Razgovarala: Radmila Marković
Ne znam kakva će biti studentska lista, ali kakva god da bude mislim da oni jedini imaju snagu da skupe potpise čak i ako izbori budu 28. juna. Ja ću prva da im dam potpis. Svi drugi će ili dobiti potpise od SNS-a i biće lažne liste ili će jednostavno uzimati glasove ovoj velikoj grupaciji. Ako, recimo, Ćuta izađe na izbore ja njega ne mogu da osuđujem, jer on sa svojom organizacijom tabana po Srbiji i danas i pokušava da nešto uradi. Možda će biti drugačija situacija ako izbori budu na jesen, kaže za Danas prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg u penziji.
Prema njenim rečima, Suverenistički savez kome pripada neće imati svoju listu ako izbori budu na leto već će podržati studente. A ako izbori budu na jesen, još uvek ne zna šta će uraditi. “To mi je mnogo da planiram”, kaže.
Da li Vaša podrška studentima zavisi od toga kada će biti izbori i ko će biti na studentskoj listi?
U ovom trenutku je samo podrška, ali verovatno će od okolnosti zavisiti. Ja ne znam šta će se dešavati. Ne mora da znači ta lista od 170 ljudi koja se pojavila na društvenim mrežama da je to predlog Beogradskog univerziteta, pa je onda 40 ljudi sklonjeno sa te liste da li je to tačno ili ne to ne znam. Možda neko namerno spinuje. Sigurno da se ubacuju među tu decu. Molim studente da ostanu jedinstveni koliko god se i oni razlikovali međusobno. Dajte setite se kako ste počeli. Najviše bi mogli da pređu ovaj režim kad bi ostali jedinstveni. Samo treba da se sete kako su krenuli, a krenuli su patriotski, srpske zastave, srpske pesme, ujedinili su Srbiju, od Subotice do Prizrena. Da ne dozvole da ih dele i pune uši. Sujete moraju da se spuste. Apelujem i da ima što više žena u politici to će biti bolje.
Govoreći o predstojećim izborima predsednik Aleksandar Vučić izjavio je, između ostalog, da je “glas naroda glas Boga”. Kako to komentarišete?
Ja sam Aleksandru Vučiću verovala, sada mu više ne verujem apsolutno ništa. Šta god da kaže za mene je to laž. Možda je nekada i iskren, ja mu više ne verujem. Šta god Vučić rekao zna se kakav je glas naroda. Bio je 15. mart 2025. godine i da je bilo pameti u tom trenutku i reći “u redu, pustite ljude da rade svoj posao da se vidi ko je odgovoran”. Sve se zna, sve je u papirima. Pratite samo trag novca, što bi rekao Falkone, i znaćete sve, ali pameti nije bilo, a inaćenje sa narodom nikad nije dobro. Ja ga razumem on sad ide na iscrpljivanje i već to nije ono što je bilo. Ulaze među tu decu. Ja opet kažem studentima ostanite ujedinjeni, jer protiv toga oni jednostavno nemaju recept. I glasajte za drugove za koje znate da će se sutra zalagati za vas a ne za svoje sopstvene interese.
Što se tiče glasa naroda on se meri na izborima, a uslovi znamo kakvi su. Imali smo jedan okrugli sto i mi ćemo možda kao suverenistički blok napraviti jedan predlog studentima kakve izborne uslove da traže, pre svega pristup softveru za birački spisak.
U tom kontekstu kažete da ljudi treba da preuzmu program za čitanje ličnih karata. Zašto?
