Пише: Бошко Јакшић
Уочи избора 27. октобра, централна тема кампање је питање одговорности премијера Бењамина Нетањахуа (види слику) за Хамасов масакр пре три године. Око 70 одсто бирача каже да ће та тема утицати на њихову одлуку
Израелски десничари на власти покушавају да уочи избора 27. октобра мобилишу бираче наративом о глобалним антисемитским заверама, док опозиција инсистира да се утврди одговорност премијера за догађаје који су претходили Хамасовом масакру јеврејских цивила пре три године. Последња испитивања кажу да би странка Ликуд премијера Бењамина Нетањахуа и њени коалициони партнери могли да освоје 55 места у парламенту, а центристичкој опозицији коју предводи странка Јашар бившег начелника Генералштаба Гадија Ејзенкота даје се 50 посланика.
Иако Јашар води са 23 места, а Ликуд по предвиђањима добија 21 посланика, ни један од два блока не располаже са 61 мандатом неопходним за формирање владе. Дубоко поларизованој земљи прети ритуално понављање сумњивих договора и ломљивих савезништава која наговештавају наставак периода политичке нестабилности.
Питање националне безбедности убедљиво доминира кампањом у земљи која је формално прошле јесени склопила примирје са Палестинцима у Гази и Хезболахом на југу Либана, али војне операције нису престале. Са неизвесношћу се чека расплет рата против Ирана у коме је Израел био партнер САД, ако не и иницијатор агресије.
ЧОВЕК СА ПОТЕРНИЦЕ
Избори се доживљавају као референдум о безбедносним, војним и политичким промашајима који окружују трагедију 7. октобра 2023. када су терористи исламистичког Хамаса у року 15-30 минута пробили граничне баријере “Јерихонског зида” на више од стотину места. На једном музичком фестивалу и по околним кибуцима убили су више од 1.200 Јевреја и отели њих око 250.
Потпуно затечена, израелска армија покушавала је да отера нападаче и тако пропустила да помогне цивилним заједницама којима је задужена да пружи заштиту. Потпуни колапс. Преживели најсмртоноснијег дана у историји Израела надају се да ће дочекати да дуго одлагана правда стигне премијера и друге функционере што су допустили да их Хамас затекне без одбране.
Опозиција захтева формирање независне државне комисије која би испитала све околности. Нетањаху нуди политичку комисију која би га ослободила од одговорности. Према истраживању Канала 12, око 70 одсто бирача каже да ће та тема утицати на њихову одлуку.
Нетањаху брани своје ратно лидерство и фокусира се на дугорочну стратегију против Ирана и његових савезника. Премијер себе још једном представља као месијанског спасиоца Израела и искључивог гаранта безбедности земље којој прете палестински Хамас, ајатоласи у Ирану, либански Хезболах и јеменски Хути – против којих је отворио фронтове.
Нетањаху непријатеље налази и у међународној заједници. Најдеснија Влада у историји Израела недавно је као “антисемитску” критиковала одлуку више европских земаља, попут Велике Британије и Француске, да због репресије над Палестинцима на Западној обали заведу бојкот на производе који се са окупиране територије извозе под налепницом Made in Israel.
Сада је на ред дошла овогодишња добитница Нобелове награде за мир и бивша Висока комесарка УН за људска права Нави Пилај. Јужноафричка 85-годишња суткиња председавала је до краја 2025. комисији УН која је закључила да је Израел убијањем 74.000 Палестинаца у Гази починио геноцид.
Нетањаху, кога председник Турске назива “Хитлером нашег времена”, добио је прилику да сопствени рејтинг покуша да поправи обрачуном са “заверама” из света, посебно Међународног кривичног суда (МКК).
“Нобелов комитет за мир изгубио је свој морални компас”, каже Нетањаху. “Доделио је своје највише одличје екстремисткињи која је своју каријеру изградила на измишљању и ширењу крвавих клевета против једне и једине јеврејске државе.”
