Пише: Ден Ванг
Инжењери, буквално, владају савременом Кином. До 2002. године, свих девет чланова Сталног комитета Политбироа били су по образовању инжењери, а то је и Си Ђинпинг. С друге стране, преко половине председника САД су били адвокати.
Након што је Доналд Трамп најавио разорно високе царине на Кину, један једноставан подсетник на технолошку моћ те земље натерао га је да се повуче. Убрзо након Трампове објаве царина, другог априла, Пекинг је изненада обуставио извоз магнета од ретких минерала.
Произвођачи аутомобила широм света су упали у панику. Ови магнети – произведени у кинеским фабрикама од метала који се углавном ваде из кинеских рудника – постали су неопходни за производњу аутомобила. Компанија Форд је обуставила производњу у једној фабрици у Чикагу. Лобистичке организације из аутомобилског сектора у Сједињеним Државама и Европи упозориле су да су аутомобилске компаније удаљене само неколико недеља од потпуног заустављања производње. Наводно су неке разматрале премештање дела производње у Кину како би задржале приступ сировинама.
Дванаестог маја, Бела кућа је пристала да смањи царинске стопе за Кину, пре него што је објавила трговинске споразуме са Европом, Канадом, Јапаном или другим савезничким земљама.
Кина производи 90 процената светске понуде магнета од ретких метала и то нису једини производи које Пекинг може ускратити остатку света. Деценије индустријске политике и жестоког развоја предузетништва створиле су најмоћнију производну машину на свету. Кинеске компаније су такође водећи произвођачи многих фармацеутских састојака (посебно за антибиотике и ибупрофен), материјала за батерије и читавих категорија електронских компоненти – да не помињемо паметне телефоне, кућне апарате, играчке и другу готову робу коју амерички потрошачи желе.
Када су обуставили извоз ових магнета, званичници у Пекингу су показали само мали део своје снаге. Да су хтели, могли су да „удаве“ виталне секторе америчке економије.
Инжењерска сила
Како је Америка изгубила толико производних капацитета у корист Кине и завршила у тако рањивој позицији? Размислите овако: Кина је инжењерска држава, која третира грађевинске пројекте и технолошку надмоћ као решење за све своје проблеме, док су Сједињене Државе правничко друштво, опседнуто заштитом богатства кроз доношење правила, а не производњом материјалних добара.
Узастопне америчке администрације покушавале су да се супротставе Пекингу правним средствима – увођењем царина и осмишљавањем све сложенијег режима санкција – док је инжењерска држава стварала будућност физички градећи боље аутомобиле, функционалније градове и веће електране.
Инжењери, буквално, владају савременом Кином. Као исправку у односу на идеолошки хаос из Маовог времена, Дeнг Сјаопинг је од 80-их почео да у највише редове кинеске власти промовише инжењере. До 2002. године, свих девет чланова Сталног комитета Политбироа – врха Комунистичке партије – били су по образовању инжењери.
Си Ђинпинг је студирао хемијско инжењерство на Универзитету Синхуа, најпрестижнијој научној институцији у Кини. На почетку свог трећег мандата, 2022. године, Си је попунио Политбиро извршним директорима са искуством у ваздухопловству и наоружању.
Огромни грађевински подухвати су једна важна карактеристика развоја данашње Кине. Особа рођена 1993. године – када је земља изградила свој први модеран аутопут – могла је, 18 година касније, пунолетна и са правом да вози, путовати мрежом аутопутева дужом од америчког међудржавног система.
У оквиру економске трансформације Кине, званичници у Пекингу усмеравали су изградњу мостова, великих брана, огромних електрана и читавих нових градова. Привредни сектор, уз подршку државних политика које подстичу производњу, такође је усмерен на индустријски раст. Приближно би се могло рећи да Кина производи трећину светске индустријске робе, укључујући кључне производе као што су конструкциони челик и контејнерски бродови.
Правничка доминација
Сједињене Државе, насупрот томе, имају владу правника, по мери правника и за правнике. Више од половине америчких председника у неком тренутку каријере бавило се адвокатуром. Око половине садашњих америчких сенатора има диплому права.
Само двојица америчких председника били су инжењери: Херберт Хувер, који је стекао богатство у рударству, и Џими Картер, који је служио као инжењерски официр на подморници Ратне морнарице. (Хувера и Картера памте по многим стварима – нарочито по лошем политичком инстинкту који им је донео убедљиве изборне поразе.)
Огромни грађевински подухвати су једна важна карактеристика развоја данашње Кине
Правнички инстинкти прожимали су и економску политику Џоа Бајдена, која је занемарила „невидљиву руку тржишта“ у корист хируршких интервенција у привреди – по принципу субвенције за једну корпорацију, антимонополски поступак против друге. Бајден се надао да ће поново индустријализовати Америку кроз кључне законе попут двопартијски прихваћеног Закона о инфраструктури и Закона о смањењу инфлације, али правничка природа његове администрације стално је успоравала темпо градње.
