Пише: Растко Јевтовић
Пета београдска гимназија је једна од најпознатијих школских установа савременог Београда и Србије, налази се међу симболима града на ушћу Саве у Дунав. Отрцана је фраза да нема Београђанина који нема ништа са Петом, као и то да душу неког места чине људи. Душу Пете београдске, каква јесте, као и њену сто двадесет година дугу и богату историју стварали су највећим делом бивши и некадашњи ученици Пете београдске, дакле њени алумнисти. Пре десетак година на званичном сајту ове школе окачен је, још увек непотпун, документ- Алумни Пете. Можда ће управо овај чланак допринети да се некадашњи ученици Пете гимназије мотивишу и оставе своје податке на списку алумниста на сајту школе.
Пета београдска је баш под тим именом започела свој живот школске 1953/1954.године. Дотадашње име-Прва женска реална гимназија промењено је зато што је дошло до споја ученица Прве женске и Друге мушке гимназије. Женска београдска гимназија је имала вишак простора, јер су се у , тада двоспратној, пространој згради под Ташмајданом до 1953.године школовале само ученице . С друге стране, зграда Друге мушке је била уништена у Другом светском рату, па је ученике ове школе требало разместити, те је један број њих пребачен у зграду Прве женске у данашњој Улици Илије Гарашанина. Но, они су се ту осећали као подстанари. Стога је извршена синтеза те две школе и тако је настала Пета. Сам назив има везе са датумом оснивања Прве женске реалне, чија је правна наследница Пета београдска. Наиме, београдске гимназије су добијале имена по редоследу времена свог настанка, а прва женска гимназија Србије је пета по реду основана београдска гимназија. Прва мушка је настала још 1839. и њен алумни је свакако најјачи међу свим школама у Србији, њу су похађали или у њој као професори радили многи наши великани, рецимо Стеван Мокрањац и Гаврило Принцип. Но, ако говоримо о савременом добу, нарочито о периоду од завршетка Другог светског рата и година обнове и изградње, па о свим деценијама до краја двадесетог и на почетку двадесет првог века, Пета свакако предњачи у свом алумнију. Постоје бројни разлози за то и ову анализу би требало да прати озбиљна социолошка студија, а неке на ту тему су већ урађене. Индикативна је чињеница је да се у ову београдску гимназију уписују ђаци из свих крајева Београда, без разлике, што није случај са скоро свим другим београдских гимназијама, не рачунајући оне специјалне- Филолошку, Математичку, Спортску. Наиме, у Првој београдској ипак доминирају деца са Дорћола и општине Стари град, у Трећој- деца са Врачара, у Деветој и Десетој- деца са Новог Београда, а у Тринаестој, деца са Бановог и оближњих брда. Зашто онда у Петој нису доминантна деца са Палилуле када је то једина палилулска гимназија? Одговор се крије управо у универзалној популарности ове школе којој деценијама, из разних разлога, теже многи ученици и њихови родитељи.
Ако пратимо генерације ученика Пете београдске од средине педесетих година, наћи ћемо у свакој од њих више или мање јавних личности. Рецимо, они који су рођени 1940., памте Оливеру Катарину и Весну Пешић као своје другарице, а архитекту Ђорђа Бобића као свог класића. Писац Градимир Ђуровић у својим “Причама из Пете београдске” помиње да су са њим у школу ишли средином педесетих неки чланови познате домаће групе “Седморица младих”. Но, ни много дужи текст од овог не би могао да испрати све јавне личности у Петој београдској гимназији од средине прошлог века до данас. А интегрална монографија Пете београдске гимназије је у настајању.
Потом долази плејада драмских уметника: Светлана Бојковић, Горан Марковић, Срђан Ђиђа Карановић, Бранко Цвејић, Гоца Марић, Станислава Пешић, Мирјана Карановић, Бора Ненић, Аница Добра, Милош Тимотијевић, Алиса Стојановић, Ленка Удовички, Урош Стојановић, Тамара Вучковић, Ана Миљанић, Биљана Србљановић, Јелена Мијовић, Иван Стефановић, Ања Суша, Дарјан Михајловић, Катарина Радивојевић, Гордан Кичић, Милош Самолов, Срдан Голубовић, Срђан Карановић, Милица Зарић, Вања Ејдус, Тијана Кондић, Милица Петровић, Марко Грабеж и многи други. Због свих ових имена драмска секција Пете београдске важи за најпознатију у региону и она данас ту традицију наставља.
