Istraga Pentagona otkrila je manjkave obaveštajne podatke, zastarele snimke i preterano oslanjanje na veštačku inteligenciju što je zajedno doprinelo izvođenju raketnog napada u kojem je ubijeno sto dvadeset troje dece u Minabu
Pišu: Ben Bertenstajn i Krišna Kara
Prevod: Miloš M. Milojević
Svega nekoliko sati nakon što je raketa pogodila iransku školu 28. februara, pojedino osoblje u Pentagonu je znalo da su Sjedinjene Države odgovorne, prema navodima zvaničnika uključenih u internu istragu ovog incidenta. Ta istraga otkrila je ono što zvaničnici sada opisuju kao kaskadu propusta koji su se mogli izbeći.
Dve rakete tomahavk pogodile su zgradu i dvorište osnovne škole „Šadžara Taajebe“, usmrtivši tom prilikom više od 150 ljudi, od kojih je najmanje 123 bilo dece. U napadu je razorena dvospratna škola, izgrađena na zemljištu koje je bilo deo vojnog kompleksa u gradu Minabu, na jugu Irana. Po broju stradale dece ovo je najsmrtonosnija greška američke vojske načinjena pogrešnim odabirom cilja u 21. veku.
Istražitelji Ujedinjenih nacija izjavili su u četvrtak da postoji razumna osnova za zaključak da se napad na Minab kao i još jedan američki napad koji se odigrao istog dana mogu okarakterisati kao ratni zločini. Sjedinjene Države još uvek nisu zvanično prihvatile odgovornost za napad na školu, a američki predsednik Donald Tramp ranije je nagovestio da je u pitanju greška Teherana. Još 14. jula za Foks njuz je izjavio: „Ne mislim da će iko moći da kaže šta se zapravo tamo desilo“.
Ali u razgovorima, zvaničnici koji su bili neposredno uključeni u internu istragu Pentagona stavili su na raspolaganje neke od najranijih rezultata istrage. Napad nije bio ishodište jedne katastrofalne odluke već je posredi bilo zbrajanje više manjih, kažu, a pregled događaja do kojeg su došli je naznačio niz propuštenih prilika da se katastrofa izbegne. Zvaničnici sa kojima smo razgovarali, među njima više od dvadeset onih koji su opisali proceduru izbora mete ili koji su pružili informacije o pozadini ovog slučaja, zatražili su da ih ne imenujemo u izveštavanju o ovoj osetljivoj stvari.
Poslednjih dana februara, Trampova administracija zatražila je intenzivan vazduhoplovni napad. Više od hiljadu iranskih mesta je pogođeno u prvih dvadeset četiri časa. Ta naredba suzila je vremenski okvir za konačno odabiranje ciljeva, namećući atmosferu hitnosti – što je zajedno sa nedostacima u dostupnim informacijama o lokaciji, smanjenjem broja osoblja zaduženog za zaštitu civila i prevelikim oslanjanjem na tehnologiju veštačke inteligencije – stvorilo uslove za tu smrtonosnu grešku.
Svi detalji istrage i dalje se drže u strogoj tajnosti. Zvaničnici koji su o njoj govorili naveli su da su ograničeni u pogledu raspoloživih informacija koje mogu da iznesu u javnost. Prethodni medijski izveštaji ukazivali su na to da je preliminarna interna analiza, sprovedena početkom marta, utvrdila da su za napad u Minabu verovatno odgovorne SAD. Izveštaj o sveobuhvatnoj istrazi Pentagona, započetoj u maju, još nije objavljen – iako su zvaničnici naveli da je istražni proces praktično okončan još pre nekoliko meseci.
Admiral Bred Kuper, koji je na čelu američke Centralne komande i koji je naredio sprovođenje istrage, rekao je članovima Kongresa u maju da je posvećen obezbeđivanju pune transparentnosti. Ipak, i dalje nije jasno koliko detalja će biti saopšteno, niti koliki će deo izveštaja na kraju biti stavljen na uvid javnosti.
Portparol Pentagona izjavio je da se incident i dalje istražuje i odbio je da dodatno komentariše.
U odgovoru na pitanja, uključujući i ona o tome kada je Beloj kući saopšteno da je napad bio greška, viši zvaničnik administracije takođe se pozvao na tekuću istragu i dodao je: „Sjedinjene Države ne ciljaju civile“.