Министарство иностраних послова такође је оптужило Пилајеву за “неуморну, политички мотивисани демонизацију Израела”, а геноцид у Гази назвало “највећом лажи 21. века”. “Јозеф Гебелс свакако аплаудира из пакла.”
Доналд Трамп, усамљени стратешки партер Израела и његов једини војни савезник у нападима на Иран, изјавио је да је награда “заувек дискредитована”, док је његова администрација само неколико сати после објаве норвешког Нобеловог комитета увела санкције против МКК, чиме је Вашингтон поново одабрао пут колизије са Европљанима.
Трамп је посебно љут на МКК чијих је 125 чланица истраживало злочине америчких војника по Авганистану. Суд је касније за Нетањахуом издао потерницу због ратних и злочина против човечности током рата у Гази. “Или ће МКК окончати са својим претњама, или ћемо ми окончати МКК”, прети државни секретар Марко Рубио.
“То је напад на владавину права и на саме темеље међународног правног
поретка”, узвратио је МКК чији су тужиоци и судије и раније доспели на америчку “црну листу”. “Не би требало да буде кажњаван ико ко служи ствари правде.”
Кампања израелских десничара упорно пориче геноцид, па и “прекомерну употребу силе”, чиме је Нетањаху против Израела окренуо добар део света, изоловао државу која се поносно назива једином демократијом Блиског истока и произвео глобални налет антисемитизма.
НЕТАЊАХУОВ МИРАН САН
“Гебелс не аплаудира из пакла, већ из Израела где његов ‘дух’ живи у паклу на земљи који је створио Израел”, коментарише један читалац либералног “Хареца” потврђујући дубоке поделе израелског друштва.
Актуелном кампањом доминира питање одговорности за оно што се догодило 7. октобра пре три године. Нетањаху је свестан да би утврђивање било какве његове одговорности угрозило изборне шансе у друштву које му не заборавља да је као приоритет рата поставио “уништавање” Хамаса, а не ослобађање талаца.
Лист “Израел Хајом” објавио је дугачак интервју са тадашњим премијеровим војним секретаром. Генерал Ави Гил прекинуо је трогодишње ћутање и у трилер исповести пренео многе детаља од тренутка када је 7. октобра у 6.29 пробудио Нетањахуа.
Гил, који је по функцији веза премијера и Министарства одбране, унутрашње и спољне обавештајне службе – Шин Бет, Мосад и других организација – открива да “циркулише сувише много лажи и полуистина”, те да су многи транскрипти из тог времена фалсификовани како би се премијер приказао као једини званичник који је рационално функционисао.
Гил сведочи како је Нетањаху знао за обавештајну процену да су национална безбедност и оперативна способност угрожени серијом масовних протеста 2023. због његове намере да Врховни суд стави под контролу извршне власти. Већ почетком године почела су да стижу прва упозорења. Амит Сар, шеф војне обавештајне службе писао је четири писма. У јулу је начелник Генералштаба Херци Халеви премијеру упутио писмо у коме стоји да је непријатељ детектовао слабости и да се кидају везе које окупљају израелско друштво.
Шеф службе Шин Бет Ронен Бар сведочио је да је у августу премијеру и шефу опозиције пренео сазнања да Хамас спрема “нешто велико”, али да се не зна шта и када. Нетањаху је само одмахнуо руком. Био је уверен да сви преувеличавају опасност, да кују заверу против њега и да су војска и службе део те завере.
Саопштава се даље да су слична упозорења стигла од председника Емирата, шеика Заједа ал-Нахајана и од шефа египатске обавештајне службе Абаса Камела.
Премијер демантује да су упозорења стигла до њега. Одбио је све предлоге да се покрене превентивна акција у Гази и против либанских Хезболаха, па је тако кобно јутро 7. октобра мирно сачекао у својој летњој резиденцији у Цезарији.
