Crna Gora ulazi u period u kojem će kvalitet pripreme i sposobnost realizacije investicionih projekata biti jednako važni kao i dostupnost novca. Evropska investiciona banka, koja je do sada u našoj zemlji uložila oko 1,5 milijardi eura, ove godine očekuje snažan rast finansiranja – sa 83 miliona eura u 2025. na više od 250 miliona eura.
U fokusu EIB-a ostaju saobraćaj, zaštita životne sredine, obrazovanje, zdravstvo i podrška malim i srednjim preduzećima, dok se sve veći investicioni prostor otvara u energetici, digitalnoj infrastrukturi i zelenoj tranziciji. Poseban izazov biće usklađivanje sa standardima Evropske unije, naročito u sektoru voda, gdje su samo za primjenu Direktive o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda procijenjena ulaganja od oko 1,21 milijardu eura.
O tome koliko je Crna Gora spremna za novi investicioni ciklus, gdje EIB vidi najveći potencijal za ulaganja, šta članstvo u Evropskoj uniji može donijeti privredi i koliko će domaće institucije morati da ojačaju kapacitete za pripremu projekata, za Bankar.me govori Davor Kunc, šef Predstavništva Evropske investicione banke u Crnoj Gori.
Bankar: EIB je jedan od najvećih međunarodnih finansijskih partnera Crne Gore. Koje sektore trenutno vidite kao najveće investicione prioritete zemlje i gdje očekujete najveći obim novih projekata u narednim godinama?
Kunc: Evropska investiciona banka (EIB), banka Evropske unije u vlasništvu država članica EU, do sada je uložila oko 1,5 milijardi eura u Crnu Goru, podržavajući ključne sektore poput obrazovanja, zdravstva, zaštite životne sredine, malih i srednjih preduzeća, kao i održivog saobraćaja. Ove oblasti će i dalje biti u središtu našeg angažmana.
Istovremeno, vidimo značajan investicioni potencijal u energetici i digitalnoj infrastrukturi, koje su ključne za unapređenje povezanosti sa regionom i Evropskom unijom. Kako Crna Gora napreduje ka članstvu u EU, dekarbonizacija industrije postaje sve važnija za kompanije koje žele da ostanu konkurentne na jedinstvenom tržištu EU. U tom kontekstu planiramo da kroz naš Instrument za inovacije i zelenu transformaciju podržimo mala i srednja preduzeća koja ulažu u zelene tehnologije, digitalizaciju i održivu poljoprivredu.
Ljudski kapital je podjednako važan. Ulaganja u obrazovanje, stručno osposobljavanje i cjeloživotno učenje omogućavaju ljudima da steknu vještine potrebne za poslove budućnosti. Dobar primjer je obnovljena stručna škola „Sergije Stanić“ u Podgorici, finansirana sredstvima EIB-a, koja kroz savremenu nastavu priprema učenike za karijere u turizmu i ugostiteljstvu.
Ko zaista ulaže u Crnu Goru: Kipar među pet najvećih, MFIC ukazuje na ofšor kapital
Bankar: Crna Gora ulazi u završnu fazu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. U kojoj mjeri napredak ka članstvu u EU mijenja obim i strukturu finansiranja koje EIB može ponuditi zemlji?
Svakako. Bilježimo značajan rast obima finansiranja, sa 83 miliona eura u 2025. godini na više od 250 miliona eura koliko očekujemo ove godine. Napredak Crne Gore ka članstvu u EU doprinosi stvaranju snažnijeg portfolija projekata spremnih za investiranje i ubrzava reforme koje podržavaju održivi ekonomski rast.
Naš fokus će i dalje biti unapređenje ključne infrastrukture i podrška privatnom sektoru. Istovremeno, širimo aktivnosti na nove oblasti. Dobar primjer je kredit od 27 miliona eura za unapređenje zdravstvenog sistema, potpisan ranije ove godine, koji predstavlja naš prvi zajam u zdravstvenom sektoru Crne Gore. Projekat će obuhvatiti 30 javnih zdravstvenih ustanova kroz ulaganja u savremenu medicinsku opremu, uključujući magnetne rezonance, CT uređaje i rendgenske aparate, čime će se skratiti vrijeme čekanja na dijagnostiku i unaprijediti zdravstvene usluge širom zemlje.