Ove nedelje izveštaj Nezavisne misije za utvrđivanje činjenica (Independent International Fact-Finding Mission) Ujedinjenih nacija navodi da SAD „nisu ispunile svoju obavezu da preduzmu sve razumne mere kako bi proverile“ da li je škola bila vojna meta i da taj propust „prevazilazi nemar“. Američko Ministarstvo odbrane odbilo je da komentariše ovaj izveštaj.
Američki zvaničnici su rekli da je problem nastao zbog manjkavih obaveštajnih podataka. Iako je lokacija u Minabu prethodnih godina bila označena kao vojno postrojenje, bilo je jasnih dokaza da je u međuvremenu prenamenovana, navode zvaničnici. Fizičke promene koje odražavaju nove građevine, a vidljive su na satelitskim snimcima, sežu deceniju unazad, navode naši sagovornici, a objekat je neskriveno radio kao škola.
Analize komercijalno dostupnih satelitskih snimaka pokazuju izgradnju zidova i ulaza koji razdvajaju školu od vojne baze, radove koji su, kako izgleda, završeni do 2017. godine. Snimak iz 2018. pokazuje jarko oslikane zidove duž fudbalskog igrališta, redove za postrojavanje igrača i oznake za kretanje na tlu.
Neki američki obaveštajni analitičari su ovo i primetili, navode zvaničnici. Agencija Blumberg izveštavala je u junu da je jedan analitičar primetio promene na ovoj lokaciji još 2019. godine i uneo je napomenu o uočenim promenama u sistem koji nije bio povezan sa primarnom vojnoobaveštajnom bazom podataka, koja se koristi za odabir ciljeva.
U američkoj Centralnoj komandi, koja je izvodila napade, pojedino osoblje se preterano olanjalo na veštačku inteligenciju koja je implementirana putem Maven Smart Sistema, navode zvaničnici. Maven, sistem koji je napravila kompanija Palantir, dopušta korisnicima da posmatraju i koordiniraju složene vojne operacije – od ciljanja do komandovanja i kontrole – korišćenjem više od sto pedeset ulaznih podataka koji se povezuju u koherentan skup informacija na osnovu kojih komandatni donose odluke.
Prošle godine, Ministarstvo odbrane je žurno uvelo Maven kao osnovicu američkog vojnog aparata. Nekoliko bivših viših američkih vojnih zvaničnika sada radi za Palantir, uključujući neke sa najvišim bezbednosnim ovlašćenjima za pristup štabu Centralne komande u Tempi, na Floridi. Njihova uloga je da održavaju funkcionalnost softvera unutar bezbednog vojnog okruženja.
Pojedini pripadnici Centralne komande očekivali su da će sistem „Majven “ ukazati na zastarele podatke ili nedoslednosti u obaveštajnim informacijama prikupljenim za potencijalne ciljeve. Nije jasno zbog čega su imali takva očekivanja.
Portparol kompanije „Palantir“ izjavio je da ta kompanija „nije odgovorna ni za polazne podatke ni za utvrđivanje obaveštajnih propusta“, kao i da nema dokaza da je njen softver bio uzrok napada kod Minaba.
Dve osobe upoznate sa ugovorima koje je ova firma sklopila sa Pentagonom kažu da vlada zadržava prevashodnu odgovornost za kvalitet podataka koje unosi u Maven . Međutim, naveli su da nije neuobičajeno da osoblje koje koristi alatke poput Maven a razvije operativno razumevanje koje se razlikuje od ugovornih odredbi.
Nakon napada u Minabu, kompanija Palantir je u sistem Maven ugradila nove mogućnosti za „ponovnu analizu polaznih obaveštajnih podataka kako bi se identifikovali faktori koji bi diskvalifikovali odabir određene mete i naznačili na nedoslednosti i netačnosti koje su možda promakle ljudskoj kontroli“, navodi izvor upoznat sa situacijom. Taj siste je već otkrio izvesne anomalije, dodao je isti izvor.