Извршне агенције биле су толико усредсређене на прописивање правила „како нешто урадити“ да је на крају врло мало тога заправо било изграђено. Напори да се рурална подручја повежу са брзим интернетом или да се направи мрежа пуњача за електрична возила, једва да су и започети пре него што су гласачи поново изабрали Доналда Трампа.
Трамп није правник, али – као и многи имућни Американци – добро зна како да користи судски систем да би добио оно што жели. Његову пословну каријеру и председнички мандат пратио је низ тужби: против пословних партнера, политичких противника, медија, па чак и сопствених адвоката. Његов стил владања такође носи обележја спорног приступа – бацање оптужби на све стране, застрашивање људи да би одустали од отпора, блаћење у „суду јавног мњења“. Док је Бајден био спор и везан за процедуре, Трамп је природно склонији „тучњави у правном рингу“.
Правничко друштво има и неке важне предности. Немогуће је изградити компаније вредне хиљаде милијарди долара без владавине права, која обезбеђује окружење у ком се богатима исплати да улажу. Сједињене Државе и даље су дом већине највреднијих компанија на свету, делимично зато што правници штите њихово право да остварују профит од своје интелектуалне својине. Али чињеница да богатe компаније и појединци лако могу да заштите своје интересе на суду нимало не значи да ће цело друштво економски напредовати.
Сједињене Државе су направиле геополитичку грешку доводећи правнике у обрачун с Кином по питању трговине и технологије. Прва Трампова администрација увела је почетни пакет царина на кинеску робу и ставила десетине кинеских технолошких компанија на трговинске црне листе. Бајденова администрација је усавршила контролу извоза технологије, осмисливши сложене мреже за обуздавање кинеских произвођача чипова, телекомуникационих фирми и сваке компаније која жели да примени вештачку интелигенцију. Си Ђинпинг је, у међувремену, у своје окружење довео научнике и инжењере.
Градња и напредак
Си је одрастао у Кини чији су лидери из владајуће Комунистичке партије неговали огорченост због ранијих империјалистичких упада у њихову земљу. Веровали су да је Совјетски Савез постао снажан и модеран захваљујући тешкој индустрији. Кина је представила свој Први петогодишњи план 1953. године, исте године када је Си рођен. Ове јесени, Си ће довршити Петнаести петогодишњи план.
У протеклим деценијама, непрекидна градња и инфраструктурно напредовање помогли су да се ојача политичка отпорност Комунистичке партије. Грађење огромног броја станова, мостова и електрана значи да су материјалне користи доспеле до великог дела становништва.
Кинески грађани су током последњих 40 година видели како им се животни услови немерљиво побољшавају. Стално унапређивање паркова и мрежа метроа чини да становници градова очекују још бољу будућност. Када Кинези показују своје нове градове који ноћу светлуцају у представама дронова или мегалополисе повезане блиставом мрежом брзих возова, по мом искуству, то чине с истинским поносом. Један од начина да импресионирате више од милијарду људи јесте – да излијете велику количину бетона.
Кина је такође постала енергетска суперсила. Пре двадесет година производила је око половину електричне енергије у поређењу са Сједињеним Државама. Данас производи два пута више. Пекинг истовремено настоји да се ослободи зависности од увоза нафте, а уједно предводи свет у стратегији „свеобухватне енергије“, која обухвата угаљ, нуклеарке, ветроелектране, као и задивљујуће количине нових соларних капацитета.
Пекинг је недавно најавио изградњу бране Јарлунг Цангпо, која ће потрошити 60 пута више цемента него брана Хувер и надмашиће већ огромну брану Три клисуре. До краја ове године, више од половине аутомобила продатих у Кини биће електрични — што је, опет, резултат снажне и усмерене политике.
Инжењерска држава је ефикасна и у производњи војне опреме. Кина производи око 80 одсто потрошачких дронова у свету, који се лако могу прилагодити за употребу на бојишту. Кина има отприлике 200 пута већи бродоградитељски капацитет од Сједињених Држава; према извештају Канцеларије за ревизију америчке владе (GAO), изградња многих класа бродова америчке морнарице касни и до три године.
У децембру прошле године, тадашњи саветник за националну безбедност Џејк Саливен изјавио је отворено да ће Сједињене Државе „веома брзо остати без муниције“ у случају сукоба с кинеском војском. Америка је изгубила производни капацитет неопходан за издржавање великог рата. Индустријска производња у САД-у никада се није опоравила до нивоа из 2008. године; број запослених у производњи смањен је за милион људи од тада.