Bankar: Od 2006. godine EIB značajno ulaže u vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu u Crnoj Gori. Koliko je dodatnih investicija potrebno da bi crnogorske opštine dostigle standarde EU u ovoj oblasti i gdje danas vidite najveće izazove?
Prilagođavanje klimatskim promjenama i zaštita životne sredine ostaju među prioritetima Crne Gore. Prirodna bogatstva zemlje predstavljaju jednu od njenih najvećih prednosti, ali njihovo očuvanje zahtijeva kontinuirana ulaganja u sisteme vodosnabdijevanja i prečišćavanja otpadnih voda kako bi se dostigli standardi EU i dodatno ojačala atraktivnost Crne Gore kao turističke destinacije.
EIB je dugogodišnji partner u ovom procesu. Od 2006. godine obezbijedili smo 116 miliona eura finansiranja i bespovratne podrške EU za sektor voda i otpadnih voda. Ipak, potrebe za ulaganjima i dalje su velike. Prema najnovijem Planu implementacije direktiva (DSIP), samo usklađivanje sa Direktivom o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda zahtijeva oko 1,21 milijardi eura investicija.
Iako vodovodna mreža u Crnoj Gori danas obuhvata više od 5.400 kilometara, a kanalizaciona oko 1.430 kilometara, gubici vode ostaju jedan od najvećih izazova ovog sektora, sa godišnjim gubicima većim od 70 miliona kubnih metara. To jasno ukazuje na potrebu za daljom rehabilitacijom mreže, smanjenjem gubitaka i boljim upravljanjem infrastrukture.
Nedavni primjer koji smo videli je opština Ulcinj, gdje je završena izgradnja 14,5 kilometara kanalizacione mreže za naselja Kodre, Bijela Gora, Totoši i Donja Bratica. Finansiran kreditom EIB-a od pet miliona eura, projekat će unaprijediti sanitarne usluge za oko 5.700 domaćinstava, zaštititi primorski ekosistem i podržati razvoj turizma.
Bankar: Veliki infrastrukturni projekti u saobraćaju, energetici i komunalnim uslugama zahtijevaju stotine miliona eura ulaganja. Koliko je Crna Gora danas spremna da pripremi kvalitetne projekte koji mogu brzo dobiti finansiranje EIB-a?
Obezbjeđivanje finansiranja samo je dio procesa. Jednako je važno imati kvalitetno pripremljene projekte koji ispunjavaju standarde EU i mogu biti efikasno realizovani.
Ključni faktor su lokalni kapaciteti. Snažni timovi za upravljanje projektima neophodni su za ostvarivanje rezultata. Već vidimo ohrabrujući napredak, jer realizacija projekata postepeno napreduje, a znanja i iskustva se razvijaju unutar različitih timova javne uprave. Međutim, kontinuirana obuka i jačanje kapaciteta biće od presudnog značaja, posebno kako se obim investicija bude povećavao, a projekti postajali složeniji. Jednako važno biće čuvati i prenositi stečena znanja kako bi se njihov efekat maksimalno iskoristio.
Pored finansiranja, savjetodavne usluge EIB-a pomažu Crnoj Gori u pripremi kvalitetnih projekata i jačanju lokalne ekspertize. Naši stručnjaci već više od decenije podržavaju opštinske projekte u sektoru voda, pomažući u razvoju kapaciteta ne samo za pripremu, već i za uspješnu realizaciju i dugoročno održavanje projekata.
Bankar: Energetska tranzicija postaje jedan od najvažnijih investicionih prioriteta u Evropi. Kakav potencijal EIB vidi u Crnoj Gori kada je riječ o obnovljivim izvorima energije, razvoju elektroenergetske mreže i skladištenju energije?
Crna Gora ima izuzetan potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije, posebno solarne i energije vjetra. Nalazi se u dobroj poziciji da postane regionalno čvorište za čistu energiju. Kombinacija rastuće proizvodnje iz obnovljivih izvora i postojećih hidroenergetskih kapaciteta otvara značajne mogućnosti za skladištenje energije, naročito kroz reverzibilne hidroelektrane i baterijska rješenja.