U narednom pregledu dali smo rekonstrukciju procesa koji je prethodio raketnom napadu. Zasnovan je na javno dostupnim publikacijama američke vojske, promotivnom materijalu kompanije Palantir, razgovorima sa ljudima neposredno uključenim u istragu incidenta koju sprovodi Pentagon i opisima koje su pružile desetine sadašnjih i bivših pripadnika američke vojske. Ove procedure se stalno menjaju; neke se mogu izvoditi paralelno ili u više navrata tokom određene operacije.
Satelitski snimci koje smo koristili u analizi pribavljeni su od nekoliko komercijalnih provajdera. Ti snimci i prikazani zapisi prikazuju vrste obaveštajnih podataka, ali to nisu konkretni fajlovi koji su bili na raspolaganju analitičarima uoči napada na Minab.
Više od sto dvadeset članova Predstavničkog doma iz Demokratske stranke pisalo je ministru odbrane Pitu Hegsetu tražeći odgovore o napadu na školu u Minabu i ulozi koju je veštačka inteligencija uključujući i sistem „Maven Smart sistem“ imala u identifikaciji te lokacije kao mete. Pentagon nije javno odgovorio na ova pitanja, navodeći kao razlog istragu koja je u toku.
Prema rečima zvaničnika uključenih u istragu, pojedini Hegsetovi savetnici izrazili su zabrinutost da bi političko preispitivanje sistema Maven moglo da ugrozi koristi koje se očekuju od njegovog daljeg uvođenja u upotrebu.
„Lavender“: mašinska inteligencija koja usmerava izraelsku bombardersku kampanju u Gazi (1. dio)
„Lanac uništenja“
Kako se približavao 28. februar, američki vojni zvaničnici dobili su zadatak da odrede napade za koje misle da će paralizovati iransku vojsku pre nego što Teheran uopšte bude imao šansu da odgovori, navode zvaničnici.
Visoko na spisku Centralne komande nalazila se: mornarička divizija Korpusa čuvara Islamske revolucije, najmoćnije snage koja dominira iranskom vojskom, ekonomijom i politikom. Njoj je kao zadatak povereno da brani – kao i da povremeno ometa – Persijski zaliv i Ormuski moreuz. Mesto škole u Minabu – koje je pogrešno svrstanu u postrojenja IRCG – uneto je u sistem Maven zajedno sa drugim potencijalnim metama. Na kraju se pojavilo kao jedna od preporučenih meta koje je trebalo napasti prvog dana, navode osobe uključene u istragu.
Kako se to čini sa svim ciljevima, i lokacija u Minabu je prošla kroz višefazni proces procene koji vojska naziva „lancem uništenja“ (kill chain). Prema doktrini američke vojske i navodima iz razgovora sa sadašnjim i bivšim pripadnicima oružanih snaga, koraci u tom procesu uobičajeno uključuju rad obaveštajnih analitičara, stručnjaka za analizu snimaka, stručnjaka za odabir ciljeva, pravnika, operativne komandante i timove za lansiranje. Danas sistem Maven zauzima srednjišnje mesto u tim operacijama – smešten između početnih obaveštajnih podataka i kasnijih faza provere, naveli su zvaničnici.
U ranijim sukobima, sastavljanje spiskova predloženih ciljeva – posao koji obuhvata i procenu njihove usklađenosti sa ciljevima operacije – osoblju je oduzimao sate rada. Uoči američkog napada na Iran, veliki deo tog posla sveden je na svega nekoliko minuta zahvaljujući sistemu Maven , naveli su izvori uključeni u unutrašnju istragu Pentagona.
Prema rečima zvaničnika uključenih u internu istragu, nijedan član CHM tima nije izvršio procenu lokacije u Minabu pre izvođea napada. To je bila posledica smanjivanja broja zaposlenih, ali i odluke da se ta grupa ne uključuje u planiranje i operacije, naveli su zvaničnici. Iako nisu obavezne ovakve provere postale su uobičajena praksa prethodnih godina, dodali su oni. Nejasno je da li bi takve provere, koje obuhvataju mapiranje civilnog okruženja, procenu prisustva neboračkog stanovništva, i razmatranje opcija za napad sa manjim rizikom – bile dovoljne da se pokrene preispitivanje napada na objekat u Minabu.
