Истрага Пентагона открила је мањкаве обавештајне податке, застареле снимке и претерано ослањање на вештачку интелигенцију што је заједно допринело извођењу ракетног напада у којем је убијено сто двадесет троје деце у Минабу
Пишу: Бен Бертенстајн и Кришна Кара
Превод: Милош М. Милојевић
Свега неколико сати након што је ракета погодила иранску школу 28. фебруара, поједино особље у Пентагону је знало да су Сједињене Државе одговорне, према наводима званичника укључених у интерну истрагу овог инцидента. Та истрага открила је оно што званичници сада описују као каскаду пропуста који су се могли избећи.
Две ракете томахавк погодиле су зграду и двориште основне школе „Шаџара Таајебе“, усмртивши том приликом више од 150 људи, од којих је најмање 123 било деце. У нападу је разорена двоспратна школа, изграђена на земљишту које је било део војног комплекса у граду Минабу, на југу Ирана. По броју страдале деце ово је најсмртоноснија грешка америчке војске начињена погрешним одабиром циља у 21. веку.
Истражитељи Уједињених нација изјавили су у четвртак да постоји разумна основа за закључак да се напад на Минаб као и још један амерички напад који се одиграо истог дана могу окарактерисати као ратни злочини. Сједињене Државе још увек нису званично прихватиле одговорност за напад на школу, а амерички председник Доналд Трамп раније је наговестио да је у питању грешка Техерана. Још 14. јула за Фокс њуз је изјавио: „Не мислим да ће ико моћи да каже шта се заправо тамо десило“.
Али у разговорима, званичници који су били непосредно укључени у интерну истрагу Пентагона ставили су на располагање неке од најранијих резултата истраге. Напад није био исходиште једне катастрофалне одлуке већ је посреди било збрајање више мањих, кажу, а преглед догађаја до којег су дошли је назначио низ пропуштених прилика да се катастрофа избегне. Званичници са којима смо разговарали, међу њима више од двадесет оних који су описали процедуру избора мете или који су пружили информације о позадини овог случаја, затражили су да их не именујемо у извештавању о овој осетљивој ствари.
Последњих дана фебруара, Трампова администрација затражила је интензиван ваздухопловни напад. Више од хиљаду иранских места је погођено у првих двадесет четири часа. Та наредба сузила је временски оквир за коначно одабирање циљева, намећући атмосферу хитности – што је заједно са недостацима у доступним информацијама о локацији, смањењем броја особља задуженог за заштиту цивила и превеликим ослањањем на технологију вештачке интелигенције – створило услове за ту смртоносну грешку.
Сви детаљи истраге и даље се држе у строгој тајности. Званичници који су о њој говорили навели су да су ограничени у погледу расположивих информација које могу да изнесу у јавност. Претходни медијски извештаји указивали су на то да је прелиминарна интерна анализа, спроведена почетком марта, утврдила да су за напад у Минабу вероватно одговорне САД. Извештај о свеобухватној истрази Пентагона, започетој у мају, још није објављен – иако су званичници навели да је истражни процес практично окончан још пре неколико месеци.
Адмирал Бред Купер, који је на челу америчке Централне команде и који је наредио спровођење истраге, рекао је члановима Конгреса у мају да је посвећен обезбеђивању пуне транспарентности. Ипак, и даље није јасно колико детаља ће бити саопштено, нити колики ће део извештаја на крају бити стављен на увид јавности.
Портпарол Пентагона изјавио је да се инцидент и даље истражује и одбио је да додатно коментарише.
У одговору на питања, укључујући и она о томе када је Белој кући саопштено да је напад био грешка, виши званичник администрације такође се позвао на текућу истрагу и додао је: „Сједињене Државе не циљају цивиле“.
Ове недеље извештај Независне мисије за утврђивање чињеница (Independent International Fact-Finding Mission) Уједињених нација наводи да САД „нису испуниле своју обавезу да предузму све разумне мере како би провериле“ да ли је школа била војна мета и да тај пропуст „превазилази немар“. Америчко Министарство одбране одбило је да коментарише овај извештај.
