Бруто домаћи производ (БДП) забиљежио је у трећем кварталу реални раст од 3,1 одсто, показују прелиминарни подаци Монстата. БДП је у трећем кварталу износио 2,57 милијарди еура, док је у истом периоду прошле године износио 2,39 милијарди еура. Монстат је објавио резултате прелиминарног обрачуна кварталног БДП-а за трећи квартал, у текућим и сталним цијенама, примјеном производне и потрошне методе, у складу са ЕСА 2010 методологијом.
Поређење
Према званичним подацима Еуростата Црна Гора је према оствареном економском расту на седмом мјесту у Европи и испред је држава региона Хрватске (2,3 одсто) и Србије (два одсто) али и испред Малте (три одсто), Шпаније (2,8 одсто), Шведске (2,6 одсто), Словеније (1,7 одсто), Белгије (један одсто), Италије (0,6 одсто), Мађарске (0,6 одсто), Швајцарске (0,5 одсто), Француске (0,5 одсто), Њемачке (0,3 одсто) … Према подацима Еуростата које је објавио Монстат, највећи економски раст од европских држава остварила је Ирска 10,8 одсто, на другом мјесту је Данска са стопом раста од 3,9 одсто, а на трећем Кипар са 3,8 одсто. Из Монстата су појаснили да бруто домаћи производ (БДП) мјери укупну вриједност добара и пружених услуга које су произвеле резидентне институционалне јединице.
Методологија
Коришћена методологија је у складу са Системом националних рачуна (СНА 2008) и Европским системом националних рачуна (ЕСА 2010). Обрачун БДП-а укључује све дјелатности унутар граница производње дефинисане методологијама СНА 2008 и ЕСА 2010 и обухвата цјелокупну територију Црне Горе. Процјена необухваћене економије дјелимично је укључена у обрачун БДП-а. Класификација економских јединица по дјелатностима у складу је са Класификацијом дјелатности КД 2010, која је усклађена са Класификацијом економских дјелатности Европске заједнице (НАЦЕ Рев. 2) саопштено је из Монстата.
Управа за статистику објављује резултате обрачуна кварталног бруто домаћег производа (QБДП), у текућим и сталним цијенама, примјеном производне и потрошне методе. Обрачун кварталног БДП-а заснива се на подацима система званичне статистике Црне Горе.
-Бруто домаћи производ у тржишним цијенама исказује вриједност свих произведених добара и услуга резидентних јединица, тј. збир бруто додатих вриједности по дјелатностима и пореза на производе умањених за субвенције на производе – рекли су из Монстата. Основне компоненте БДП-а по потрошној методи су: лична потрошња домаћинстава, потрошња непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (НПИСХ), потрошња државе, бруто инвестиције у основна средства, промјене у залихама, салдо извоза и увоза роба и услуга.
Наведено је да се издаци за личну потрошњу домаћинстава обрачунавају на основу података из редовних статистичких истраживања (анкета о потрошњи домаћинстава, подаци статистике пољопривреде, индустрије, спољне трговине, статистике цијена), као и података извјештајних јединица. Подаци се обрачунавају по методи робних токова на детаљном нивоу класификације личне потрошње према намјени (ЦОИЦОП 2018).
Обрачун потрошње непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима (НПИСХ) на кварталном нивоу заснива се на дезагрегираним расположивим годишњим подацима и екстраполацији кварталних вриједности уз помоћ статистичких модела, коришћењем расположивих кварталних индикатора. Издаци за финалну потрошњу државе обрачунавају се на основу података Министарства финансија примјеном ЕСА 2010 методологије рекли су из Монстата и додали да индивидуална потрошња државе обухвата издатке за образовање, здравство и социјалну заштиту и спорт, културу и рекреацију.
-Остали издаци државе представљају колективну потрошњу (опште јавне службе, одбрана, јавни ред и безбједност, економски послови, заштита животне средине и сл. ). Подаци финалне потрошње државе су у складу са класификацијом функција државе (ЦОФОГ класификација) – навели су из Монстата. Бруто инвестиције у основна средства обрачунате су на основу методе робних токова.
-За обрачун бруто инвестиција у основна средства коришћени су подаци редовних статистичких истраживања (статистике спољне трговине, истраживања о грађевинским радовима, истраживања о инвестицијама у основна средства) и подаци Пореске управе и Управе царина. Подаци о извозу и увозу роба и услуга обрачунавају се на основу података статистике спољне трговине Управе за статистику, података Управе царина и података Биланса плаћања Централне банке – додали су из Монстата.
Извор: Банкар.ме/ Побједа
