Пише: Давор Џалто
“Док Си-Ен-Ен не пошаље своју екипу у Београд, нема знакова де ће у Србији доћи до политичких промена.” Ова реченица је недавно објављена у тексту С. Kостића за недељник Време. “CNN” у овом контексту, можемо тумачити не само као конкретну медијску кућу, већ и као згодан симбол западних, пре свега америчких маинстреам медија.
Ствари стоје управо супротно. Kада CNN и друге велике медијске куће почну да о дешавањима у Србији извештавају редовно, детаљније и у ударним терминима, то ће бити знак да неће бити реалних промена. То ће бити знак да је већ донета одлука кога ће амерички политички и бусинесс центри моћи подржати (а њих ће онда амерички вазали, попут Велике Британије и ЕУ, следити), што значи да је са тим неким “новим/старим клинцима” већ постигнут договор, тако да се осигура да све остане исто, и када (формално) дође до промене.
Већ сам више пута писао о томе како и зашто победа нечега што би личило на аутентичну демократију не одговара никоме, осим највећем делу грађана Србије. А грађани Србије су великим делом збуњени и уплашени (не без разлога), уцењени, егзистенцијално угрожени, уроњени у поједностављене идеолошке наративе, склони (као и грађани широм нашег врлог глобалног капиталистичког света) да наседају на пропаганду и јефтине манипулације.
При томе, ако би се и формирала опција која не би била ни режимска ни постојећа опозициона (будући да су постојеће опозиционе опције претежно ем лажно опозиционе, ем компромитоване, ем неспособне и корумпиране), и ако би имала добар програм и план рада (и краткорочно и средњерочно), ако би и добила већинску подршку грађана Србије, сваки потез који би новоформиране власти повлачиле, а који би био у интересу грађана Србије, наилазио би на жесток отпор структура моћи (и домаћих и иностраних), будући да би ти потези били директно супротстављени тим структурама. А суровост, којом владе и корпорације одговарају у сличним ситуацијама, никада не треба потценити.
Шта је потребно учинити како се опет, после годину-две дана, не би било у позицији да нема значајније промене на видику, док се пољуљани режим учвршћује у својој репресивности? Шта је потребно учинити како се не бисмо пробудили у још већој дистопији, у којој овај пут неће бити ни независног ни слободног универзитета, нити било чега другог што није приватизовано и под контролом било домаћег било страног (политичког и корпоративног) естаблишмента?
Ако је већ направљен широк консензус да је, уместо више револуционарним путем, потребно ићи на изборе са неком новом листом, нових и квалитетних људи који нису војници ниједне од постојећих странака, корпорација или амбасада, онда је јако важно да се што пре направи и објави програм око кога ће се та нова листа окупити, и разрадити стратегију имплементације тог програма и тактику политичких битки.
Највећи изазов у вези са овим ће бити то што једном кад се решења персонализују (нпр. када се буду знала имена људи са листе, или када неки од тих људи уђу у парламент или у будућу владу), то ће отворити пут притисцима, уценама, поткупљивањима… како би ако не сви, онда бар неки “прелетели”, ако не формално онда суштински, и кренули да раде у интересу истих оних који су и до сада били против сваке аутентичне демократизације земље.
Затим ће кренути манипулације и стратегије “хајде да и ове огадимо људима и испрљајмо што је више могуће”, како би просечан бирач дигао руке и био у фазону “нема ништа од овога” и “сви су исти”. Зато ће бити јако важно ко су и какви су људи који буду на тој листи. Нема ту никаквих гаранција, али има показатеља који могу да укажу да ли се од некога може очекивати одговоран рад и понашање и са којим степеном вероватноће. (Да ли је неко, својим радом и талентима, направио нешто квалитетно у животу, да ли тај неко прича празне приче или не – су неки од важних показатеља).
Kако не бисмо чекали да се CNN на Kосово, пардон, у Србију врати, како би нас обавестио о промени која то неће бити, потребно је развијати алтернативе канале комуникације. Јако се касни са прављењем неког доброг онлине канала информисања, који би представљао главни извор информација за све који подржавају грађанске протесте. Kардинална грешка је била препуштати студентске/грађанске протесте Сцилама и Харибдама режимских и корпоративних медија – јер ни једнима ни другима није у интересу демократизација земље.
Први ће исте демонизовати и минимизирати, други ће их користити за прављење профита и за такво форматирање поруке да – када то корпоративни бордови буду одлучили – протесте и њихову енергију могу “спаковати” на за њих профитабилан начин (нпр. искористити њихов потенцијал и кредибилитет како би се некој опозиционој странци, са којом је већ постигнут деал дао већи значај и моћ).
Осим тога, алтернативни канали и подцасти би могли не само да умногоме спрече манипулације, већ и да грађанима понуде нека нова лица, нове теме и начине говора о њима, тако да гласачи могу да чују и виде како се и о чему може разговарати, и да предокусе како може изгледати јавна сфера у једном демократичниј
Извор: Аутограф.хр