Stalno napominjem to, molim vas preuzmite program za čitanje ličnih karata, kupite čitač, uđite sa svojom ličnom kartom na eUpravu i ukucajte pin i imate jedan kvadratić gde piše NOVO i gde su navodno svi podaci o vama iz nekih sedam baza podataka. Ja sam jednostavno tražila rešenje za porez za ovu godinu na nepokretnosti koje imam i kad sam videla to NOVO pomislih ajde da vidim šta je i zgranula sam se. Tu ja nalazim da moji roditelji žive u Užicu iako mi tata stanuje u istoj zgradi gde i ja, da je moja majka još uvek živa, da ja stanujem u ulici u kojoj nikada nisam stanovala, u broju u kome nikada nismo stanovali. Da li to znači da će se neka virtuelna Cveta ili neki virtuelni Mile (imena mojih roditelja) pojaviti na glasanju u Užicu i zato molim sve Vaše čitaoce uradite to i proverite. Možda su to već skinuli pošto već treći put pričam.
Kako vidite situaciju na Medicinskom fakultetu u Beogradu i da li je Medicinski fakultet Macutov?
Još 2021. doneli su Zakon o studentskom organizovanju po kome su naterali decu da se podele i već tada kreće podela na naše i njihove. U to vreme bio je medicinski Krug, ovaj koji je sada pokušao da falsifikuje izbore i Medicinski komitet. Svaka čast studentima što su uspeli da prikažu tu prevaru. Ali, ova deca koja su čak glasala i za taj Krug moraju da shvate da ti drugovi njihovi nisu bili iskreni prema njima, nisu iskreni zato što očekuju određenu vrstu privilegije. Mislim da sve što je urađeno na Medicinskom fakultetu urađeno je nezakonito. Prvo profesorka Tanja Simić neće želeti više da bude dekan, ali sve treba vratiti na staro. Kakvi sad novi izbori, šta znače novi izbori? Znači vi ste došli i nezakonito ste sklonili i sekretara fakulteta i dekanku, izmislili ste neko zvanje predsedavajući Saveta, moje kolege su glasale protiv svoje koleginice u Savetu da bi ostali direktori. Kako ih nije sramota, pa kolika ljiga moraš da budeš, pa je li toliko važno da budeš direktor, pa nećeš umreti, imaš svoju profesiju i možeš da radiš gde hoćeš. Sramno.
Što se Đura Macuta tiče to jeste njegov fakultet. On je profesor na tom fakultetu i bez obzira što je sada predsednik Vlade nije smeo da se pravi kao da nema pojma o čemu se radi. Morao je da interveniše. Sa druge strane, imam opravdanje za njega, njegov uticaj je nikakav. Oni su doveli ljude koji čak i ne žive u Srbiji da budu članovi Saveta, Etičkog odbora Srbije…Ko su ti ljudi?. Ja se nadam da će ova deca uspeti da promene taj parlament.
Nedavno su bili i izbori u Lekarskoj komori. Nezavisni kandidati koji su osvojili značajan broj mandata kažu da će se boriti da povrate dostojanstvo profesije lekara. Koliko Lekarska komora može da utiče na odluke ministra zdravlja?
Ne može da utiče uopšte. Oni mogu da se bore za drugačiji odnos prema kolegama, jer odnos u Lekarskoj komori je bio takav da se tu skupljala jedna grupa ljudi privilegovanih, uvek isti su dobijali potpise. Jeste sada veći procenat lekara izašao na izbore, ali budite vrlo oprezni kad govorite o nezavisnim kandidatima, jer tu se glasa za ime. Videćemo koliko su oni zaista nezavisni. Treba i Zakon o lekarskoj komori da se menja, a ne da nam na 100 privatnih lekara ide jedan kandidat, a na 300 lekara u državnoj praksi isto jedan kandidat a nas je šest puta više.
Znači i u Lekarskoj komori treba da nas je šest puta više, a ne da privatnici budu direktori. Nemam ništa protiv privatnika, ali znam i da odete kod neke od njih sa kijavicom završite sa magnetnom rezonancom. Kad bi se pravila neka analiza, nego analizu niko ne pravi i ovaj nesrećni narod to plaća. Kad bi se zdravstvo organizovalo kako treba da lekar opšte prakse ima svu opremu koja mu je potrebna, da zna da je koristi i da nema više od 15 pregleda dnevno verujte mi da bi se 90 odsto privatnih klinika zatvorilo.