Zvaničnici uključeni u istragu ukazali su na propuste koji su, prema njihovim rečima, nastali nakon što je Hegset rasformirao većinu jedinica Pentagona zaduženih za ublažavanje štete po civile (Civilian Harm Mitigation, ili skraćeno CHM) – u nizu timova ljudstvo je umanjeno za oko 90 odsto, na manje od 20 članova, navode izvori upućeni u ovaj slučaj. Broj osoblja Centralne komande smanjen je sa deset na samo jednu osobu.
Vlada Džozefa Bajdena je u okviru Pentagona razvila kapacitete za sprečavanje stradanja civila nakon što je u napadu dronom u Kabulu, izvedenom u avgustu 2021. godine, poginulo deset civila zbog pogrešne procene da jedan humanitarni radnik predstavlja pretnju. Hegset je kasnije smanjenje tih aktivnosti opisao kao odstupanje od „programa iz Bajdenove ere koji ne podrazumevaju upotrebu smrtonosne sile“.
„Amerika, bez obzira na to što kažu takozvane međunarodne institucije, pokreće najsmrtonosniju i najprecizniju kampanju vazduhoplovnih udara u istoriji“, izjavio je Hegset na konferenciji za novinare 2. marta, nekoliko dana nakon napada u Minabu. „Sve se odvija po našim uslovima i uz maksimalna ovlašćnja. Nema besmislenih pravila o borbenoj angažovanosti, nema zaglibljivanja u dugotrajnu gradnju nacije, nema pokušaja da se uspostavi demokratija niti politički korektnih ratova“.
Pod Hegsetovim vođstvom, američka vojska je naglasak stavila na brzinu udara. Ljudi uključeni u istragu Pentagona kažu da je žurba da se završi odabiranje meta uoči 28. februara doprinela tragediji.
„Užurbanost može da vodi greškama“, kaže Lori Blank, koja je imenovana za specijalnog savetnika u glavnom savetu Pentagona tokom Bajdenove administracije od 2022. do 2024. godine. Ona je napravila razliku između planiranih ciljeva i onih koji se napadaju u jeku bitke. „Žurba da se pogode unapred planirani ciljevi jednostavno nije ista stvar“, navela je, „posebno kada se operacija pokreće na osnovu izbora, a ne kao odgovor na napad gde nije ostavljeno vreme za planiranje“.
Zašto Minab?
Nešto više od 800 milja (1.300 kilometara) južno od iranske prestonice Teherana, grad Minab izlazi na kritično važan Ormuski moreuz, smešten na raskršću vekovima starih trgovačkih puteva i moderne nacionalne vojne moći. Kada je otpočeo američki napad na Iran, smatran je za važnu metu, prema navodima osoba uključenih u ovu istragu.
Kako je značaj moreuza rastao od osamdesetih godina 20. veka, tako je rastao i broj vojnih postrojenja zaduženih za njegovu zaštitu, i projektovanje iranske moći na prostoru Persijskog zaliva. Raketne jedinice Korpusa čuvara Islamske revolucije, mornarička postrojenja i logistički kopleksi nalazili su se duž četvrti u kojima su ribari, učitelji i državni službenici generacijama živeli u gradu od oko 76.000 stanovnika.
Osnovna škola „Šadžarah Tajebe“ izgrađena je pre skoro jedne decenije na zemljištu koje je prvobitno koristila pomorska jedinica IRCG-a. Pentagon je tu lokaciju još pre nekoliko godina zaveo kao vojnu bazu – a taj podatak nije ažuriran pre napada izvedenog u februaru. List Njujork tajms u junu je objavio da su zvaničnici zaduženi za određivanje ciljeva koristili satelitske snimke koji nisu ažurirani sedam godina i na kojima se na toj lokaciji nije videla škola. Istražitelji su se usredsredili na propust Obaveštajne službe Ministarstva odbrane da promeni klasifikaciju te lokacije, naveli su zvaničnici uključeni u istragu.
Dana 28. februara Minab je osvanuo pod vedrim nebom. Trgovci su otključali svoje radnje. Ribarske posade su istovarivale sanduke sa ledom u pristaništu. Deca u zelenim kariranim uniformama prolazila su kroz kapiju škole koju pohađa dvesta šezdeset učenika odakle su se upitila u učionice.