Амерички званичници су рекли да је проблем настао због мањкавих обавештајних података. Иако је локација у Минабу претходних година била означена као војно постројење, било је јасних доказа да је у међувремену пренаменована, наводе званичници. Физичке промене које одражавају нове грађевине, а видљиве су на сателитским снимцима, сежу деценију уназад, наводе наши саговорници, а објекат је нескривено радио као школа.
Анализе комерцијално доступних сателитских снимака показују изградњу зидова и улаза који раздвајају школу од војне базе, радове који су, како изгледа, завршени до 2017. године. Снимак из 2018. показује јарко осликане зидове дуж фудбалског игралишта, редове за постројавање играча и ознаке за кретање на тлу.
Неки амерички обавештајни аналитичари су ово и приметили, наводе званичници. Агенција Блумберг извештавала је у јуну да је један аналитичар приметио промене на овој локацији још 2019. године и унео је напомену о уоченим променама у систем који није био повезан са примарном војнообавештајном базом података, која се користи за одабир циљева.
У америчкој Централној команди, која је изводила нападе, поједино особље се претерано олањало на вештачку интелигенцију која је имплементирана путем Мавен Смарт Система, наводе званичници. Мавен, систем који је направила компанија Палантир, допушта корисницима да посматрају и координирају сложене војне операције – од циљања до командовања и контроле – коришћењем више од сто педесет улазних података који се повезују у кохерентан скуп информација на основу којих командатни доносе одлуке.
Прошле године, Министарство одбране је журно увело Мавен као основицу америчког војног апарата. Неколико бивших виших америчких војних званичника сада ради за Палантир, укључујући неке са највишим безбедносним овлашћењима за приступ штабу Централне команде у Темпи, на Флориди. Њихова улога је да одржавају функционалност софтвера унутар безбедног војног окружења.
Поједини припадници Централне команде очекивали су да ће систем „Маjвен “ указати на застареле податке или недоследности у обавештајним информацијама прикупљеним за потенцијалне циљеве. Није јасно због чега су имали таква очекивања.
Портпарол компаније „Палантир“ изјавио је да та компанија „није одговорна ни за полазне податке ни за утврђивање обавештајних пропуста“, као и да нема доказа да је њен софтвер био узрок напада код Минаба.
Две особе упознате са уговорима које је ова фирма склопила са Пентагоном кажу да влада задржава превасходну одговорност за квалитет података које уноси у Мавен . Међутим, навели су да није неуобичајено да особље које користи алатке попут Мавен а развије оперативно разумевање које се разликује од уговорних одредби.
Након напада у Минабу, компанија Палантир је у систем Мавен уградила нове могућности за „поновну анализу полазних обавештајних података како би се идентификовали фактори који би дисквалификовали одабир одређене мете и назначили на недоследности и нетачности које су можда промакле људској контроли“, наводи извор упознат са ситуацијом. Тај систе је већ открио извесне аномалије, додао је исти извор.
У наредном прегледу дали смо реконструкцију процеса који је претходио ракетном нападу. Заснован је на јавно доступним публикацијама америчке војске, промотивном материјалу компаније Палантир, разговорима са људима непосредно укљученим у истрагу инцидента коју спроводи Пентагон и описима које су пружиле десетине садашњих и бивших припадника америчке војске. Ове процедуре се стално мењају; неке се могу изводити паралелно или у више наврата током одређене операције.
Сателитски снимци које смо користили у анализи прибављени су од неколико комерцијалних провајдера. Ти снимци и приказани записи приказују врсте обавештајних података, али то нису конкретни фајлови који су били на располагању аналитичарима уочи напада на Минаб.
