Пише: Бурхан Сонмез
Елиф је заспала накратко. Писмо које је од јутрос држала у руци пало је са ивице седишта. Музафер јој је донео писмо од Ипек. Сагнувши се да подигне писмо, Музафер је бацио поглед на прве редове. Ипек је рекла сестри да напусти свој несрећни живот и дође да живи с њом у Истанбулу. Музафер је вратио писмо у Елифину руку и није је будио док нису стигли у Истанбул.
Када је Елиф отворила очи, аутобус је био у Истанбулу на трајекту који је прелазио Босфор. Елиф је мислила да сања. Није гледала Девојачку кулу, нити високе зграде на супротној обали, већ море које је светлуцало на поподневном сунцу. Море је било широко као равница, плаво као небо и заталасано толико да задрхти човекова душа. Размишљала је како човек не треба да умре а да није видео море. Када је погледала у свој одраз у прозору, срећа коју је видела на свом лицу донела јој је радост на коју је одавно заборавила.
Разговори о књижевности, Мангел и Борхес: Mythos, Hronos, Topos.
Елиф је гледала кроз прозор аутобуса који је у рано јутро кренуо из Анкаре, иако је поред ње био Музафер, није престала да осећа страх у срцу. Како се удаљавала од свог села и Анкаре, премда је знала да се приближава Истанбулу и својој сестри, устручавала се да гледа около мислећи да је посматрају сви из аутобуса.
У паузама је халапљиво јела сир и хлеб – њен апетит је био добар знак – а повремено је успевала и да се насмеши. Када би причала о својој сестри Ипек, Музафер би је сваки пут упозоравао да се она у Истанбулу зове Перихан Султанија, а онда би се заједно смејали на то.
Музафер није био човек који би се одважио да поведе Елиф, жену Микаил Аге, у Истанбул.
То није урадио због Перихан Султаније, већ због Јуксел којој никако није смео да изјави љубав. Када стигну у Истанбул, отвориће се првом приликом Јуксел и рећи јој да се толико година није женио јер је његово срце чекало њу
. Причаће јој о планинама и рекама које су успут прешли и рећи да би, сваки пут када би погледао кроз прозор, њу видео у сенци сваке планине и чуо у звуку сваке реке. Могао би да нађе и боље речи, погледаће у неколико књига, а могао би и да научи напамет речи неке лепе песме.
Трајект је пристао на супротној обали и за пет минута је аутобус стао уз друге превознике поређане на улици код железничке станице Сиркеџи.
Улица је Музаферу деловала узано, а Елиф широко. Узели су ствари и изашли. Отишли су до краја улице како би узели такси. Небо је било ведро, али улице су биле мокре, пошто је током дана Истанбул оквасила априлска киша. Из продавнице плоча с једне стране улице допирала је музика.
Разговори о књижевности, Мангел и Борхес: Mythos, Hronos, Topos.
Узана калдрма била је пуна продаваца лахмаџуна, есенције мошуса и џепних огледала. Елиф је помислила како је, осим лепог мора, карактеристика Истанбула и његова бука. Сирене аутомобила, гласови трговаца и
звуци воза који допире из станице поред. У толикој буци је тешко чути звук пиштоља. Зачуо се врисак.Сви су се разбежали, а кола су убрзала. Улица се за трен испразнила, а Елиф и Музафер су крвави пали на калдрму. Елифина марама се одвезала и пала у бару преосталу од кише. Микаил Ага је ходао усправљено кроз гужву и стао изнад Елиф и Музафера.
Гледао је у њихова непомична тела. Сагнуо се и пљунуо им у лица. Ставио је пиштољ у џеп, а затим је полако отишао не обазирући се ни на кога, као да шета по потпуно пустој равници.
Извор: Данас
