Стручњак за међународне односе Мирко Даутовић каже за Косово онлајн да је Западни Балкан играо „улогу иза главног догађаја“ на Самиту у Вашингтону, када је бомбардовање 1999. представљено као славни период Натоа и узор онога што Алијанса треба да ради у будућности.
Он каже да што се тиче Западног Балкана, Кфор се спомиње у 31. тачки комуникеа из Вашингтона, „али очигледно да не завређује пуно пажње“.
„То не значи да није битан. Рецимо, рат у Гази речју није споменут, нигде. Током целог Вашингтонског самита нико не прича о оном што се дешава у Гази. То је очигледно битно, али је решење да се о томе не прича“, примећује Даутовић.
Према његовим речима, Западни Балкан је играо улогу иза главног догађаја, у медијима и у говору председника Бајдена на отварању Самита у Вашингтону, где је „интервенција из 1999. узета као славни период Натоа, када је Нато спречио геноцид на Косову“ и представљена као узор онога што Нато треба да ради у будућности.
„И премијер Косова Аљбин Курти објавио је колумну у Њујорк тајмсу, на насловној страни и појавио се код Кристијане Аманпур са генералом Веслијем Кларком, где су они заправо искористили ту 1999. годину. То је потпуно препаковано оно што се дешавало у историји, али видите да је послужило као оснивачки мит. Дакле, све те организације имају оснивачки мит, а ово је реоснивачки мит“, наводи наш саговорник.
Како оцењује, поруке Украјини са самита биле су пуне подршке, „али благе подршке“ и подсећа да је Украјини већ обећано чланство у Натоу 2008, на Букурештанском самиту.
„Сад је само убачена реч „неповратна“ путања Украјине ка Натоу, што је у суштини само јака дипломатска реч која не значи ништа. Вама је дакле потребно само да појачате поруку, али ефекта нема. Украјина није чланица Натоа и неће моћи да постане чланица Натоа, док се не заврши рат са Русијом. Самим тим што то није на видику, од тога нема ништа“, наводи Даутовић.
Што се тиче порука Кини, ту је, како примећује, можда било мало јачих речи, „али у крајњој линији ни ту немате последица“. Пекингу је пребачено да снабдевањем Русије оружјем доприноси наставку рата, „али зашто тако није осуђена Индија, која такође учествује у продужетку рата тиме што препродаје руску нафту“, пита се наш саговорник и подсећа да је Индија савезник САД у борби против Кине.
Присуство четири пацифичке земље на самиту – Јапана, Јужне Кореје, Новог Зеланда и Аустралије – није било толико очекивано.
„У томе видим идеју да се Нато у неком тренутку прошири и на Пацифик, не би ли се изградио савез који ће моћи да контрира евроазијском савезу Кине, Ирана и Русије и да су то сада неки наративи који из Вашингтона и Нато земаља покушавају да тако представе свет – да се опет враћамо у доба Хладног рата када имамо два блока“, наводи.
Истиче да жариште у Украјини није у фокусу САД и да „њен губитак или добитак Америци ништа не значи“.
Нагазна мина за Црну Гору – Резолуција о геноциду у Сребреници
„Губитак Тајвана, Јужне Кореје, Јапана – то је опасно. Губитак контроле над Малајским мореузом, Сингапуром, ту где пролази сва роба која иде са Блиског истока, Европе, Индије на Пацифик. То је центар економских дешавања, он се враћа назад у Азију. Дакле, Индија, Југоисточна Азија, Кина, Јапан, тамо где је и био пре 500 година, тако да се ту свакако види – у том померању америчке пажње – да је њима потпуно јасно где је заправо права опасност за тренутни систем који је под америчком хегемонијом“, каже Даутовић.
Он ипак подсећа да је Украјини омогућен финансијски механизам од 40 милијарди евра, којим ће се обезбедити да Украјина више не зависи од гласања у америчком Конгресу, француском или холандском парламенту, где ће постојати један фонд из којег ће Украјина моћи да црпи тај новац све време.
Извор: Kosovo Online
