Piše: Nemanja Rujević
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti.
Tek što je došao na vlast, tadašnji „prvi potpredsednik Vlade“ i današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio je javnost da radi od 7 ujutru do 22:30, svakog dana. Bilo je kasnije varijacija – tvrdio je da će jednom sedmično primati građane od pet ujutru, pričao kako ne spava i tako dalje.
Sada, u tekstu za Kurir, Vučić obećava da će ličnim primerom pokazati da je moguće raditi još više. To u neku ruku već ispunjava – pored četiristo gostovanja u medijima godišnje, stigao je da napiše i tzv. „autorski tekst“, i to programski!
Mora da se dirinči
Taj kratki uradak kaže – narod mora da radi više! Umesto „revolucionarnog poskakivanja i ludiranja“, umesto „neodgovornih ideja o skraćivanju radnog vremena“, treba raditi još i još i još! Ide vreme, piše Vučić, robota i veštačke inteligencije, treba struje, mnogo struje, treba nuklearne energije, treba ukidati propise, ministarstva i agencije. Tu je lajtmotiv kako je Srbija „mala zemlja“, ali može da bude primer Evropi da joj ne uteknu Kina i Amerika.
Znali smo i pre da je Vučić desničar i neoliberal, koji iz te kože iskače samo zarad poteza kojima, tako računa, čuva vlast.
Recimo, kad preko državnog Telekoma ulupa dve milijarde evra na dominaciju medijskim tržištem i gušenje konkurencije. Ili kada zagrabi u zajedničku ćasu da deli tendere ortacima i sitniš raznim grupama – „bakama i dekama“, majkama, srednjoškolcima… Ovim tekstom – koji je recimo mogao da objavi i nemački kancelar Fridrih Merc u recimo Frankfurter algemajne cajtungu, omiljenom Vučićevom nemačkom listu – ta desničarska i neoliberalna pozicija se potcrtava.
Radnik je kriv za sve
Garnirung je futuristički – dajte data centre i robote – ali je korist za običnog čoveka, za radnika, kao i uvek maglovita. Jer, zašto se robotizovati i digitalizovati ako od toga ne dobijamo priliku da radimo makar malo manje?
Na ovom mestu vredi podsetiti da građani Srbije gule bezmalo najviše radnih sati u Evropi. To što nisu bogzna kako produktivni duguje se prepumpanom državnom aparatu koji vrvi od partijskih kadrova, ugradnji i lopovluku i velikom broju radnih mesta u šrafciger-industriji čiji je baš Vučić pokrovitelj.
A to što se u Srbiji radi za relativno male pare, što je inflacija šampionska, nije baš neka motivacija da se radi više.
Sad je baš ljut na svoje
„Ozbiljan plan“ u pet tačaka – objavljen u Kuriru! – stavljen je u oblande onoga što narod hoće da čuje. Naime, Vučić se ljuti na bahate funkcionere i lokalne kabadahije, na sve one iz sistema koji pitaju „znaš li ti ko sam ja“ i ne čekaju red ni na groblju da izjave saučešće. Njima će pokazati svoga boga! Isto najavljuje u pravilnim ciklusima, na otprilike dve godine – počistiće bahate kadrove, pročistiće partiju. I to nikako da se desi.
Jer, osim što je pokrovitelj ovakvog ekonomskog modela, Vučić je vrhovni pokrovitelj bahatosti u Srbiji. On javno amnestira i „ne da“ ovog ili onog funkcionera, on javno presuđuje svima koji mu nisu po volji.
Od svoje bahate svite Vučić traži samo lojalnost. Pa i kada se zglajzne – kao što je, tobože, zglajznuo Nebojšta Stefanović – najgore što se funkcioneru desi jeste da živi podalje od kamera u nekoj vili.
Šta mogu ti „blokaderi“
Na kraju, zašto predsednik vazda izlazi sa nekim planovima i vizijama? I to iako je jedared parafrazirao bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Šmita koji je rekao da, ko ima vizije, treba da ide lekaru.
Vučić planira, piše programe i sanja kako bi istovremeno obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti. Ništa ne vredi, eto čovek već ima viziju Srbije za narednih pet, deset ili dvadeset godina, to je ozbiljan čovek!
A ovi drugi? „Blokaderi“, piše predsednik, nemaju nikakav plan, program ni rezultat. Rekao bih da tu predsednik greši. Ako „blokaderi“ pobede, možda Srbija neće jurnuti u robotsku budućnost, ali jedno je sigurno – naprednjački kadrovi se više neće bahatiti. Pa i to je neka vizija.
Izvor: Vreme