Svedočanstva iz prve ruke o događajima koji su se tog dana odigrali u školi i njenoj okolini prikupile su grupe boraca za ljudska prava, pravnika i stručnjaka za digitalnu forenziku koji su više meseci radili na rekonstrukciji događaja. Članovi ovog neformalnog konzorcijuma – među kojima su i oni iz SAD i Evrope – zatražili su da ostanu anonimni zbog osetljive prirode njihove komunikacije sa porodicama žrtava. Njihov rad kao i procena organizacije Ervors iz Velike Britanije, koju pojedini zvaničnici Pentagona smatraju veoma pouzdanim izvorom, pružaju sledeći prikaz događaja:
Nakon što su se u subotu ujutro pojavili prvi izveštaji o napadima na Iran, učitelji su pozvali roditelje i zatražili da dođu po svoju decu, rekavši im da se planira ranije zatvaranje škole. Ubrzo nakon 11 časova, prva raketa je pogodila deo škole, izazovajući eksploziju čiji se uticaj osetio u čitavoj četvrti. U panici vazduhom su se prolamali vrisci. Nastavnici su sklanjali decu sa igrališta i vraćali ih u zgradu, kako bi se sklonila u prostoriju za molitvu.
U roku od nekoliko minuta, mesto je pogodila druga raketa, sejući metalne opiljke širom škole. Deo krova se urušio. Samo nekoliko dece unutar prostora za molitve je preživelo, zatrpano ispod ruševina.
Vozila službe za spasavanje pohrlila su na mesto nesreće dok su prolaznici pomagali ranjenima. Neka povređena deca izvučena su iz ruševina, dok su desetine njih, poginulih, polako identifikovana. Jedan član posade za spasavanje naišao je na dečiju ruku, otrgnutu na zemlji. Plakao je dok je zajedno sa kolegama nastavio da pretražuje po ruševinama.
Nekim roditeljima je ostalo da svoju decu identifikuju na osnovu ostataka odeće ili predmeta koje su imali kod sebe – pernice za olovke, narukvice ili cipele – pošto se mnoga lica više nisu mogla razaznati. Otac Araša Fol-Azina nije saznao šta se desilo sa njegovim sedmogodišnjim sinom sve dok nije došao do mrtvačnice. Tek ga je prepoznao tako što je uočio čarapu.
Pajam Akhava, advokat koji radi u Torontu, ranije aktivan pred Međunarodnim krivičnim sudom i stručnjak za zaštitu civila, kaže da je važno da istražitelji utvrde koje su mere američki zvaničnici preduzeli da osiguraju da je meta napada vojno postrojenje.
„Ženevska konvencija kaže da morate preduzeti sve razumne mere da odredite da li je to, u stvari, vojni objekat“, kaže Akhavan, koji je govorio pre nego što je u četvrtak bio objavljen izveštaj Ujedinjenih nacija. „To ne znači da je svaka greška ratni zločin, zato što će neizbežno dolaziti do grešaka, čak i ukoliko preduzmete sve razumne mere“.
„Ali ukoliko nisu preduzete sve razumne mere“, dodaje, „onda to postaje stvar krivične odgovornosti“.
Najmanje 1701 civil je ubijen u prvih trideset devet dana rata, prema podacima koja je prikupila grupa sa sedištem u SAD, Aktivisti za ljudska prava u Iranu (Human Rights Activists). To je prosečno 43 čoveka dnevno, i grupa – koju neki u Pentagonu smatraju za pouzdan izvor kada su u pitanju ljudske žrtve u Iranu – navodi da je ovo donja procena.
„Trebalo bi da se zapitamo kako je toliko civila ubijeno usred tempa napada bez presedana tokom samo nekoliko nedelja“, navodi Skajler Tompson, zamenik direktora ove organizacije.
Nedavno su iranski zvaničnici i telo Ujedinjenih nacija koje prati žrtve rata izjavili da su SAD odgovorne za napad 1. septembra na Kuhestak, nekih dvadeset milja južno od Minaba, u kojem je pogođeno stambeno područje gde je u toku bila svadbena proslava. Poginulo je najmanje petoro ljudi a više desetina je povređeno. SAD istražuju ovaj incident, izjavio je američki potpredsednik DŽ. D. Vens ranije tokom ovog meseca.
