Пише: Драган Узелац
Блуз је тако лако направити. То је песма усамљене жене. То је потрага за једном топлом мушком душом. Бар ја то тако гледам. То је изворни блуз.
Била је величанствена блуз-рок певачица, неприлагођена девојка сагорела у сопственој ватри хиперсензибилности, усамљености и несхваћености од света, тако другачија и рањива, бела краљица црног гласа која се у потпуности предавала у свему што је радила и прерано отишла у мит. Била је хероина хипи генерације, довољно смела да прескочи све наметнуте границе и оде предалеко – пре многих. Крајње аутентична, неукротива, емотивна, дивна у души, одрастала је уз поезију, сликарство и старе блуз мајсторе, бежећи из мртвила и декаденције родног Тексаса. Дух немирног времена усисао је Џенис Џоплин неповратно, оставивши бројна нагађања и многе њене таленте недореченима.
Цео свој живот сам желела да будем битник, да будем међу тим жестоким људима, желела сам да се увек добро забављам. Наравно била сам свесна својих гласовних способности и знала сам да ми мој глас увек може обезбедити два, три пива у локалу. И одједном као да ме неко убацио у рок бенд. Човече, као да је неко бацио ове момке на мене, а из позадине допире јак бас који ми даје нову енергију. Тада сам схватила да је то у ствари оно што сам одувек желела. Осећала сам се боље него са било којим мушкарцем, знате на шта мислим. Мада, можда је у томе и био проблем.
Џенис Џоплин била је легенедарна блуз рок хероина шездесетих, један од симбола једног јединственог, бурног, трауматичног и преломног времена, времена препуног трагедија и емотивних ломова, сјајне музике обојене пре свега духом блуза и психоделије (натопљене наркотицима и галонима алкохола). Глас Џенис Џоплин био је битан елемент у стварању експерименталног и сировог звука шездесетих. Једнима је била позната по својој енергичности и вулгарности, а другима по великодушности и интелигенцији, али углавном су је сви знали по јединственом експлозивном гласу и иконичким интерпретацијама које су је преносиле у унутрашњи свет самооткривања и изражавања. Џоплин је зарађивала велик новац, али се и даље описивала као несретна, непрестано замењујући једну зависност другом и настављајући пропитивати свој идентитет – разарајући учинак њеног трауматичног средњошколског искуства (као неко одбачен од друштва, девојка коју су исмевали због њеног изгледа и различитости, бунтовна уметничка душа која је одрастала уз поезију, музику и сликарство не водећи рачуна о ограничењима америчке провинције која је никад истински није прихватала) и уопште изопштеника, бунтовног странца који је одрастао у малој, учмалој варошици – Порт Артур, њеног родног Тексаса, у вечном сукобу са околином и неписаним правилима паланачког духа.
Дивила се блуз диви Беси Смит (која је такође трагично завршила), израстајући временом у разуздану и грациозну певачицу – Литтле Гирл Блуе. Свој блуз носила је у срцу и гласу, износећи га на сцени веома осећајно и проживљено, додајући му невероватну количину туге, грча, бола и нагомиланог незадовољства, свих оних љубавних патњи и несхваћености од спутавајуће средине у којој је одрастала и већином живела – или бар то кроз своје песме покушавала.
Албум Cheap Thrills из 1968. године најбоље показује сву раскош талента Џенис Џоплин, њену емоцију, снагу, експлозивност – танану линију између крајности туге и среће, ружног и лепог, дивљине и рањиве питомости. Све је толико натопљено болом, искреношћу, јецајима срца и душе, унутрашњом лепотом и сетом да се просто физички осети између акорда и стихова, уздаха између сваке отпеване и неотпеване речи. Уз веома квалитетне музичаре бенда Big Brother and the Holding Company, чар јединственог ужитка се енормно повећава, чинећи овај албум једним од ванвременских штива за уџбенике о лепоти душе, искрене емоције, чистог срца, блуе нота и поезије неприлагођених весника недосањаних снова.
