Пише: Маријана Авакумовић
Обнова барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором коштаће између 1,5 милијарди и две милијарде евра. Биће пројектована за брзине до 120 километара на сат, док ће се на појединим деоницама возови кретати брзином од 80 километара на сат.
Ово је у уторак најавио Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а према његовим речима коначна цена знаће се по завршетку тендера за извођача радова.
„Ми смо обновили део пруге од Ресника до Ваљева и остало је да се у Србији реконструише још 210 километара, од Ваљева до Врбнице, док Црна Гора треба да обнови 160 километара свог дела“, рекао је Весић, а преноси агенција Бета.
У Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за Блумберг Адрију наводе да је пројектну документацију за деоницу од Ваљева до Врбнице урадио немачки Deutche Bahn Engineering and Consulting. „Како би реализација пројекта отпочела што пре, у току је процедура за добијање инвестиционог гранта од Европске уније“, појашњавају у Министарству.
Упркос томе што су руске државне железнице RZD International реконструисале део ове пруге од Београда до Ваљева и што је својевремено било речи да би требало да пројектују и модернизују наставак те пруге ка Црној Гори, правила су промењена. Ако Србија хоће да конкурише за новац ЕУ, неопходно је да распише међународни тендер.
Црна Гора и Србија заједно траже од Европске комисије новац за реконструкцију пруге
Остаје да се види да ли ће се пријавити руска и кинеске фирме које су се доказале као кредибилни градитељи српских пруга. Руске железнице, које су биле ангажоване на неколико пруга које су финансиране из руског кредита за инфраструктуру од 800 милиона евра, остале су упамћене по томе што су инсистирале на педантној пројектној документацији без које нису хтеле да започињу радове и које су строго поштовале рокове градње, готово да их ни на једном пројекту нису прекорачиле.
Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије, и Маја Вукићевић, министарка саобраћаја Црне Горе, потписали су понедељак у Београду Заједничко писмо Европској комисији о прузи Београд–Бар. Траже да се кроз план раста Западног Балкана финансира пруга између Ваљева и Бара.
„За нас у Србији то је најприоритетнија пруга. После тога долази пруга између Брестовца и Прешева до Скопља“, рекао је Весић, а саопштило је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Према његовим речима, пруга између Београда и Бара је данас можда једна од најзахтевнијих пруга која је икада изграђена у Европи.
Амерички CNN је пругу од српске престонице до црногорске луке прошле године сврстао у потцењена европска блага.
„Ако тражите епске подвиге у грађевинарству, идите на Балкан на једно од најспектакуларнијих европских путовања железницом. Два воза дневно повезују српску престоницу Београд са јадранском луком Бар у суседној Црној Гори. Траса дуга 476 километара којом се путује 11 сати јесте чудо инжењерства 20. века са 254 тунела и 435 мостова, укључујући мост на Малој ријеци, што је до 2001. био највиши железнички мост у Европи“, наводи CNN и подсећа да је њену градњу педесетих година прошлог века иницирао Јосип Броз Тито.
Изградња пруге Београд–Бар била је највећи грађевински подухват те врсте у Европи, а пругу је свечано отворио председник тадашње СФРЈ Јосип Броз Тито тродневним путовањем од Београда до Бара 30. маја 1976. године.
У протеклих скоро пет деценија откако је једноколосечна пруга изграђена и пуштена у саобраћај, нису се радиле озбиљније поправке и реконструкције све док 2017. године. Новцем из руског кредита за инфраструктуру модернизована је пруга од Београда до Ваљева. Пројекат реконструкције пруге Ресник–Ваљево урадио је Саобраћајни институт CIP.
Тих 77,6 километара је коштало 77,9 милиона евра, а посао је био поверен руском државном железничком предузећу RZD International, које је градило и брзу пругу између Београда и Новог Сада, пругу од Београда ка Панчеву и још неке. На реконструисаној деоници пруге Београд–Бар возови развијају брзине од 110 километара на сат, док на појединим деоницама пруге која чека обнову саобраћају брзинама 30 и 40 километара по часу.
За Србију је ова пруга важна зато што велики број компанија одавде извози робу у свет управо преко Луке Бар. Један од значајнијих извозника био FIAT и очекује се да ће и Stellantis, који ускоро почиње да производи електричне аутомобиле у Крагујевцу, управо користити ту пругу.
Извор: Bloomberg Adria