Rojters: Izraelska kampanja da se Južni Liban odseče od ostatka zemlje i pretvori u „tampon zonu“
Biblioteke meta
Američki vojni planeri su tokom nekoliko decenija održavali opsežne baze podataka o potencijalnim ciljevima za slučaj sukoba sa Iranom, obuhvatajući prilikom odabiranja različite mogućnosti – od ograničenih udara do pomorskog ratovanja i velike vazduhoplovne kampanje. Prema rečima sadašnjih i bivših američkih zvaničnika upoznatih sa ovim planovima, na tom popisu bilo je hiljade stavki, uključujući vazduhoplovne baze, fabrike raketa, nuklearna postrojenja i luke.
Pojedine moguće mete nalazile su se u evidenciji godinama, uz stalno prikupljanje novih satelitskih snimaka, obaveštajnih izveštaja i pravnih procena.
Međutim, prema rečima ljudi koji su radili sa ovim podacima, takvi spiskovi mogu brzo zastariti. Objekti niču i iščezavaju. Komande menjaju lokacije. Tamo gde je jednom stajala vojna kasarna, sada se može nalaziti škola, bolnica ili džamija. Stoga sadržaj ovih baza zahteva podrobno i stalno proveravanje , i to mnogo pre nego što se neki konkretan objekat ili lokacija uvrsti na spisak ciljeva.
Održavanje ovog popisa je kritično važno, ali je radno intenzivno. Zvaničnici uključeni u internu istragu incidenta u Minabu opisuju jaz u potvrđivanju – odnosno pregledanju da li su informacije na osnovu kojih su donete procene tačne, pouzdane i blagovremene – nastao mnogo pre nego što je mesto škole bilo odabrano.
Neka od najosetljivijih mesta, kao što su iranska nuklearna postrojenja – koja je Izrael napao tokom Dvanaestodnevnog rata protiv Teherana u junu 2025. godine – bila su predmet pomne pažnje američkih obaveštajnih analiza uoči rata 2026. godine, prema zvaničnicima koji su neposredno upoznati sa ovom temom. Manje istaknute lokacije, kao što je Minab, mesecima nisu ponovo detaljno razmatrane, dodali su zvaničnici.
Planeri vojnih operacija smatrali su da će imati dovoljno vremena da razmotre manje urgentne mete, naveli su sadašnji i bivši zvaničnici Pentagona.
Ta pretpostavka se pokazala potpuno pogrešnom tokom poslednjih dana februara nakon što su diplomatski razgovori između američkih i iranskih zvaničnika u Ženevi doživeli kolaps 26. februara.
Posao koji bi u ranijim sukobima trajao nedeljama ili mesecima – uparivanje mesta iz biblioteke meta, kao što su zgrade, aerodromi ili baze – bio je završen za svega nekoliko dana, prema zvaničnicima koji su bili uključeni u istragu. Više od hiljadu potencijalnih meta bilo je neophodno ponovo proceniti i odobriti.
Do trenutka kada je prva raketa tomahavk poletela ka Minabu iz lansera na brodu koji je delovao iz Arabijskog mora, otprilike trideset ljudi bilo je uključeno u lanac napada, navode zvaničnici.
Većina njih je bila smeštena u bezbednim objektima u Tampi na Floridi – udaljenim više od sedam hiljada milja – tu su proučavali mape, snimke i baze podataka pripremajući se za rat za koji su decenijama mnogi zvaničnici, sve do četrdeset osam časova pre napada na Minab, verovali da se nikada neće dogoditi.
Uobičajeno, deo njihovog posla podrazumevao je preciziranje popisa meta na osnovu satelitskih snimaka i obaveštajnih podataka prikupljenih na terenu; ti podaci se koriste za analizu obrazaca svakodnevnog života, koja prikazuje kretanje ljudi na određenoj lokaciji i promene tokom vremena. Kada je reč o Iranu – koji je već tokom pola veka ogorčeni protivnik SAD – takvi obaveštajni podaci bili su ograničeni, naročito za južni deo zeljme, navode osobe uključene u tok istrage.