Џенис Џоплин први пут је постала звезда легендарним наступом на Монтереј Поп Фестивалу у јуну 1967., а тада је Big Brother and the Holding Company – бенд на чијем је челу била – имао само слаб деби на маленој Мејнстрим етикети. Клајв Дејвис из Колумбије потписао је с њима уговор након те експлозивне свирке и кренули су радити на својој првој плочи за велику издавачку кућу. Прича се звала Јефтина узбуђења(назив албума је био промењен, скраћен, јер је првобитна замисао била – Секс, дрога и јефтина узбуђења) и временом је постала један од најбољих албума у целокупној, разузданој историји рокенрола. Харизматична, хиперсензибилна Џенис Џоплин била је шлаг на торти једне сјајне блуз рок приче, приче која је дубоко урањала у блуз и јазз традицију родне Америке и неке од њених бесмртних класика попут нумера Summertime (Џорџ Гершвин) или пак величанственог блуза Ball and Chain (Big Mama Thornton). У постави: Џенис Џоплин – вокал, Сем Ендрју – гитара, вокал, Џејмс Гурли – гитара, Питер Албин – бас и Дејв Гец – бубњеви, Big Brother and the Holding Company доносе сјајан албум са низом сирових ужитака (и утиском да се ради о ливе албуму, мада је само нумера Ball and Chain снимљена на концерту у Winterland Ballroomy – студијске песме које су снимили помешане су са звуковима публике како би слушаоци имали дојам да се ради о концертном албуму).
Омот албума је нацртао (живописни психоделични стрип, урађен у духу времена битника и андерграунда, духовит коментар на бенд и песме на албуму) андергроунд карикатуриста Роберт Крамб након што је Колумбија Рекордс ставила вето на оригиналну идеју омота бенда, фотографију групе нагих људи у заједничком кревету. Крамб је првобитно намеравао искористити своју уметност за задњу корицу ЛП-а, с портретом Џенис Џоплин да краси предњу страну. Али Џенис Џоплин – страствени обожаваоц андергроунд стрипова, посебно Крамбових дела – толико се свидела илустрација Cheap Thrills-a да је захтевала да је Колумбија стави на насловну страну.
Зашто певам? Па, зато јер морам искусити много осећања, стварно је јако забавно. Осетиш много тога што тешко можеш искусити на забавама током целе године и будеш са сваким кога пожелиш. Јер, битно је осетити ствари из своје маште које баш нису стварне. Зато волим музику, креативна је и успут ствара осећања.
Уводна нумера Combination Of The Two, са својим шкрипавим латино удараљкама и дисторзираном гитаром Сема Ендрјуза, даје тон и уводи слушаоца у целокупну, чудесно надахнуту атмосферу албума, истински креативни, слободарски, откачени дух шездесетих.
Барска атмосфера Turtle Blues-а (Корњачин Блуз и душа Џенис Џоплин просута хиперсензибилним гласом по поду сете постојања), лагани клавир, лепљива устајалост дима и алкохолних испарења бескрајних ноћи и изневерена очекивања чудесних ноћних птица које дочекују нову зору живота након фајронта, прасак стакла сломљених чаша неиспијене горчине људског постојања, осликавају блуз сензибилитет Cheap Thrills албума који се осети на додир, док лагано се покреће једна несвакидашња блуз сторија о трептајима и сновима рањене женске душе.
Ах, ја сам зла, зла жена
И не мислим ни на једног мушкарца, ни на доброг, ни на кога.
Ја сам зла, зла жена,
не мислим ни на једног мушкарца, ни на доброг.
Само се понашам према њима како желим.
Никада се према њима не понашам, душо, као што бих требала.
Ох, Боже, једном сам имала тату,
рекао је да ће ми дати све што видим.
Једном сам имала тату,
Рекао је да би ми дао све што видим.
Да, јест
Па сам рекла, “Душо, желим сунце,
ти извади звијезде из ноћи.
Хајде и дај ми их, душо, јер их желим одмах.”
Ја нисам жена
која би од твог живота направила лагодан кревет, ха ха ха ха!
