Пише: Др Хуснија Тахировић
То је услов за повратак. Ако желите владати, пронађите или измислите непријатеља снажнијег од вас и борите се против њега. Тиме постајете јунак и заслугама постајете вођа. На величанствен начин преварите народ, све око себе и себе. То је пут ка повратку на власт, ка привилегијама за себе и узак круг око себе. Пут ка сигурности опраног капитала. Тестирање брава и кључева подземних банака и провјеравање јесу ли сви рачуни сигурни. По добијању власти тај силни новац угледаће свјетлост дана. Они који крче пут вођи и сами брину о свом подземном богатству. Не бирају се средства, људи, партије. Не жали се новац – има га.
Ситнина се троши. Новцем се купује власт… Ништа од написаног није ново већ је прешло у досаду. Медијима су ово дежурне, декларативне теме. Ново је само то што је пред нама нова борба за нову власт. У овом случају неограничену, до сада незабиљежену. Све то због немоћи и превише личних интереса побједника од 2020. године.
Треба у Црној Гори створити хаос. Треба доказати да институције не функционишу. Да полако, али сигурно, улазимо у фазу када држава не може да штити себе и грађане. Наравно, све је то могуће због лошег законодавства, неприродних коалиција, лоших кадровских рјешења и незапамћене опозиционе опструкције, која и даље има јака упоришта у државним институцијама. Ова власт јој у томе несебично помаже. Изгледа да, због борбе око привилегија, једино са њима може наћи компромис.
Због погрешне политике, у Црној Гори царују непотизам и кронизам. Док ово пишем сјетих се некада великог каменоресца који је изјавио захвалност супрузи што му је родила синове и „усмјерила пријатеље“ да „пуне“ фондацију којом она руководи. Како се каменорезачко тржиште заситило, ни та се фондација више не помиње. Ко зна, можда долази вријеме када ће каменоресци бити поново тражени. То што је добар дио претходне извршне власти у истражним или судским процесима није довољно да бивши предсједник због неких „ситница“ припријети судом. Наравно, вјерује у независно судство – вјерујем и ја. Они су Европи, Америци и остатку свијета доказали своју независност.
И у предстојећем суђењу Балијагићу, потврдиће свој капацитет. Само да полиција и тужилаштво одраде тај предмет како треба. Али, све су то ситнице у односу на Никшић. Никшић мора пасти! Зашто?
Треба доказати да почасни предсједник, рођени Никшићанин, није изабран без разлога. Да почасни више вриједи од актуелног. Додуше, тих је било и раније. Углавном, из Слобове кухиње са добро познатим зачинима. Из Никшића је ишло гориво и много тога према БиХ. Нешто се и сада осјећа мирис бензина и бизниса. Провјеравају се раније уходане стазе и богазе. Почело је, кува се, ускоро ће све бити јасно. Ми знамо како.
Краљ није пао, и неће ни пасти, надам се. Неспособни „велики лидери“ власти и њихови трабанти, зарад добробити народа који представљају, а због свог незнања и немоћи, требало би да замоле краља да абдицира. Тај поступак, уз прекомпоновање политичке сцене, и стварања нових партија, пружио би Црној Гори шансу да коначно крене правим путем. Да се празна прича претвори у озбиљну причу и врати изгубљено повјерење народа. Све друго, бојим се, умјесто обојене револуције, може донијети неку другу. Нажалост, Црна Гора није једина у томе. Ништа није боље ни у окружењу. Крчка се балкански лонац.
Балкан је Балкан, а власт је мила.
Извор: Дан