Више од сто двадесет чланова Представничког дома из Демократске странке писало је министру одбране Питу Хегсету тражећи одговоре о нападу на школу у Минабу и улози коју је вештачка интелигенција укључујући и систем „Мавен Смарт систем“ имала у идентификацији те локације као мете. Пентагон није јавно одговорио на ова питања, наводећи као разлог истрагу која је у току.
Према речима званичника укључених у истрагу, поједини Хегсетови саветници изразили су забринутост да би политичко преиспитивање система Мавен могло да угрози користи које се очекују од његовог даљег увођења у употребу.
„Лавендер“: машинска интелигенција која усмерава израелску бомбардерску кампању у Гази (1. дио)
„Ланац уништења“
Како се приближавао 28. фебруар, амерички војни званичници добили су задатак да одреде нападе за које мисле да ће парализовати иранску војску пре него што Техеран уопште буде имао шансу да одговори, наводе званичници.
Високо на списку Централне команде налазила се: морнаричка дивизија Корпуса чувара Исламске револуције, најмоћније снаге која доминира иранском војском, економијом и политиком. Њој је као задатак поверено да брани – као и да повремено омета – Персијски залив и Ормуски мореуз. Место школе у Минабу – које је погрешно сврстану у постројењa ИРЦГ – унето је у систем Мавен заједно са другим потенцијалним метама. На крају се појавило као једна од препоручених мета које је требало напасти првог дана, наводе особе укључене у истрагу.
Како се то чини са свим циљевима, и локација у Минабу је прошла кроз вишефазни процес процене који војска назива „ланцем уништења“ (kill chain). Према доктрини америчке војске и наводима из разговора са садашњим и бившим припадницима оружаних снага, кораци у том процесу уобичајено укључују рад обавештајних аналитичара, стручњака за анализу снимака, стручњака за одабир циљева, правника, оперативне команданте и тимове за лансирање. Данас систем Мавен заузима средњишње место у тим операцијама – смештен између почетних обавештајних података и каснијих фаза провере, навели су званичници.
У ранијим сукобима, састављање спискова предложених циљева – посао који обухвата и процену њихове усклађености са циљевима операције – особљу је одузимао сате рада. Уочи америчког напада на Иран, велики део тог посла сведен је на свега неколико минута захваљујући систему Мавен , навели су извори укључени у унутрашњу истрагу Пентагона.
Према речима званичника укључених у интерну истрагу, ниједан члан CHM тима није извршио процену локације у Минабу пре извођеа напада. То је била последица смањивања броја запослених, али и одлуке да се та група не укључује у планирање и операције, навели су званичници. Иако нису обавезне овакве провере постале су уобичајена пракса претходних година, додали су они. Нејасно је да ли би такве провере, које обухватају мапирање цивилног окружења, процену присуства неборачког становништва, и разматрање опција за напад са мањим ризиком – биле довољне да се покрене преиспитивање напада на објекат у Минабу.
Званичници укључени у истрагу указали су на пропусте који су, према њиховим речима, настали након што је Хегсет расформирао већину јединица Пентагона задужених за ублажавање штете по цивиле (Civilian Harm Mitigation, или скраћено CHM) – у низу тимова људство је умањено за око 90 одсто, на мање од 20 чланова, наводе извори упућени у овај случај. Број особља Централне команде смањен је са десет на само једну особу.
Влада Џозефа Бајдена је у оквиру Пентагона развила капацитете за спречавање страдања цивила након што је у нападу дроном у Кабулу, изведеном у августу 2021. године, погинуло десет цивила због погрешне процене да један хуманитарни радник представља претњу. Хегсет је касније смањење тих активности описао као одступање од „програма из Бајденове ере који не подразумевају употребу смртоносне силе“.
„Америка, без обзира на то што кажу такозване међународне институције, покреће најсмртоноснију и најпрецизнију кампању ваздухопловних удара у историји“, изјавио је Хегсет на конференцији за новинаре 2. марта, неколико дана након напада у Минабу. „Све се одвија по нашим условима и уз максимална овлашћња. Нема бесмислених правила о борбеној ангажованости, нема заглибљивања у дуготрајну градњу нације, нема покушаја да се успостави демократија нити политички коректних ратова“.