Vojin Grubač: Vučićevo „istorijsko obraćanje“ kao paravan za aferu u Beogradu
Zagovarate tezu da je primarna medicina osnov svega i da od nje zavisi i rano otkrivanje bolesti. Šta da radimo u situaciji kad u mnogim seoskim ambulantama, ali i u rubnim delovima Beograda nemate lekara opšte prakse svaki dan, a kamoli lekara specijalistu?
Eto možemo jednu od najrazvijenijih zemalja EU, Dansku, da iskopiramo. Tamo kad završite na budžetu studije medicine izvlačite ping pong lopticu na kojoj piše mesto u kome ćete raditi naredne dve godine kao lekar opšte prakse. Ja sam tamo bila i videla da imaju vrlo dobro razrađen zdravstveni sistem. Neko ostane u tom mestu da radi ceo život, dopadne mu se. Mi smo napravili plan, to je trebalo da bude jedan pilot projekat od 100 ambulanti po kvartovima i po selima. Imate kod nas sela gde u osam sela živi 200 ljudi i vi tu ne možete imati lekara svaki dan, možete imati pokretnu ambulantu pa će takvih 30 sela pokretna ambulanta da obilazi jednom nedeljno. Hteli smo da organizujemo da taj lekar u pokretnoj ambulanti ima službeni telefon i da njegovi pacijenti mogu da mu se jave kad im nije dobro, jer kad doktor zove Hitnu pomoć ona ide odmah. Ali takav doktor ne može da ima platu od 100.000 ili 150.000 dinara, on mora da ima 4.000 evra.
S druge strane, imate specijalizante koji rade, recimo, na hirurgiji dugo godina a nisu u stanju čak ni kao stariji specijalisti da urade najkomplikovaniju operacije. Njihova plata ne može da bude jednaka kao i onima koji rade najkomplikovanije operacije. Katedra za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu napravila je plan kako da podelimo po težini operacije za svaku granu, međutim morate da radite na pet frontova istovremeno a Ministarstvo zdravlja je popunjeno ljudima koje je potpuno baš briga za to kako će izgledati edukacija, kako će izgledati sestrinski rad i sl.
Zašto po Vama samo petoro ljudi od 300 u Ministarstvu zdravlja vredi da ostane?
Da, ja bih zadržala petoro. Prvo sanitarna inspekcija ništa ne bi imala da traži pri Ministarstvu zdravlja oni bi išli u Zavod za javno zdravlje, zdravstvene inspekcija bi morala da bude pod kontrolom sektora za edukaciju i s druge strane osnovni uslov da biste radili u ministarstvu jeste da ste 25 do 30 godina radili u struci. Ne može meni neko u Vladi ko nikad nije prošao pored zdravstvene ustanove da objasni šta je zdravstvo, a bilo je čak pokušaja nekih mladih ljudi.
Za mene nema tajni, zato što sam 40 godina radila sa svojim pacijentima i znala sam gde su problemi. Šta da vam kažem kad su nam se na neurohirurgiji javljali pacijenti i kad imaju kijavicu, jer se vežu za lekare. I ne samo meni već i drugim mojim kolegama. Mora da postoji empatija prema pacijentu. Najlakše je povrediti bolesnog čoveka i reći “ma nije ti ništa, ne mogu da ti pomognem, ovo je kraj – ne do kraja morate da se borite za pacijenta. E to je ono što pokazuju ova deca studenti i ako ćemo da uvodimo te ambulante i da radimo samo treba sa ovom generacijom. Oni su željni i dokazivanja i rada i svega ostalog. Nije bilo loše što su onih 100 najboljih studenata primali, međutim što ne bi tih 100 najboljih prvih godinu dana bili u ambulanti.
Koliko prekvalifikacijom mogu da se popune kadrovi u zdravstvu i da li, recimo, frizerka posle određenog kursa može da postane dobra medicinska sestra?