Današnji izazov nije nedostatak projekata obnovljivih izvora, već njihovo priključenje na mrežu. Upravo zato su potrebna značajna ulaganja za proširenje elektroenergetske mreže, skladišnih kapaciteta i regionalnih interkonekcija, kako bi se u potpunosti iskoristio energetski potencijal Crne Gore.
EIB već širom regiona podržava energetsku tranziciju kroz ulaganja u energestku infrastrukturu. U Crnoj Gori finansiramo projekte za uvođenje zelenih energijih rešenja među preduzećima , a želimo da proširimo podršku i ka javnom sektoru.
Bankar: Crnogorska ekonomija i dalje se u velikoj mjeri oslanja na turizam, dok privatnim sektorom dominiraju mala i srednja preduzeća. Da li EIB planira dodatno proširiti podršku crnogorskim kompanijama kroz bankarski sektor i koje su vrste finansiranja trenutno najpotrebnije privredi?
Mala i srednja preduzeća predstavljaju okosnicu crnogorske ekonomije, ali se mnoga i dalje suočavaju sa izazovima u pristupu povoljnom finansiranju. Kako Crna Gora napreduje ka članstvu u EU, a novi zahtjevi poput Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) stupaju na snagu, kompanijama su potrebna dodatna ulaganja u energetsku efikasnost, smanjenje emisija i digitalizaciju.ž
Za uspješnu tranziciju potrebni su im ciljani finansijski instrumenti u kombinaciji sa tehničkom podrškom, posebno za inovativne investicije sa većim rizikom, startap kompanije i male poljoprivredne proizvođače. Podjednako je važno pružiti podršku u pripremi kvalitetnih projekata i poslovnih strategija.
Upravo tu Grupacija EIB može napraviti značajnu razliku. Kroz saradnju sa lokalnim bankama i razvojnim institucijama obezbjeđujemo finansiranje, garancije i tehničku pomoć, koja pomaže kompanijama da investiraju, rastu i prilagode se novim tržišnim uslovima.
U maju smo potpisali dodatni sporazum vrijedan 50 miliona eura sa Razvojnom bankom Crne Gore za podršku malim i srednjim preduzećima, sa posebnim fokusom na ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. Kroz dugogodišnju saradnju već smo mobilisali više od 520 miliona eura za crnogorske kompanije. Takođe sarađujemo sa Erste bankom kroz Garanciju EU za otpornost malih biznisa, koja je podstakla mobilizaciju oko 15 miliona eura za približno 100 crnogorskih preduzeća.
Tarik Turković: Inflacija bi morala da dostigne 308 odsto da bi “pojela” rast plata
Bankar: Ukoliko Crna Gora postane članica Evropske unije 2028. godine, kako bi se mogao promijeniti njen pristup kapitalu i fondovima EU i koje bi konkretne ekonomske koristi članstvo moglo donijeti u prvim godinama nakon pristupanja?
Članstvo u Evropskoj uniji može biti snažan pokretač ekonomske transformacije Crne Gore kroz pristup većem obimu fondova i programa EU, kao i privlačenje privatnih investicija i jačanje konkurentnosti. Međutim, uspeh će zavisiti od sposobnosti zemlje da pripremi i realizuje kvalitetne projekte. Crna Gora treba da nastavi i sa usklađivanjem sa zakonodavstvom EU, povećanjem produktivnost i sprovođenjem reformi.
Na kraju, ključ je u dobroj pripremi ekonomije i radne snage za prilike i zahtjeve jedinstvenog evropskog tržišta.
Pristupanje EU prije svega znači poboljšanje kvaliteta života građana. Kroz vreme će se poboljšanje osetiti kroz bolju infrastrukturu, kvalitetnije javne usluge i više ekonomskih prilika. Kao investicioni motor procesa pristupanja Evropskoj uniji, EIB podržava Crnu Goru prije članstva i ostaće njen dugoročni partner i nakon pristupanja. Pomažemo zemlji da dođe do sredstava, razvije stručnost i pretvori svoju evropsku budućnost u trajni prosperitet.
Izvor: Bankar
