Пише: Јелена Контић
Прво Тријенале Балкана скулптуре малог формата отвара се данас у 17 часова у Умјетничкој колонији Даниловград и окупља 33 умјетника из осам земаља.
У граду у којем су се “срећно срели човјек и камен”, данас се отвара ново поглавље вишедеценијске вајарске приче – прво Тријенале Балкана скулптуре малог формата, у организацији Умјетничке колоније Даниловград.
На свечаној церемонији, данас у 17 часова, говориће: потпредсједник Владе Црне Горе Будимир Алексић, предсједник Општине Даниловград Александар Гргуровић, графичка дизајнерка и професорица Татјана Бурзановић и пословни директор Умјетничке колоније Даниловград Андрија Радуловић. Програм ће употпунити гитариста Борјан Радовић и глумица Мирјана Спаић.
Изложбу је конципирао вајар и кустос Велибор Павићевић. Објављен је и луксузни пратећи каталог с преводом на енглески и француски језик, за који је фотографије радио Ненад Мандић, а дизајн академски графичар и професор Мирко Тољић, у издању Умјетничке колоније. О важности и значају установљавања, а онда и реализације и будућности овог догађаја, говорили су истакнути ликовни посленици: историчарке умјетности Љиљана Караџић, Луција Ђурашковић, Рајка Бошковић, као и књижевник и ликовни критичар Драган Јовановић Данилов.
Радуловић је “Вијестима” казао да се идеја и реализација ове манифестације, први пут у Даниловграду и Црној Гори, већ показала успјешном.
Посјета даниловградском одбору Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори
“Желимо да упознамо јавност са најновијим промишљања и тенденцијама у савременој скулпторској умјетности, које подразумијева стално вредновање и институционалну подршку… А да је наша амбициозна идеја успјела, говори чињеница да су се нашем позиву одазвала 33 реномирана умјетника из осам држава Балкана, међу којима је и један Ђорђе Чпајак који има преко стотину скулптура у јавном простору у 33 државе, затим Петар Хрануели из Хрватске, Велислав Миленков који је био дугогодишњи министар културе Бугарске, академик ЦАНУ Павле Пејовић и други… Надамо се да ће ова међународна манифестација заживјети уз подршку Општине Даниловград и Министарства културе и медија, који су до сада имали разумијевања за наш рад и пружали нам пуну подршку за нове садржаје који значајно богате нас културни живот”, рекао је директор Умјетничке колоније.
Тријенале Балкана скулптуре малог формата окупља 33 еминентна скулптора из: Бугарске, Румуније, Грчке, Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније и Црне Горе.
Мали формат, велики контекст
Јовановић Данилов оцјењује да изложба приказује импозантну колекцију скулптура те наводи да догађај доживљава као “бујање једне велике космополитске територије слободе за скулпторско осјећање и мишљење”.
Ђурашковић упућује на то да манифестација омогућава сагледавање Балкана као сложеног и хетерогеног културног простора.
“Прво Тријенале Балкана скулптура малог формата не настоји да дефинише јединствени ‘балкански стил’. Напротив, његова вриједност лежи у презентацији Балкана као релацијског простора мреже културних, историјских и умјетничких односа који се непрестано преиспитују”, поручује она.
Говорећи о изложби, Јовановић Данилов наводи да су заступљена дјела која се крећу “од традиционалне, фигуралне скулптуре прожете финим симболичким, лирским и метафизичким набојем, па до радова заокупљених апстраховањем високо естетизованих форми”.
“Ова поставка, на којој су као материјали заступљени камен, метал, дрво и теракота, наводи нас на размишљање о смислу скулптуре данас, о њеној драгоцјеној аури, интерпретативној моћи и пластичној проблематици”, оцјењује он.
Ђурашковић констатује да камен, метал, дрво, керамика, али и савремени индустријски и хибридни материјали, нису третирани као пуки носачи форме, већ као носиоци значења.
“Њихова текстура, тежина, ломљивост, или трајност, постају саставни дио умјетничког исказа. Материјал овдје инкорпорира слојеве географије, историје и културне меморије, претварајући скулптуру у кондензовану архиву искустава. Посебно у балканском контексту, материјал често посредује сложене историјске и идентитетске наративе”, истиче Ђурашковић.
Караџић каже да изложба обухвата широк распон израза: од редукованих и минималистичких структура, преко фигуративних и асоцијативних форми, до радова који се крећу на граници објекта, дизајна и просторне инсталације. Подсјећа и да је мали формат често схваћен као интимнији и суптилнији вид израза, те да у овом контексту показује своју пуну снагу.
“Ова манифестација потврђује да скулптура, чак и у малој скали, задржава снагу да мисли, осјећа и комуницира тихо, али постојано, у дијалогу са временом и простором у којем настаје”, поручује она.
И Ђурашковић оцјењује да скулптура малог формата није пуко питање димензије, већ стратегија мишљења.
“У култури обиљеженој спектаклом, хиперпродукцијом слика и монументалним гестовима, мали формат дјелује као свјесни отклон као простор концентрације, прецизности и суздржаности. Таква скулптура не доминира простором, већ га активира кроз близину и тишину. Она захтијева вријеме и пажњу, позивајући посматрача на интимнији однос са дјелом”, упућује.
Даниловград као митско мјесто
Караџић подсјећа и да се манифестација догађа у простору са снажним и дуготрајним умјетничким памћењем, па тако Даниловград, са својом Умјетничком колонијом, није само просторни оквир изложбе, већ и њен суштински контекст. Бошковић као посебну вриједност издваја чињеницу да је организатор ове манифестације, истовремено и дугогодишњи организатор Умјетничке колоније скулптура великог формата у камену, чија су дјела распрострањена широм града…
Скулптура вајара Бабовића из триптиха „И би слово“ у Карађорђевом парку
“Таква традиција присуства скулпторских дјела у непосредном животном окружењу, омогућава и будућим учесницима Тријенала да, и сами на лицу мјеста, доживе сасвим аутентичан осјећај овог јединственог свијета скулптуре у камену, који живи међу дрвећем, окружен занимљивом архитектуром града”, истакла је Бошковић.
Све то, наводи Караџић, деценијама већ чини Умјетничку колонију у Даниловграду мјестом сусрета, рада и размјене, а скулптура није само експонат, већ процес, искуство и дијалог између умјетника, материјала и простора.
“У том контексту, Тријенале добија нарочит значај: оно се не надовезује само на савремене токове, већ и на локалну традицију скулпторске праксе, потврђујући колонију као једну од кључних тачака регионалне умјетничке мреже”, поручује.
Не чуди, онда, што је Јовановић Данилов текст за пратећи каталог насловио: “Даниловград – тачка Алеф, из које се види цио свијет” смјештајући овај град у Борхесову димензију.
“У Даниловграду су се срећно срели човјек и камен, тако тачно и дубоко истинито написао је Андрија Радуловић. Тиме је овај пјесник хтио да каже да је у лијепом граду Даниловграду оживотворена једна сасвим посебна просторна организација у којој су скулптуре умјетника из цијелог свијета постале дио самог суштаства овог града, ове квинтесенцијалне вароши која је прерасла у митско мјесто. Оне дају многоструко смислено значење данашњој животној стварности, не само Даниловграда, него и Црне Горе”, истиче он.
Извор: Вијести