Не, не, не, не, не, не, не, не, не.
Ја нисам жена, не,
да ти живот буде лака постеља.
Да, али ако ти, ако само желиш изаћи на пиће, душо,
хоћеш ли ме позвати са собом, молим те.
Ох, бит ћу тако добра према теби душо, да!
Вау, само напријед!
Претпостављам да сам попут корњаче
која се скрива испод свог стврднутог оклопа.
Вау, вау, о да, попут корњаче
која се скрива испод свог отврднулог оклопа.
Али знаш да сам јако добро заштићена –
предобро познајем овај проклети живот.
Ох! Сад ме зови злочестом, можеш ме звати злом, да, да,
називали су ме многим стварима около,
Душо, зар не знаш да јесам!
Вау, зови ме злобном или зови ме злом,
називали су ме многим стварима, свим стварима около,
Да, али добро ћу се бринути за Џенис, да,
душо, нитко ме неће гњавити.
Тартл блуз доноси толико снажних и сетних емоција у молећивом блуз гласу који дира срце и душу, гласу краљице туге и бола Џенис Џоплин, да једноставно можете да осетите у зраку дух некадашњих блуз дива попут Ma Rainey, Big Mama Thornton, Bessie Smith, Billie Holliday, Vicotria Spivey. Када чујете клавир у Тартл Блузу, приметићете тону украсног звецкања у десној руци свирача, док лева рука (понекад синхронизована с гитаром) производи стоички репетитивну ритмичку базу од само три акорда, на који се надовезује гитарски соло дванаестице који се попут кристала разбија у свести слушаоца, нагони на покрет, ишчитава сву сету усамљене женске душе очајно жељне пажње, нежности, поштовања. Дух пребогате традиције избија из сваког тона, акорда и уздаха, мирис устајалог дима и алкохолних испарења извире са дна рилни плоче која трепери у ритму откуцаја рањеног женског срца, душа јеца и предаје се чудесном моменту између две вечности. Корњачин блуз Џенис Џоплин нешто је толико сензибилно и искрено да вас у сваком моменту проживљености песме пробија зној врелине женске душе док ударате у непробојан оклоп некога ко је толико самосвестан и свој да остаје вечно недодирљив попут удаљених звезда, њиховог бесмртног сјаја који само наизглед гасне… на моменат, али никад за стално… Испод блуз оклопа једне корњаче (као и из сваке поре, рилне ове маестралне плоче, снимке) избија неугасиви вулкан страсти несигурног женског срца у потрази за љубављу, пажњом…
Треба ми мушкарац да ме воли
Зар не разумијеш, душо
Зашто ми треба мушкарац да воли?
Требам га наћи, требам га имати као и зрак који удишем
Једног вољеног мушкарца да разумије, то не може бити пуно за требати
Знаш то
Сада не могу потући Не могу потући ову самоћу
Душо, која ме окружује
Не, не, знаш да не може то тако
Не, не може то тако
Треба постојати неки одговор
Не, не може то тако
И гдје год погледам, нема никог уоколо
Не, не може то тако
Не може то тако
Не, не може то тако, о не!
Слушај ме сад!
Хоћеш ми допустити да те држим?
Душо, само затвори очи
Хоћеш ми допустити да те држим, драги?
Само те желим обујмити својим рукама, као кругови који круже око сунца
Дај ми да те држим татице, бар док не дође јутро.
И зашто ми нитко не може објаснити?
Не, не може то тако
Пробудим се ујутро и схватим
Не, не може то тако
Не може то тако
Не, не може то тако
Хајде сада!