Током те ноћи стизале су информације о неким покретима у Гази, али све је деловало мање-више рутински. Једино је Бар, који сат пре Хамасовог напада, на југ Израела упутио тим “Текила”, контратерористичку јединицу за брзо узвраћање. Пробудио је генерала и Гила, али нико није реметио Нетањахуов сан.
У ЗНАКУ 7. ОКТОБРА 2023.
Када је премијер око 8.30 стигао у војни штаб Кирја у Тел Авиву, хаос је био општи. Нетањаху је одмах почео да гради свој алиби. Одговорност је пребацио на армију и службе иако су оставке поднели начелник Генералштаба, шеф војне обавештајне службе, команданти јужне команде, специјалне јединице 8200, дивизије Газа и више високих службеника Шин Бета. Нетањаху је ћутао. Отпустио је министра одбране Јоава Галанта и Ронена Бара.
Премијер је у недељама после маскара покушавао да представи да је он само одобравао одлуке које је доносио безбедносни естаблишмент. Како би се дистанцирао од 7. октобра, оптужио је шефове служби за “издају”. Они га подсећају да је све било његова политика, а да су је они само спроводили. Бар подноси тужбу против Нетањахуа.
“Израелско друштво не може да почне да се лечи све док политички ешалон који је управљао земљом у месецима пре и током тог дана не призна своју одговорност и повуче се”, једна је од порука са недавног “Марша стида” иза кога стоји организација цивилног друштва “Октобарски савет”.
Независне истраге и даље нема, могуће да је никада и неће бити, али то није једини проблем са којим се суочава премијер са најдужим стажом у историји Израела. Бирачи су веома забринути продуженим војним операцијама, суочавањем са дипломатским притисцима Вашингтона због Газе и југа Либана, али и међународном изолацијом због хуманитарних и геополитичких промашаја у ратовима које Нетањаху користи како би обезбедио статус спасиоца нације.
Рат је успорио економију и подигао трошкове живота и инфлацију узрокујући ерозију средње класе, па бирачи пажљиво прате како странке планирају послератну рехабилитацију, национални буџет и притисак пореза због трошкова одбране.
Војни конфликти су у врх дебате избацили и веома поларизовано питање да ли студентима јешива, верских школа за припаднике заједнице ултра ортодоксних Јевреја, треба укинути привилегију да не буду регрутовани за служење армијског рока.
Секуларне и партије са центра левице траже једнакост расподеле терета националне одбране уз аргумент да продужена безбедносна криза захтева ангажман свих друштвених група. Странке ултра ортодоксних, које у коалицији са Ликудом имају велики уцењивачки потенцијал, оштро су против да се ремети религиозни начин живота заједнице Харедија.
У фокус кампање вратило се и питање спорне Нетањахуове реформе правосуђа које је било потиснуто ратом у Гази. Критичари премијера оптужују да покушајем контроле над Врховним судом показује диктаторске амбиције. Десничари покушавају да спрече “заверу левице” и “дубоке државе” у време када је Нетањаху суочен са три судска процеса у којима је оптужен за корупцију и изигравање јавног поверења. Узалуд Трамп од израелског председника Исака Херцога тражи да га помилује.
Отворена је и дебата да ли партије које заступају два милиона израелских Арапа треба да буду легитимни партнери у владајућој коалицији. Десница је против, а опозициони блок у формалном савезништву са арапским странкама види шансу да Нетањахуов Ликуд коначно скине са власти.
Кандидате за 120 места у Кнесету поднело је 38 партија, али предвиђа се да ће само 13 прећи цензус од 3,25 одсто. Каква је политичка фрагментација Израела потврђује и листа Шма Нафтали Голдмана – лидера и јединог члана ове партије.
Све је ипак у знаку 7. октобра 2023. Израел је жалио, а званични гости на Маунт Херцлу могли су да славе што су, без извињења, одговорности и истраге, на власти и три године после дебакла. “Сама чињеница да су још ту је беџ срамоте историјских размера за израелско друштво”, написао је коментатор “Хареца”. Многи очекују да се на изборима то исправи.
Извор: Време
