До сукоба је дошло на Вртијељци, гдје су Османлије извојевале побједу.
Погинуо је почетком маја 1685. у бици на Вртијељци поред Цетиња, када је са 1.200 својих хајдука бранио надирање скадарског санџакбега Сулејман-паше Бушатлије. Ова битка је описана у српској народној песми Бој на Вртијељци (1685). Његова смрт је инспирисала и Његоша, у „Горском вијенцу“ и Ђуру Јакшића, који је написао драмски спев „Невеста Пивљанина Баја“ (1862):
Сахрањен је пред Влашком црквом на Цетињу, а кажу да је поред њега сахрањена и његова жена Манда.
Према предању, због хајдуковања није засновао потомство, а имао је дванаест братунчеда, које су Турци стално узнемиравали, како би издали свог стрица Баја.
До средине 20. века, на јужној страни села, у крају званом Ивановићи, постојали су остаци зидина његове куће.
Извор: srpskaenciklopedija