Требам мушкарца да ме воли
Можда ми ти можеш помоћи, молим те
Треба ми мушкарац да воли
Али вјерујем да је једног дана и на неки начин суђено да се то деси
Јер сви моји снови и сви моји планови једноставно не могу испасти криво
I need man to love (Требам мушкарца да ме воли)одзвања као ехо неуслишене молитве, која у себи носи вапај, крик Џенис Џоплин и сагорели вокал растрзан прејаком жељом и емоцијом – грчевит, изломљен, искрен, бескрајно очајан и хиперсензибилан. Наглашава га звук гитаре која пара простор раздвојености две душе и одзвања као ехо ишчекивања, узалудне чежње. Блуз Џенис Џоплин – Требам мушкарца да ме воли је снажна и душевна песма која говори о универзалном људском искуству чезне за везом и разумевањем. Моћна блуз рок песма почиње спарним и душевним гитарским рифом, с моћним Џенискиним вокалом који убрзо преузима вођство. Стихови песме изражавају осећај чежње и очаја, а Џоплин пева о својој потреби да је мушкарац воли и разуме. Порука песме је рањивост, а Џоплин открива своју душу на начин који је и искрен и емотиван. Инструментацију песме карактерише покретачка ритам секција, с Џенискиним вокалом који се пење изнад врха. Богата инструментација даје песми пун звук који савршено надопуњује Јоплинину емотивну вокалну изведбу.
А онда следи предивни осећај смирености, лирског угођаја сетне топлине у антологијској, универзалној, гершвиновској Summertime, вечној теми када све на тренутак утихне, усиса искру неухватљиве бесмртности и избаци је у тренутку магновења као нови почетак стварања свега постојећег. Summertime једна је од оних, бесмртних нумера која вас већ приликом првог сусрета непроватно веже својом чудесном магијом и одводи путевима лепоте који једино могу бити саткани снагом ванвременске поезије и музике која вам дира душу. Од тренутка када сам као дечак први пут чуо верзију овог божанственог џез стандарда Џорџа Гершвина у извођењу легендарних џез уметника – Еле Фицџералд и Луиса Армстронга, а потом, заволевши блуз и рокенрол и верзију неспутане тексашке хероине, певачице Џенис Џоплин моје срце је заувек остало очарано овом величанственом песмом, мелодијом која кореспондира у нама са оним исконским, вечним, најлепшим и најдубљим осећањима, оним преосталим божанским дахом који нас води на путу искушења и лепоте душе која иште топлину и загрљај, дах уметничке нити која нас повезује са неким другим, непролазним светом идеја и духовности.
Песма има невероватно лепу мелодију коју носи особени и снажни Џенискин вокал. Стихови говоре о летњим радостима, али и тузи и усамљености које могу доћи с њима. Џоплинину изведбу песме Summertime карактерише њезина душевна и емотивна интерпретација стихова. Песма је спора и меланхолична, а Јанискин глас доноси дубоки осећај чежње и носталгије у први план. Инструментација је минимална, с једноставном клавирском пратњом која омогућује Јоплиновом вокалу да заблиста – заблиста на мелодијским гитарским вировима који круже око срца теме носећи ка неслућеним висинама сету Џенискиног вокала. Емоционална снага песме лежи у њезиној способности да побуди осећај заједничког искуства – осећаје радости и туге који су својствени људском стању.
Љетно вријеме,
А живјети је лако
Рибе скачу
А памук је висок
Твој је отац богат
А твоја мама изгледа добро
Па тихо мало дијете
Немој плакати
Једно од тих јутара
Устат ћеш пјевајући
Тада ћете раширити крила
И одвест ћеш се у небо
Али до тог јутра
Ништа вам не може наштетити
С татом и мамом који стоје поред
Преплитање тајанствене, елегичне гитаре и гласа, силазак у дубине душе гласом блуз диве, предиван лирски угођај импресивних слика које се претапају у божанску хармонију, крик који расцепљује душу и, поновно, интензивно, сензибилно, чедно израњање светлошћу животности и вечне лепоте чине Џенискину верзију нестварном и неодољивом. Сета и лепршава лиричност емотивне фасцинације из које израња ова верзија песме на крилима гитаре, гитаре и ритам секције на коју се тако емотивно и дирљиво болно надовезује напукли Џенискин вокал, блуз хиперсензибилне жене која предубоко осећа и носи неку неодређену врсту емотивног краха, претапају се у разиграну гитарску, фузирану деоницу, готово валцер на тихој ватри сете и радости летњег дана, да би изнова кренули са дна понора ношени снагом и болном емоцијом гласа каквих је било изузетно мало или на такав начин готово никако у историји модерне музике (музике из чије снаге ова чаробна Гершвинова мелодија и црпе снагу, ношена лепотом нестварне лирике).