Ako vam kažem da dok sam ja bila direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije ni jedna prekvalifikovana nije primljena valjda znate kakav je moj odnos prema tome. To je uvreda za moje sestre i obesmišljavanje njihovog rada i obrazovanja. Naravno da se i to dešava, ovi će dozvoliti sve, jer su obesmislili obrazovanje. I to su pokušaji ne samo kod nas već svuda u svetu, kad pogledate pao je nivo velikog broja univerziteta. Moje sestre uče četiri godine, one prolaze praksu, i svake godine su one u nekoj bolnici, u nekoj ambulanti, nauče da rade a ove prekvalifikovane dođu nakon tri ili šest meseci i postaju medicinske sestre. Čak to nema veze ni sa tim da li su članice partije. Medicinska sestra je osnov zdravstva i najteži pacijenti se vežu za njih. Doktor dođe pogleda, interveniše, ode, ali one su svedoci njihovih muka.
Bio je samo jedan slučaj koji mogu da pohvalim, kod nas na Klinici za neurohirurgiju, nije u pitanju prekvalifikacija od šest meseci, već je žena krenula kao spremačica, ali spremačica u šok sobi i paralelno četiri godine završavala medicinsku školu možda posle i višu ne znam, ali je postala efektna medicinska sestra. Ima sjajan odnos sa pacijentima.
Na listama čekanja je oko 29.000 ljudi, samo za operacije kuka i kolena čeka oko 19.000. Jel očekujete da reše te liste?
Dobro je urađeno za očne bolesti, za operacije katarakte se više ne čeka. Ja uvek navodim jednu kliniku, neću reći koju, gde je načelnik pozvao svih 400, 500 pacijenata i pregledao ih.Trećinu je odmah operisao to su bili ljudi koji su se teško kretali, trećina nije želela da se operiše iz ličnih razloga, a trećinu je skinuo sa liste jer je video da ne treba nikad da budu operisani. I to je ono što sam govorila da smatram da svako koga malo zaboli kuk ili koleno odmah stavljaju na listu. Međutim, ortopedi se nisu izborili za ono za šta su se izborili oftamolozi. Ja zaista mislim da lekar koji radi u državnoj službi ne treba da radi u privatnoj, ali ne može da radi za ovu platu. Samo dobrom organizacijom i empatijom prema pacijentima se mogu rešiti liste čekanja.
Da li postoji spor Ministarstva zdravlja i RFZO oko toga?
Republički fond za zdravstveno osiguranje treba ukinuti, navodno sve ide iz budžeta pa šta će mi onda RFZO. 2024. je trebalo da bude budžet RFZO 550 milijardi dinara, a Ministarstva zdravlja 31 milijarda dinara pri tom ministarstvo je odgovorno za nabavku opreme, održavanje, a RFZO za održavanje bolnica, za plate…Međutim, kad je nabavljeno tih 10 magneta 2023. to je nabavio RFZO, iako to nije bilo po zakonu. Nije bilo vremena, jer Dana bi raspisivala tendere pa bi videli ko bi kako učestvovao, kakvi bi bili uslovi, a moralo je da se nabavi do izbora u decembru 2023. godine. Lično mislim da RFZO ne treba da postoji jer je to samo dupliranje, a tek Agencija za lekove i medicinska sredstva to tek apsolutno ne treba. Dobar deo posla može da radi Farmaceutski, Hemijski, Medicinski fakultet i njihove laboratorije.
Šta zamerate sad, sa ove distance, ministru Zlatiboru Lončaru? Šta može da uradi, a ne radi?
Pa ne može ništa, može da uradi ono što mu se kaže. Realno. Možda je nekad i mogao, ali sada kada je EKSPO najvažniji ne može da uradi ništa. Druga A faza Kliničkog centra Srbije trebalo je da bude završena prošle godine, druga B faza je trebala da bude sad već uveliko da se radi i da se konačno završi cela zgrada i da se veliki broj klinika preseli u novu zgradu, ali uz ovu reformu koju smo hteli da napravimo sa ambulantama oni su uveli noćno dežurstvo u domovima zdravlja što je najobičnija besmislica.