Под Хегсетовим вођством, америчка војска је нагласак ставила на брзину удара. Људи укључени у истрагу Пентагона кажу да је журба да се заврши одабирање мета уочи 28. фебруара допринела трагедији.
„Ужурбаност може да води грешкама“, каже Лори Бланк, која је именована за специјалног саветника у главном савету Пентагона током Бајденове администрације од 2022. до 2024. године. Она је направила разлику између планираних циљева и оних који се нападају у јеку битке. „Журба да се погоде унапред планирани циљеви једноставно није иста ствар“, навела је, „посебно када се операција покреће на основу избора, а не као одговор на напад где није остављено време за планирање“.
Зашто Минаб?
Нешто више од 800 миља (1.300 километара) јужно од иранске престонице Техерана, град Минаб излази на критично важан Ормуски мореуз, смештен на раскршћу вековима старих трговачких путева и модерне националне војне моћи. Када је отпочео амерички напад на Иран, сматран је за важну мету, према наводима особа укључених у ову истрагу.
Како је значај мореуза растао од осамдесетих година 20. века, тако је растао и број војних постројења задужених за његову заштиту, и пројектовање иранске моћи на простору Персијског залива. Ракетне јединице Корпуса чувара Исламске револуције, морнаричка постројења и логистички коплекси налазили су се дуж четврти у којима су рибари, учитељи и државни службеници генерацијама живели у граду од око 76.000 становника.
Основна школа „Шаџарах Тајебе“ изграђена је пре скоро једне деценије на земљишту које је првобитно користила поморска јединица ИРЦГ-а. Пентагон је ту локацију још пре неколико година завео као војну базу – а тај податак није ажуриран пре напада изведеног у фебруару. Лист Њујорк тајмс у јуну је објавио да су званичници задужени за одређивање циљева користили сателитске снимке који нису ажурирани седам година и на којима се на тој локацији није видела школа. Истражитељи су се усредсредили на пропуст Обавештајне службе Министарства одбране да промени класификацију те локације, навели су званичници укључени у истрагу.
Дана 28. фебруара Минаб је освануо под ведрим небом. Трговци су откључали своје радње. Рибарске посаде су истоваривале сандуке са ледом у пристаништу. Деца у зеленим карираним униформама пролазила су кроз капију школе коју похађа двеста шездесет ученика одакле су се упитила у учионице.
Сведочанства из прве руке о догађајима који су се тог дана одиграли у школи и њеној околини прикупиле су групе бораца за људска права, правника и стручњака за дигиталну форензику који су више месеци радили на реконструкцији догађаја. Чланови овог неформалног конзорцијума – међу којима су и они из САД и Европе – затражили су да остану анонимни због осетљиве природе њихове комуникације са породицама жртава. Њихов рад као и процена организације Ерворс из Велике Британије, коју поједини званичници Пентагона сматрају веома поузданим извором, пружају следећи приказ догађаја:
Након што су се у суботу ујутро појавили први извештаји о нападима на Иран, учитељи су позвали родитеље и затражили да дођу по своју децу, рекавши им да се планира раније затварање школе. Убрзо након 11 часова, прва ракета је погодила део школе, изазовајући експлозију чији се утицај осетио у читавој четврти. У паници ваздухом су се проламали врисци. Наставници су склањали децу са игралишта и враћали их у зграду, како би се склонила у просторију за молитву.
У року од неколико минута, место је погодила друга ракета, сејући металне опиљке широм школе. Део крова се урушио. Само неколико деце унутар простора за молитве је преживело, затрпано испод рушевина.
Возила службе за спасавање похрлила су на место несреће док су пролазници помагали рањенима. Нека повређена деца извучена су из рушевина, док су десетине њих, погинулих, полако идентификована. Један члан посаде за спасавање наишао је на дечију руку, отргнуту на земљи. Плакао је док је заједно са колегама наставио да претражује по рушевинама.