Summertimeостаје нумером чија дирљива сета и разиграност у истом тренутку магновења остављају неизбрисив траг у сваком иоле сензибилном срцу, остаје поезика чији чаробни сјај лепршаво титра на одблесцима реке чисте радости постојања и памучних поља сете који на платну живота творе звуком и игром речи предивну слику живота у свој његовој пуноћи и непоновљивости тренутка… Џорџ Гершвин је успео да властитом музичком магијом обоји јединствену лирску прозрачност и претвори је у предиван сноп светлости летњег времена разиграних боја на платну које се зове вечност, бескрајно флуктуирајуће стање саме радости постојања, божански храм сазвучја џез тонова и суптилне лирике.
(Хајде..)
Зар нисам учинила да се осећаш
као да си био једини мушкарац,па да,
И зар ти нисам дала скоро све
што жена може?
Душо,знаш да јесам!
И сваки пут кажем себи да ми је
па,мислим да ми је свега доста,
Али показаћу ти,душо,
да жена може да буде јака.
Ја желим да додјеш,
додјеш,додјеш,додјеш и узмеш га,
Узми још један комадић
мога срца сада,драги,да.
(сломи..)
Сломи још један мали комад
мога срца сада,драги,да.
(имај..)
Хеј! Имај још један комадић
мога срца,душо,да.
Ти знаш да је твоје
ако то чини да се добро осећаш
О да заиста.
Ти си на улици
изгледаш добро,и душо,
Дубоко у твом срцу
Рекла сам да знаш да то није у реду,
Никад никад никад никад никад никад
ме нечеш чути када плачем ноћу!
Душо,ја плачем све време!
И сваки пут кажем себи да
ја не могу поднети бол,
Али када ме држиш у свом наручју,
Ја ћу певати још једном.
Рећи ћу хајде,
хајде,хајде,хајде,да узми га!
Узми још један комадић
мога срца сада,драги,да.
(сломи..)
Сломи још један мали комад
мога срца сада,душо,да.
(имај..)
Хеј!Имај још један комадић
мога срца,душо,да.
Па,ти знаш да је твоје,мали
ако то чини да се осећаш добро
Потребно ми је да додјеш,
додјеш,додјеш,додјеш и узмеш га,
Узми још комадић
мога срца сада,душо.
(сломи..)
Сломи још један мали комад
мога срца сада,душо,да.
(имај)
Имај још један комадић
мога срца сада,душо,
Ти знаш да је твоје
узми..Узми још један комадић
мога срца сада,душо.
(сломи..)
Сломи још један мали комад
мога срца сада,душо,да.
(имај)
Имај још један комадић
мога срца сада,душо,
Ти знаш да је твоје,мали,
ако то чини да се осећаш добро
Piece of My Heart (Комадић мога срца је романтична соул песма коју су написали Џери Раговој и Берт Бернс, а изворно је 1967. снимила Ерме Франклин, сестра познате соул диве Арете Френклин) својом невиношћу, радошћу сете, љупкошћу, женском душом и топлином буквално нуди комадиће свог чистог и рањеног срца. Импресивна комбинација снаге и рањивости, чежње и силине, бурних контраста који се непрестано преплићу до граница могућег, а након понирања до неслућених дубина израњају енергично, прочишћени и чедношћу окићени. Душевна и снажна блуз рок песма Комадић мога срца почиње снажним гитаристичким рифом који поставља позорницу за сирови и емотивни вокал Џенис Џоплин који потом заузме средишње место. Стихови говоре о љубави која се подразумевала, а нараторка моли свог партнера да схвати дубину њених осећања. Џенискин вокал одаје осећај очаја и боли, а свака нота и фраза изражавају дубоки емоционални интензитет. Инструментацију песме карактерише чврста и динамична ритам секција, с Јоплиновим вокалом који се пење преко врха. Рефрен је незабораван и упечатљив hook (лирска линија или мелодична фраза која песму чини незаборавном) који је постао један од најпрепознатљивијих у повести роцка. Piece of My Heart песма је која бележи есенцију јединственог стила и звука Џенис Џоплин. То је безвременски класик који наставља одјекивати код публике током свих ових година (деценија), сведочанство трајне моћи сјајне музике да ухвати сложеност људског искуства.
