Piše: Veliša Kadić
Dugo su Crnogorke živele daleko od ostatka sveta, u crnini, sa maramama na glavi i tužbalicama koje su parale nebesa.
Kao stubovi porodica čuvale su bratstva, bile ponosne majke, sestre i devojke. Ipak, svoju intimu vekovima su krile kao „zmija noge“, o njoj su stidljivo šaputale sve dok nije došlo novo slobodnije vreme. Upravo je ta tema zaintrigirala književnika Čeda Baćovića, koji je hrabro, bez štita, zavirio u „osinjak“ -ljubavni život Crnogorki!
– Crnogorke su na našim prostorima poznate kao heroine, majke, sestre, supruge, ali svaka od njih imala je svoj život u koji niko nije mogao da zaviri. Ja sam rešio da zakucam na vrata njihove intime, ne da ih povredim, već da ih predstavim da su i one od krvi i mesa i da imaju pravo na svoje živote, na ljubav i malo nežnosti. Nije to bila jeres ili zabranjeno voće – priča za „Novosti“ Baćović koji je objavio dve knjige o ljubavnom životu Crnogorki, ali i Crnogoraca.
Naš sagovornik dodaje da je slušao golicave priče u narodu još kao dečak, pa iako ih je vreme pregazilo, posebno njihove aktere, on je nastavio da sakuplja i beleži.
– Gde će odleteti devojačko oko? Tadašnji svet imao je stege i držalo se mnogo do morala. Slušao sam u mojim Banjanima priče ako su ženi dok sedi rastavljena kolena to bi značilo njen moralni pad i posrnuće. Nevinost joj je bilo najveće imanje koje je imala i morala je čuvati – kaže Baćović.
Jednu lepu Katunjanku, udovicu, saleteli prosci, pa da bi se odužila uspomeni svoga muža, ode na grob i počne da tuži: „Mene neki ljudi traže, a ja ‘oću, a da što ću, moj Ilija, kuku mene!“
Zavoleo jedan momak svoju komšinicu, i to dobru devojku. Njegova majka nikako nije htela da čuje za tu vezu. Ipak, sin joj je išao krišom kod devojke. Kada je ona saznala da majka brani sinu da dolazi kod nje, jedva je čekala da se sa njom sretne. I kada je srela zapevala joj je pesmu: „Sinoć mi je dragi stiga, pustio se iz veriga“. No majka, kao majka, odgovorila je oštrije: „Kako neću pustit kera, kad se takva kučka ćera!“
Kada je donet novi zakon o vanbračnoj deci u Crnoj Gori, po kome je devojka imala da dokaže s kim je začedila, pošao je u manastir Valtazar Bogišić, da vidi kako se kapetani protumačili zakon narodu. Dođe on u Moraču kod kapetana Mrdelje Radovića, i upita ga kako je on protumačio novi zakon.
– Ja vaistinu lijepo. Prizvao sam sve ženske iz moje kapetanije od petnaest do sedamdeset godina i kazao im: do sad se svakoj vjerovalo koga god je kazala da je sa njime kopile imala. A od sad, bogami, već nije tako, da znate, pa nek svaka -stisne!
– Ti si jedini koji si zakon pravilno protumačio – reče mu Bogišić i potapša ga po ramenu.
Povela baba kravu kod bika. Usput sretne svatove, Skloni se sa puta da prođu, a oni joj ponude zdravicu. Baba čestita šićar. Jedan svat upita:
– Đe ćeš baba, s kravom?
– Đe i vi s mladom!
Izvor: Novosti