Сједињене Државе су изгубиле способност да праве ствари, јер су се усредсредиле на процедуре уместо на резултате. Становници Калифорније су 2008. године изгласали финансирање брзе железничке пруге између Сан Франциска и Лос Анђелеса. Те исте године, Кина је започела изградњу своје брзе пруге између Пекинга и Шангаја. Кинеска линија је отворена 2011. године, по цени од 33 милијарде долара. У првој деценији рада превезла је више од 1,3 милијарде путника.
Седамнаест година након што је усвојен предлог на референдуму, Калифорнија је изградила само кратак део пруге – који повезује два града у Централној долини – ниједан од њих није близу ни Сан Франциску, а ни Лос Анђелесу. Најновија процена трошкова за калифорнијску брзу пругу износи 135 милијарди долара. Према званичним проценама, први сегмент воза у Калифорнији почеће са радом између 2030. и 2033. године – што је распон грешке од три године – исто онолико колико је Кини било потребно да изгради читаву пругу између Пекинга и Шангаја.
Чак и знатно мањи пројекти – јавни тоалет, надстрешница на аутобуском стајалишту – испадају разочаравајући, срамотно закаснели или прекорачују буџет. Данашњи Американци живе у рушевинама индустријске цивилизације, где се преостала инфраструктура једва одржава – а готово никада не унапређује. Резултат је дубок осећај да ништа не функционише.
Средњи пут
Сједињене Државе никада нису увек биле такве. Некада су имале снагу инжењерске државе, где су грађене дуге железничке пруге, прелепи мостови, лепи градови, оружје разорне моћи и ракете које су стизале до Месеца. Кад је у 19. веку Америка бележила нагли раст становништва и економије, политичке елите су се слагале да њеним великим територијама требају канали, железнице и аутопутеви. Америчка грађевинска експанзија успорила је после 1960-их.
Шта се потом десило? Америчка јавност се побунила против штетних утицаја на животну средину, аутопутева који су прокрчили пут кроз градске четврти, и индустријских регулатора који су били тесно повезани с великим компанијама. Правна професија почела је да се мења.
Пре 60-их, угледни адвокати су улазили у владу како би спроводили програме као што је био „Њу дил“ Франклина Рузвелта. Након тога, идеалистички студенти права кренули су стопама младог Ралфа Надера, који се залагао да буде чувар над наводним злоупотребама владе. Слоган тог доба гласио је: „Тужи те гадове“ — позивајући еколошке активисте и друге борце да поведу владина тела пред суд.
Праведни порив из тог доба убедио је многе Американце да је физичка динамичност непожељна и одузео друштву способност да се усавршава. Уместо да проширују нове мреже метроа, граде нуклеарне електране или постројења за прераду ретких метала, или дизајнирају трасе за нове далеководе, многи од најпаметнијих инжењера у земљи били су привучени Волстритом и Силицијумском долином, где могу да се забављају и зараде далеко више новца.
Не предлажем да Сједињене Државе копирају кинески приступ. Спектакуларни успеси инжењерске државе дошли су уз запањујуће цене. Пекинг третира своје грађане као још један „грађевински материјал“, а кинеско друштво као нешто што се такође може инжењерски обликовати. Званичници су ограничили етно-религијске мањине у Тибету и Синђијангу да практикују своју религију и очувају своје културе.
Само инжењерска држава могла је спроводити политику једног детета, која је на крају била кампања спровођена масовним стерилизацијама и принудним абортусима. Кинески напори да се инжењерски управља економијом – који су произвели пад вредности некретнина и колапс вредности корпорација – уплашили су предузетнике и њихове инвеститоре. Пекиншки напори да се инжењерски обликује друштво навели су многу младе људе да се осећају изгубљено, а значајан део њих жели да емигрира у иностранство.
Волео бих да замислим колико би свет био бољи када би обе суперсиле могле да усвоје одређене особине једна друге
Упркос успореној изградњи, адвокати су гарант велике предности Америке у односу на Кину: плурализма, односно способности различитих култура да коегзистирају и напредују под једнаком заштитом закона. Американци су укључени у снажне дебате о томе како да унапреде своју земљу. Сједињене Државе су динамичније од Европе и могу да се осврну на своју историју како би нашли пут напред.
Такође, остатке америчке инжењерске државе можемо видети у моћним индустријским објектима широм земље. Американци могу црпети примере и подстицаје из тог наслеђа како би извели следећи чин трансформације своје земље.
Волео бих да замислим колико би свет био бољи када би обе суперсиле могле да усвоје одређене особине једна друге. Кина би била боља када би била више „правничка“ – што значи да би прихватила суштинске правне заштите појединаца. Америка, с друге стране, треба културу инжењерства која ће градити домове, јавни превоз и енергетске системе неопходне за декарбонизацију. На крају крајева, ако Америка одбије да гради, биће препуштена на вољу земљама које то чине.
Извор: Нови Стандард