Епохални свршетак унутар девет и по минута Ball and Chain (бy Big Mama Thornton)емотивни је блуз овердосе, тренутак стапања на крају дуге душе слушаоца са немирним духом вечне Џенис. Ball and Chain (Лопта и ланац) је класична блуз рок песма легендарне певачице Big Mama Thornton, први пут снимљена током Џенискиног наступа уживо на Монтереј Поп Фестивалу 1967. Песма почиње полаганим блуз гроовеом, с препознатљивим храпавим гласом Џенис Џоплин и интензивним вокалним извођењем у средишту позорнице. Стихови преносе бол и фрустрацију бивања у токсичној и загушљивој вези, у којој је партнер лопта и ланац, који спречава приповедача у његовом правом потенцијалу (гуши га и смара – у модерном сленгу 21. столећа). Како песма напредује, темпо се убрзава, а песма се постепено гради до врхунске тачке у којој се Џенискин вокал уздиже до нових висина, уз подршку моћне и душевне деонице. Емоционални интензитет песме је опипљив и немогуће је не бити дирнут Јоплинином сировом и снажном изведбом. Ball and Chain (Лопта и ланац) је безвременски класик који и данас одјекује међу савременом публиком, подсећајући нас на трајну моћ блуза и соул музике у хватању најдубљих емоција људског искуства, саме есенције постојања и сложених међуљудских односа.
Седим крај мог прозора
Душо, гледам у кишу
Седим крај мог прозора, гледам у кишу
Свуда около сам то осетла
Све што могу да видим је киша
Нешто ме је зграбило
Осећај за мене, ох, као лопта и ланац
Хеј, знаш на шта мислим, то је управо оно што осећам
Али то је претешко за тебе, не можеш их све држати
Акорди који брује, таласање гласних жица, провалија између два страховита емотивна набоја и ритам самоуништења који натапа ову плочу и последњу неиспијену чашу вискија неизмерном тугом и жалом за поновним сусретом две сродне душе, путања су ка вечности само за истински храбре и оне који неповратно одлазе предалеко, свесни опасности и узалудности отпора.
Слобода је само друга реч за ситуацију у којој више немаш шта изгубити.
Мада је Џенис Џоплин званично заувек отишла стазом свог крварећег срца 4. октобра 1970., предозирана жељом за истинским животом одабраних и позваних, то нипошто не значи да је више нема: остала је у бесмртним блуз песмама и стиховима, као и срцима оних који су је разумели, ценили, доследно пратили и искрено волели. Они прави и истински људи и уметници никад не одлазе сасвим сами, праћени снагом мисли и емоција оних који су их волели, пратили кроз њихову уметност, животне буре.
Била је и остала блуз икона шездесетих, бела Беси Смит свог времена која је тврдила да је њен наступ на бини (где се у потпуности предавала, свим својим срцем и душом) нешто попут вођења љубави, снажне интеракције са публиком и суштином свог чудесног бића(усамљене и несретне жене која је сву своју љубав преточила у блуз), својеглава, жестока, рањива и безгранична као и дух шездесетих са којим је неповратно отишла у неки бољи свет као и сви битни сањари који су имали срца да бар покушају да промене свет. Сета и горчина Ball and Chain и осталих њених ванвременских бисера остаје да светли, усмерава и упозорава.
Остаје као светионик у помрчини бездушности света који је није разумео ни прихватао. Света без душе, срца и истинске љубави зване блуз.
Извор: Феномени