Kome su onda prepušteni pacijenti ?
Pa sami sebi i lekarima koji rade za tu patu tolika kakva je i koji su zaista spremni da dobar deo svoj privatnog vremena odvoje za svoje pacijente.
Prošli ste razne nivoe, bili ste pacijent, direktor zdravstvene ustanove, ministarka zdravlja. Gde su Vas najmanje poštovali?
Ja sam malo specifična ličnost. I kao mlad lekar bila sam spremna da se tučem da bih ušla u salu, bukvalno se fizički raspravljam, uvek sam govorila ono što mislim, nekad sam dobijala packe ali pošto sam puno radila imala sam naklonost mojih starijih profesora. S druge strane, kad sam bila mlada reč mobing nije postojao, oni su se prema meni odnosili kao prema svom detetu, i ja sam se na toj klinici osećala kao u svojoj kući.
Jednom sam samo ležala u bolnici 1985. godine kad sam imala sarkoidozu, a kad sam slomila nogu nisam ni ležala u bolnici. Međutim, jesam kao član porodice bolesnika bila prisutna i ne mogu da kažem da se svi odnose prema pacijentima kao što se odnose prema mojim roditeljima, sigurno da ne. Ali imate svuda izuzetno dobre ljude koji pokušavaju da najbolje moguće obavljaju svoj posao čak i u ovoj lošoj atmosferi koja je nastala kako se Lončar vratio. Svako ko misli drugačije mora da bude kažnjen, evo šta se desilo Vanji Dugaliću. Da ti ne daš čoveku da operiše zato što je javno iskazao svoj stav koji se tebi ne sviđa, pa da li razmišljaš o pacijentima. Na rukovodeća mesta ne postavljaju se najbolji, vlada atmosfera straha.
Dok sam bila u Vladi nisam osećala nelagodu, ali sam osećala da im smetam, jer nisam dozvoljavala da mi sole pamet. Nisam htela da radim mimo zakona, niko nije smeo ni da mi ponudi. Radila sam onako kako sam mislila da treba.
S kim ste imali najviše nesuglasica, rasprava?
Samo sa Sinišom Malim, sa drugima nisam. Vrlo brzo sam shvatila, posle jednog razgovora, da verovatno neću dugo tu ostati i tako je i bilo. Prvih šest meseci sam mogla nešto da uradim, već tamo od leta 2023. septembar tu je već krenulo potpuno miniranje i sve što sam uradila uradila sam, što bi se reklo, na svoju ruku. I sad kad pogledam ne znam kako su me istrpeli tih godinu i po dana, iskreno rečeno. Nisam ja imala mnogo ovlašćenja, kad jednostavno nisam bila saglasna da se neko imenuje za rukovodioca nekog zdravstvenog centra ili bolnice jednostavno nisam htela da potpišem, tražila sam biografiju uvek. Par puta sam im pretila da ću da sazovem konferenciju za novinare.
Plaše li se novinara?
Da, jer moraju da objašnjavaju. I onda su me zaobilazili.
Oni koji Vas kritikuju kažu šta tražite sada ponovo u politici kad ste imali priliku da kao prva na listi SNS-a nešto promenite, a niste. Koga „žulja“ Vaš politički angažman?
