Пише: Велиша Кадић
Дуго су Црногорке живеле далеко од остатка света, у црнини, са марамама на глави и тужбалицама које су парале небеса.
Као стубови породица чувале су братства, биле поносне мајке, сестре и девојке. Ипак, своју интиму вековима су криле као „змија ноге“, о њој су стидљиво шапутале све док није дошло ново слободније време. Управо је та тема заинтригирала књижевника Чеда Баћовића, који је храбро, без штита, завирио у „осињак“ -љубавни живот Црногорки!
– Црногорке су на нашим просторима познате као хероине, мајке, сестре, супруге, али свака од њих имала је свој живот у који нико није могао да завири. Ја сам решио да закуцам на врата њихове интиме, не да их повредим, већ да их представим да су и оне од крви и меса и да имају право на своје животе, на љубав и мало нежности. Није то била јерес или забрањено воће – прича за „Новости“ Баћовић који је објавио две књиге о љубавном животу Црногорки, али и Црногораца.
Наш саговорник додаје да је слушао голицаве приче у народу још као дечак, па иако их је време прегазило, посебно њихове актере, он је наставио да сакупља и бележи.
– Где ће одлетети девојачко око? Тадашњи свет имао је стеге и држало се много до морала. Слушао сам у мојим Бањанима приче ако су жени док седи растављена колена то би значило њен морални пад и посрнуће. Невиност јој је било највеће имање које је имала и морала је чувати – каже Баћовић.
Једну лепу Катуњанку, удовицу, салетели просци, па да би се одужила успомени свога мужа, оде на гроб и почне да тужи: „Мене неки људи траже, а ја ‘оћу, а да што ћу, мој Илија, куку мене!“
Заволео један момак своју комшиницу, и то добру девојку. Његова мајка никако није хтела да чује за ту везу. Ипак, син јој је ишао кришом код девојке. Када је она сазнала да мајка брани сину да долази код ње, једва је чекала да се са њом сретне. И када је срела запевала јој је песму: „Синоћ ми је драги стига, пустио се из верига“. Но мајка, као мајка, одговорила је оштрије: „Како нећу пустит кера, кад се таква кучка ћера!“
Када је донет нови закон о ванбрачној деци у Црној Гори, по коме је девојка имала да докаже с ким је зачедила, пошао је у манастир Валтазар Богишић, да види како се капетани протумачили закон народу. Дође он у Морачу код капетана Мрдеље Радовића, и упита га како је он протумачио нови закон.
– Ја ваистину лијепо. Призвао сам све женске из моје капетаније од петнаест до седамдесет година и казао им: до сад се свакој вјеровало кога год је казала да је са њиме копиле имала. А од сад, богами, већ није тако, да знате, па нек свака -стисне!
– Ти си једини који си закон правилно протумачио – рече му Богишић и потапша га по рамену.
Повела баба краву код бика. Успут сретне сватове, Склони се са пута да прођу, а они јој понуде здравицу. Баба честита шићар. Један сват упита:
– Ђе ћеш баба, с кравом?
– Ђе и ви с младом!
Извор: Новости