Низ познатих музичара међу бившим и некадашњим ученицима Пете започиње са оперском дивом, Милком Стојановић и академиком Иваном Јевтићем. Обоје су постигли планетарну славу. Позната композиторка Ксенија Зечевић такође је похађала Пету и заветовала јој је свој концертни клавир, који је још увек у употреби. А списак рок музичара започињемо Зораном Мишчевићем, фронтменом “Силуета” и Зораном Симјановићем, вођом “Елипси”. Ове две групе, затим “Искре”, састављене све од самих ученика Пете београдске гимназија организовале су почетком шездесетих година прошлог века у Свечаној сали (данашњој горњој сали за физичко) “битке бендова оног времена”. Једном приликом су током те манифестације у гостима у Петој београдској били школарци из Прве сарајевске гимназије. Пријавили су се и они за такмичење рок бендова, али нису имали име. Смислили су га на брзину и назвали су се “Индекси”! Према томе, Пета београдска је кумовала имену и настанку бенда, који је оставио један од најдубљих трагова у историји југословенског рока.
У касним шездесетим ђак Пете београдске је био Бора Ђорђевић и он је на ту чињеницу био врло поносан. Са њим је у одељење ишла певачица Снежана Јандрлић. У 21. веку често је долазио у своју школу, учествовао у школским манифестацијама, а нарочито ће остати упамћен његов соло наступ пред препуним двориштем Пете у јуну 2006, када је сам одсвирао на гитари и отпевао неколико незаборавних хитова “Рибље чорбе”, као и говор пред почетак премијере представе драмске секција“Борина чорба” у јуну 2018. када је, поред осталог, истакао да је Пета формирала његов поглед на свет и радне навике. Стога и не чуди што се на другом спрату школе налази Плато Боре Ђорђевића са муралом посвећеним њему.
Пету београдску гимназију су од познатих рок музичара похађали: Мирослав Цветковић Цвеле, басиста Бајагиних “Инструктора” и власник Рок музеја, Крле из “Генерације пет”, Никола Чутурило, Ивица Вдовић Вд, Бојан Печар из ЕКВ-а, Антон из “Партибрејкерса”, Инспектор Блажа, Жељко Николић из групе “Розе позе”, Срђан Марић из “Директора”, Сава Величковић из панк групе “Контејнер АД”, Аца Селтик и Дуле Живановић из групе “Ортодокс Келтс”, Вук Росандић из групе “Руж”, Марко Грубић из “Вроома”, Драгољуб Ружић из “Ургха”, Растко Лупуловић (сада владика СПЦ-Иларион) , један од оснивача групе “Канда Коџа и Небојша”, Петар Рудић из групе “Сви на под”, Уна Гашић из групе “Битипатиби”, те Марко Грабеж из групе “Кои кои” и незаобилазна Констракта.
Из редова бивших и некадашњих професора и ђака Пете, који су остварили књижевничку каријеру, сви издвајају на првом месту Десанку Максимовић, која је двадесет шест година радила као професор српског језика у Првој женској реалној, као и њену давнашњу ученицу-Миру Алечковић. Но, данас најпознатија у овом домену је Милена Марковић, драмска списатељица, професор ФДУ, на смеру драматургија и добитница НИН-ове награде за 2022. годину за роман “Деца”. Међу истакнутим књижевницима је и Ивана Димић, која је са романом “Арзамас” освојила НИН-ову награду за 2016., затим млада Нађа Петровић, која је у такмичењу за НИН-ов роман године 2023. ушла у велико финале са романом “Медузе живе заувек док их не ухвате”, Веселин Марковић, српски романописац, већ споменути редитељ Горан Марковић, који је са романом “Београдски трио” ушао у финале за НИН-ов роман године.