Неким родитељима је остало да своју децу идентификују на основу остатака одеће или предмета које су имали код себе – пернице за оловке, наруквице или ципеле – пошто се многа лица више нису могла разазнати. Отац Араша Фол-Азина није сазнао шта се десило са његовим седмогодишњим сином све док није дошао до мртвачнице. Тек га је препознао тако што је уочио чарапу.
Пајам Акхава, адвокат који ради у Торонту, раније активан пред Међународним кривичним судом и стручњак за заштиту цивила, каже дa је важно да истражитељи утврде које су мере амерички званичници предузели да осигурају да је мета напада војно постројење.
„Женевска конвенција каже да морате предузети све разумне мере да одредите да ли је то, у ствари, војни објекат“, каже Акхаван, који је говорио пре него што је у четвртак био објављен извештај Уједињених нација. „То не значи да је свака грешка ратни злочин, зато што ће неизбежно долазити до грешака, чак и уколико предузмете све разумне мере“.
„Али уколико нису предузете све разумне мере“, додаје, „онда то постаје ствар кривичне одговорности“.
Најмање 1701 цивил је убијен у првих тридесет девет дана рата, према подацима која је прикупила група са седиштем у САД, Активисти за људска права у Ирану (Human Rights Activists). То је просечно 43 човека дневно, и група – коју неки у Пентагону сматрају за поуздан извор када су у питању људске жртве у Ирану – наводи да је ово доња процена.
„Требало би да се запитамо како је толико цивила убијено усред темпа напада без преседана током само неколико недеља“, наводи Скајлер Томпсон, заменик директора ове организације.
Недавно су ирански званичници и тело Уједињених нација које прати жртве рата изјавили да су САД одговорне за напад 1. септембра на Кухестак, неких двадесет миља јужно од Минаба, у којем је погођено стамбено подручје где је у току била свадбена прослава. Погинуло је најмање петоро људи а више десетина је повређено. САД истражују овај инцидент, изјавио је амерички потпредседник Џ. Д. Венс раније током овог месеца.
Ројтерс: Израелска кампања да се Јужни Либан одсече од остатка земље и претвори у „тампон зону“
Библиотеке мета
Амерички војни планери су током неколико деценија одржавали опсежне базе података о потенцијалним циљевима за случај сукоба са Ираном, обухватајући приликом одабирања различите могућности – од ограничених удара до поморског ратовања и велике ваздухопловне кампање. Према речима садашњих и бивших америчких званичника упознатих са овим плановима, на том попису било је хиљаде ставки, укључујући ваздухопловне базе, фабрике ракета, нуклеарна постројења и луке.
Поједине могуће мете налазиле су се у евиденцији годинама, уз стално прикупљање нових сателитских снимака, обавештајних извештаја и правних процена.
Међутим, према речима људи који су радили са овим подацима, такви спискови могу брзо застарити. Објекти ничу и ишчезавају. Команде мењају локације. Тамо где је једном стајала војна касарна, сада се може налазити школа, болница или џамија. Стога садржај ових база захтева подробно и стално проверавање , и то много пре него што се неки конкретан објекат или локација уврсти на списак циљева.
Одржавање овог пописа је критично важно, али је радно интензивно. Званичници укључени у интерну истрагу инцидента у Минабу описују јаз у потврђивању – односно прегледању да ли су информације на основу којих су донете процене тачне, поуздане и благовремене – настао много пре него што је место школе било одабрано.
Нека од најосетљивијих мeста, као што су иранска нуклеарна постројења – која је Израел напао током Дванаестодневног рата против Техерана у јуну 2025. године – била су предмет помне пажње америчких обавештајних анализа уочи рата 2026. године, према званичницима који су непосредно упознати са овом темом. Мање истакнуте локације, као што је Минаб, месецима нису поново детаљно разматране, додали су званичници.
Планери војних операција сматрали су да ће имати довољно времена да размотре мање ургентне мете, навели су садашњи и бивши званичници Пентагона.
