Након много година проведених изван свог родног града, Јасмина Савић, се вратила у Призрен како би наставила традицију. Епархија рашко-призренска, наводи овај медиј, покренуће кројачку радионицу у Великој Хочи.
Ова радионица биће место у којем ће се производити мантије за монаштво и свештенство, као и друге рукотворине које чувају културно наслеђе Призрена и околине.
„Мотив мог доласка у Призрен био је да наставимо традицију. Покреће се кројачка радионица која ће производити мантије за наше монаштво и свештенство. Биће то програм који ће представити наше културно благо, као што су везови и орнаментика из наших манастира, али у савременијем облику“, казала је Савић.
Кројачка радионица у Великој Хочи није само прилика за очување традиције, већ и за отварање нових радних места, нарочито за жене из руралних крајева. Јасмина сматра да је запошљавање жена веома важно, јер се често суочавају са тешкоћама на тржишту рада.
„Жене из руралних крајева теже се запошљавају, а наш циљ је да кроз ову радионицу покажемо богатство нашег наслеђа и таленат жена које су изузетно креативне. Оне праве уметничке радове, као што су шарена јаја, славски колачи и друге рукотворине. Кроз ову радионицу желимо сачувати оригиналну верзију Призренских ношњи, као што су димије, мафес, нануле, које су наше баке носиле и ходале по Призренској калдрми”, каже Јасмина.
Црква је наш темељ и место окупљања
За Јасмину Савић, живот у Призрену данас је значајно другачији него што је био пре много година. Иако је град препун промена, она истиче да су темељи заједнице остали исти, а црква је и даље главно место окупљања.
„Што се српске заједнице тиче, црква је база, место окупљања и место где се све активности одвијају. Због тога је црква постала централно место за нас“, каже Јасмина.
Недељна литургија у цркви Светог Ђорђа, Богородици Љевишкој или у богословији постала је један од најважнијих тренутака у животима многих Срба.
„Сваке недеље служи се литургија. Након тога, окупљамо се на ручку, што је наш недељни скуп. Размењујемо информације, питамо се где су људи који нису дошли, шта се дешава, шта има ново… Црква је база и уједно место где се одвија већина наших активности“, каже Савић.
Осврнула се и на значај богословије која је већ деценијама кључна за образовање младих у Призрену.
„Ми смо, као Призренци, одувек били поносни на наше ђаке. Наши ђаци су изнели многе важне личности, па чак и патријархе. Деца која похађају богословију настављају да гаје Призренски дух и мисију коју је започео чика Симе Игуманов. Он је оставио неизбрисив траг“, истиче.
Повећање броја туриста и верника који долазе у Призрен и обилази светиње је још један позитиван аспект. Савић верује да ће то допринети бољој будућности за све у Призрену.
„Веома је важно да људи долазе и виде Призрен, јер се перцепција о Призрену мења када људи први пут дођу. Свако ко прошета призренском калдрмом и осети градски дух, жели поново да се врати. Призрен је све популарнији, и сваке године имамо све више посетилаца. Многи остану, интересују се за град, желе да помогну, и надам се да ће кроз даље активности неки људи одлучити да остану овде“.
Иако је Призрен данас много различитији од оног што је био пре више година, Јасмина истиче да су односи са комшијама добри.
„Немамо проблема са комшијама. Призренци су посебни људи, и ја сам се вратила у део града одакле сам потекла, где сам срела своје комшије и школске другарице. И даље пијемо кафу заједно и заиста немамо никаквих проблема“, додаје она.
Јасмина се нада да ће се створити бољи услови за живот Срба у Призрену, као и за туристе и вернике.
„Сви који дођу желе да остану. Потребно је само да се направи амбијент да људи који дођу имају могућност да живе и да млади остану овде са породицама. Надамо се да ће се отворити школа на српском језику и да ће град поново оживети као што је то било некада“, закључила је Јасмина Савић из Призрена.
Извор: Радио Гораждевац