У свету новинарства заиста има много некадашњих ученика Пете београдске гимназије. Низ треба започети од дугогодишњег дописника ТАЊУГ-а из Африке и аутора неколико књига о стварности Африке и Балкана-Драгану Милосављевићу. Истакнути истраживачки новинар Бранко Чечен је само један од људи тог жанра новинарства који су се за ту струку школовали у Петој. Као и Марија Ненезић из културне редакције РТС-а. Ипак, најпознатији су тв и радио водитељи: Сузана Манчић, Јелена Тинска. Снежана Дакић, Ивана Зарић, Ивана Патаковић, Олга Кепчија, Наташа Миљковић, Миша Стојиљковић, Александар Петровић.
И међу истакнутим нашим спортистима налазимо бивше и некадашње ученике гимназије под Ташмајданом. Најпре треба поменути златну олимпијску рукометну репрезентацију коју су предводили Бранислав Покрајац и Милан Лазаревић. Затим, ту је кошаркашки репрезентативац Зоран Киза Радовић. Потом члан златне олимпијске ватерполо репрезентације Страхиња Рашовић. Било је још неколико десетина врхунских спортиста у редовима оних који су похађали Пету.
Нишки професори: Стајемо у одбрану части Пете београдске гимназије
Немало је и политичара у редовима бивших и некадашњих ђака најпопуларније београдске гимназије. Вероватно најпознатији међу њима је Милан Милутиновић, председник Републике Србије у периоду од 1997.до 2000.године. Затим, ту је и Горан Свилановић, први министар спољњих послова у демократски изабраној Влади Републике Србије 2001. После њега, ту су и Срђа Поповић, предводник Покрета “Отпор”, затим, Гашо Кнежевић, министар просвете у Влади Зорана Ђинђића, од 2001.до 2004.године, Александар Антић, некадашњи министар енергетике и рударства, Синиша Мали,актуелни први потпредседник Владе Републике Србије, Ана Брнабић, председница Народне скупштине Републике Србије, Александра Софронијевић, актуелна министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, те Милош Јовановић, председник Нове демократске странке Србије.
Међу универзитетским професорима је сијасет некадашњих ђака Пете, а набројаћемо само неке. Владимир Бумбаширевић, некадашњи ректор Београдског универзитета и редовни професор на Медицинском факултету. Др Предраг Станковић-светски признати фонијатар. Преко десет актуелних професора на ФДУ су некада похађали Пету београдску! На Филолошком и Филозофском факултету-слично. Бојана Стојановић Пантовић је редовни професор на Одсеку за српску и компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Наравно, има некадашњих”петаша” и међу професорима на разним страним универзитетима, тако да би само у том смислу требало направити једно добрано истраживање.
Од научника из редова некадашњих ученика Пете издвајамо Предрага Марковића, директора Института за савремену историју. Бошко Мијатовић је економиста и историчар, директор Центра за либерално-демократске студије. Адријана Захаријевић је филозофкиња и виша научна сарадница на Институту за филозофију и друштвену теорију. Борис Милосављевић је научни саветник Балканолошког институте САНУ. Станоје Бојанин је виши научни сарадник Византолошког института САНУ. Владимир Јеленковић, иако по образовању технолог, био је на челу Теслиног музеја у Београду од 2005.до 2014, предано се бави истраживачким радом на тему Теслиних изума.
Извињавам се многима чија имена неоправдано нису уврштена у ове спискове, али ограниченост сазнања и времена за овај задатак спутали су мене као аутора да их поменем. Важно је да су се сви они уградили у славну историју једине београдске школе под Ташмајданом.
Заиста бисмо у сваком сегменту друштва могли да пронађемо истакнуте појединце који су се некада школовали у Петој београдској. Шта је то што је свима њима заједничко осим места школовања и, самим тим, могућих међусобних познанстава? Оно што још увек за ову школу важи- да даје добар темељ у знању и вештинама, али и да развија свестраност, широку општу културу, отвара простор за широко поимање света и друштва и подстиче стварање критичке свести. Стога није празноречива фраза да су ученици Пете по правилу најбољи студенти на факултетима Београдског универзитета. Као таква, Пета београдска гимназија би требало да постане институција од националног значаја у овом друштву. Надам се да ће овај текст допринети таквом промишљању код уистину релевантних фактора и да ће се та, не тако нова, идеја остварити.