Nisam mogla ništa da menjam. Izgleda da žulja sve. Ja sam osoba koja je 40 godina radila u zdravstvu i nisu to samo moji pacijenti to je bilo i drugih intervencija, pomaganja kad god vam se neko obrati da mu zakažete pregled, pošto je (ne) sistem takav kakav jeste. Mene zna 100.000 ljudi u ovoj zemlji i vi možete da pišete po novinama šta god hoćete, onaj ko mene zna on će reći koji su bili moji motivi. Ja sam stvarno naivno verovala da nešto iznutra mogu da promenim. Ma ne možete, to je mašinerija. Čudim se kako me nisu i ranije izbacili iz Vlade, stvarno. Da li zbog tog mog “e sad ću da sazovem konferenciju za novinare”, nisam imala puno takvih situacija ali bilo je. Taj strah od javnog mnjenja jeste postojao. Ja jednostavno neću da ćutim – sve je nakaradno. Oni koji mene znaju znaju da ne lažem, nemam razloga. Meni ne trebaju ni pare, ni slava, ne treba mi ništa.
Da li biste voleli da ponovo budete ministarka zdravlja?
Kako ne! Zato što sada tačno znam šta treba da se radi. Sad sam mnogo “pametnija”. Tačno znam koji su prvi koraci. Evo deco sad pravite zakone, kasno je kad osvojite vlast. Napravite sve zakone koji vam se ne sviđaju, imate svoje profesore nek vam oni pomognu, u zdravstvu jedni, u prosveti drugi, u visokom obrazovanju treći.
Šta biste prvo uradili da ste sada ministarka zdravlja?
Promenila bih Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima da možemo da uvozimo lekove odakle mi hoćemo, a ne kako kaže Evropska unija i prestala bih da se konsultujem sa njima za zakone, pogotovo kad je zdravlje u pitanju. Naravno, uvela bih pokretne ambulante i to bi moglo da se vidi već za dve godine, jer je ideja da se rano otkrije bolest i pacijenti dobro žive. Druga ideja je da iskoristimo naše banje, jer zašto bi ljudi koji imaju problem sa kukovima i kolenima uvek završili na listama čekanja za operacije. Artroze jesu nešto od čega boluje veliki broj ljudi, ali masa toga može da se reši fizikalnom terapijom, odgovarajućom fizičkom aktivnošću i povremenim lekovima. Nije operacija jedini način.
I da zaključimo, kakvo je današnje zdravstvo u Srbiji?
Što se tiče tehnološke opremljenosti i znanja lekara na vrlo visokom nivou, dobro trebaju nam još neki aparati. Što se tiče odnosa u zdravstvu dok ne postavite na rukovodeća mesta ljude koje uživaju najveći stručni ugled u svom kraju ili svojoj ustanovi ništa nećete uraditi. Atmosfera je užasna i ovo što se sada dešava je krajnje zabrinjavajuće, jer najbolje ljude teraju da idu u privatne bolnice i to je ono što je najgore. Pri tom, nijedan kritično ozbiljan pacijent se ne leči po privatnim bolnicama, previše košta a 99 odsto ljudi u ovoj zemlji nema taj novac čak i oni dobrostojeći pre ili kasnije završe u državnoj bolnici.
Drugo, moraju da se zaista racionalizuju određene stvari, ne može vi nekom ko je moždano mrtav davati transfuziju, jedino opravdanje je ako ćete mu uzeti organe. Prioritet treba da bude primarna zdravstvena zaštita, edukacija lekara primarne zdravstvene zaštite, za 10 godina da svi budu specijalisti sa posebnim programom, da ne bude – direktor ovog voli, ovaj je član partije pa će dobiti specijalizaciju, a ovaj će ostati ceo život lekar opšte prakse.
Mladi ljudi hoće da znaju i rendgen i ultrazvuk i laboratoriju i EKG, i naučiće to da rade. Sa takvom aparaturom im dajete mogućnost da završe 85 odsto posla i nama ne treba 15.000 specijalista, nama treba 10.000 dobro obučenih i dobro opremljenih lekara opšte prakse. Takođe treba zaista da se stimuliše i povratak u mala mesta, zdrava hrana, zdrav vazduh, zdrava voda, naši resursi. Neka kažu sad da sam previše leva, ali ovo što smo dozvolili da se Srbija prekopava uzduž i popreko to je izdaja. Izdaja Kosova i Metohije me boli više nego bilo šta drugo.
Izvor: Danas