Dodatni koraci u lancu delovanja usmereni su ka rešavanju drugih vrsta pitanja. Pravnici procenjuju da li svaka predložena meta predstavlja legitiman vojni cilj. Stručnjaci procenjuju potencijalnu kolateralnu štetu. Potom, stručnjaci za naoružanje procenjuju ne samo koje rakete upotrebiti već i kada to učiniti.
Svaka faza ostavlja trag. Analitičari potvrđuju svaku kariku u ovom lancu. Imaju obavezu da pretpostavljenima prijave svaku nedoslednost.
Zatim viši zapovednik postavlja niz pitanja: Da li je cilj legitiman? Da li postoji dovoljno obaveštajnih podataka koji ovo potvrđuju? Da li su preduzete razumne mere predostrožnosti kako bi se minimizovalo stradanje civila? U ranim jutarnjim satima 28. februara, odgovor na svako od ovih pitanja u vezi sa objektom u Minabu bio je potvrdan, prema navodima zvaničnika koji su uključeni u vršenje istrage.
Interni istražitelji Pentagona koji ispituju satelitske snimke, obaveštajne baze podataka, materijale za ciljanje, zapise operativne komunikacije i kompjuterske podatke koje su analitičari koristili ukazuju da je postojao visok stepen uverenosti – tokom čitavog lanca delovanja – da je lokacija kod Minaba objekat Korpusa čuvara Islamske revolucije, navode osobe uključene u istragu.
„Nedovoljni obaveštajni podaci nisu sagledavani kao problem pre rata“, izjavio je jedan od zvaničnika Pentagona uključenih u internu istragu. „Bili smo uvereni u pouzdanost naših obaveštajnih podataka. Minab je pokazao da nikada ne bi trebalo da budemo previše uvereni“.
Politički piuni
Vladini istražitelji i revizori primetili su manjkavosti u primarnoj bazi obaveštajnih podataka koja je korišćena da se razvije plan ciljeva udara, Pentagon je radio na tome da je zameni onom koja će uvesti više automatizacije. Služaj u Minabu nije prvi put da su pogrešni obaveštajni podaci usmerili američko precizno oružje ka pogrešnoj meti.
U slučajnom bombardovanju kineske ambasade u srpskoj prestonici Beogradu 1999. godine ubijeno je troje a povređeno je još dvadeset sedam ljudi. U napadu greškom 2015. godine na bolnicu organizacije Doktori bez granica u Kunduzu u Avganistanu ubijeno je 42 čoveka. Skorije, ubrzo pošto je Pentagon raspustio timove za ublažavanje štete po civile, napad na luku Ras Ina u Jemenu u aprilu 2025. godine doveo je do smrti najmanje 80 civila.
U mesecima nakon napada, deca iz osnovne škole „Šadžara Tajebe“ postala su sumboli. Njihova lica bila su istaknuta na naslonima sedišta u iranskim avionima koji su u aprilu prevozili iransku diplomatsku delegaciju u Islamabad na pregovore sa SAD. Ona krase spomen-obeležja na ulicama Minaba. Pojedine porodice iskazale su nezadovoljstvo zato što njihova povređena deca nisu dobila potreban medicinski tretman. Kritičari optužuju iranske zvaničnike da politički zloupotrebljavaju napad na školu.
U Sjedinjenim Američkim Državama, katastrofa je postala drugačiji politički međaš. Demokratski zakonodavci, koji očekuju da će preuzeti kontrolu nad Kongresom posle novembarskih izbora, pitaju kako je napad uopšte mogao da se desi.
Senator Džon Rid sa Rod Ajlanda, vodeći član Senatskog odbora za oružane snage optužio je Pentagon da namerno drži kod sebe rezultate istrage, dok je njegov republikanski kolega, Tom Tilis iz Severne Karoline, zatražio brifinge u Kongresu o tome šta gde je sve pošlo po zlu.
Tom zahtevu priključio se i senator Ričard Blumental, koji je takođe član pomenutog odbora, zaduženog da se utvrdi gornja granica potrošnje u okviru godišnjeg budžeta Pentagona, vrednog oko bilion dolara.
„Vlada je trebalo da dostavi [podatke] u roku od nekoliko sati ili dana, a evo, prošlo je već više meseci, i ništa nije dostavljeno“, izjavio je Blumental.
„To je neoprostivo“, dodao je.
Izvor: Bloomberg
