Пише: Милија Тодоровић
Наизглед остварен наум г. предсједника државе да нападом на легитимитет локалне власти у Подгорици, истовремено доведе у питање легитимитет Владе, могао би му се вратити као бумеранг. Наиме, то што је наумио Милатовић је и успио: свео је подршку про-владиних странака испод половине изашлих бирача.
Е сад, без његовог евентуалног пактирања са „реформисаним“ ДПС -ом, односно младићима који прексиноћ играју око Шефа – то неће имати неког већег ефекта. А ако то уради, дефинитивно је завршио своју политичку каријеру.
А крај његове каријере могао би да се израчуна и по рачунаљци коју је лично Јаков припремио за Милојка. Елем, ако ови подгорички избори нешто казују о паду нечијег легитимитета, онда ће прије бити да је ријеч о предсједниковом него о премијеровом легитимитету. Или је у најмању руку по сриједи исти феномен.
Јаков тресао гору, а шта ће да се роди ?
Губитак Спајићевих процената у Подгорици којим весело машу Дритан и Јаков, изгледа као још страшнији аргумент у рукама Владе и њених конституената. Колико је, наиме, Јаков Милатовић изгубио подршке грађана у односу на прошлогодишње предсједничке изборе?
Сада, кад се измерио од Златице до Толоша и од Доње Горице до Загорича, од његовог најнепосреднијег и најјачег легитимитета (јер је, за разлику од премијера и предсједника Скупштине – изабран непосредно) остали су „само дугмићи“…. Жалосно изгледа омјер гласова које је Милатовић, именом и презименом, добио прошле и ове године.
Па ето, ако му је до некаквог уцјењивања и политичког шамарања са дојучерашњом влашћу у Подгорици, нека се запита колико је, у том случају, остало дана његовог предсједниковања?