Пише: Милија Тодоровић
ДПС је скоро имао неки скуп у Херцег Новом. Било је то окупљање њихових симпатизера на Тргу Николе Ђурковића, са намјером да покаже присуство и политички значај те партије у сваком кутку државе, а посебно у градовима гдје су некада имали општинску власт (какав је, некад био, Херцег Нови). Тај скуп је показао на шта је спала ДПС политика: да није било партијске врхушке и посланика ДПС у парламенту, тамо, што се народа и грађанства тиче, не би имао ко понијети државни барјак на том „патриотском“ скупу.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
А зашто? Зато што грађани ДПС сузама за Црном Гором не вјерују. Најприје због тога што су родитељи њихових суза високопозиционирани осумњичени за разноврсни криминал. А друго, због тога што су од некадашњег ДПС грађанског наратива, „млади лавови“ два Николића, Живковић, Хутер и остали оставили само дугмиће, и превели своју причу на барикаде око Цетиња, за све и свашта (устоличење митрополита, изборна кампања, масовна убиства…). И сваки пут су то кампање по моделу „Цетиње против остатка Црне Горе“. Ако томе додамо упорну анти-црквену кампању и наглабања о „цркви Србије“, као и сваковрсно инсистирање на службеним језицима првог и другог реда, добићемо оно што смо видјели у ХН: ДПС је странац у сопственој држави.
Перверзија се разоткрива до краја онда када знамо да ова партија нема власт ни на том истом Цетињу, од кога су, баш они, својом суманутом шовинистичком политиком направили „црну рупу“ у свемиру, и којим сада владају њихови клонови из СДП. Они, на челу са „гробаром“ Ђурашковићем, јесу довољно ксенофобни да наставе ДПС гурање Цетиња изван Црне Горе, у неку идеолошку јаму, али су и довољно при себи да том истом ДПС не дозволе повратак на власт. Никад. Макар им се нудио Оскар (Хутер) за епизодну улогу.