Та претпоставка се показала потпуно погрешном током последњих дана фебруара након што су дипломатски разговори између америчких и иранских званичника у Женеви доживели колапс 26. фебруара.
Посао који би у ранијим сукобима трајао недељама или месецима – упаривање места из библиотеке мета, као што су зграде, аеродроми или базе – био је завршен за свега неколико дана, према званичницима који су били укључени у истрагу. Више од хиљаду потенцијалних мета било је неопходно поново проценити и одобрити.
До тренутка када је прва ракета томахавк полетела ка Минабу из лансера на броду који је деловао из Арабијског мора, отприлике тридесет људи било је укључено у ланац напада, наводе званичници.
Већина њих је била смештена у безбедним објектима у Тампи на Флориди – удаљеним више од седам хиљада миља – ту су проучавали мапе, снимке и базе података припремајући се за рат за који су деценијама многи званичници, све до четрдесет осам часова пре напада на Минаб, веровали да се никада неће догодити.
Уобичајено, део њиховог посла подразумевао је прецизирање пописа мета на основу сателитских снимака и обавештајних података прикупљених на терену; ти подаци се користе за анализу образаца свакодневног живота, која приказује кретање људи на одређеној локацији и промене током времена. Када је реч о Ирану – који је већ током пола века огорчени противник САД – такви обавештајни подаци били су ограничени, нарочито за јужни део зељме, наводе особе укључене у ток истраге.
Додатни кораци у ланцу деловања усмерени су ка решавању других врста питања. Правници процењују да ли свака предложена мета представља легитиман војни циљ. Стручњаци процењују потенцијалну колатералну штету. Потом, стручњаци за наоружање процењују не само које ракете употребити већ и када то учинити.
Свака фаза оставља траг. Аналитичари потврђују сваку карику у овом ланцу. Имају обавезу да претпостављенима пријаве сваку недоследност.
Затим виши заповедник поставља низ питања: Да ли је циљ легитиман? Да ли постоји довољно обавештајних података који ово потврђују? Да ли су предузете разумне мере предострожности како би се минимизовало страдање цивила? У раним јутарњим сатима 28. фебруара, одговор на свако од ових питања у вези са објектом у Минабу био је потврдан, према наводима званичника који су укључени у вршење истраге.
Интерни истражитељи Пентагона који испитују сателитске снимке, обавештајне базе података, материјале за циљање, записе оперативне комуникације и компјутерске податке које су аналитичари користили указују да је постојао висок степен уверености – током читавог ланца деловања – да је локација код Минаба објекат Корпуса чувара Исламске револуције, наводе особе укључене у истрагу.
„Недовољни обавештајни подаци нису сагледавани као проблем пре рата“, изјавио је један од званичника Пентагона укључених у интерну истрагу. „Били смо уверени у поузданост наших обавештајних података. Минаб је показао да никада не би требало да будемо превише уверени“.
Политички пиуни
Владини истражитељи и ревизори приметили су мањкавости у примарној бази обавештајних података која је коришћена да се развије план циљева удара, Пентагон је радио на томе да је замени оном која ће увести више аутоматизације. Служај у Минабу није први пут да су погрешни обавештајни подаци усмерили америчко прецизно оружје ка погрешној мети.
У случајном бомбардовању кинеске амбасаде у српској престоници Београду 1999. године убијено је троје а повређено је још двадесет седам људи. У нападу грешком 2015. године на болницу организације Доктори без граница у Кундузу у Авганистану убијено је 42 човека. Скорије, убрзо пошто је Пентагон распустио тимове за ублажавање штете по цивиле, напад на луку Рас Ина у Јемену у априлу 2025. године довео је до смрти најмање 80 цивила.
У месецима након напада, деца из основне школе „Шаџара Тајебе“ постала су сумболи. Њихова лица била су истакнута на наслонима седишта у иранским авионима који су у априлу превозили иранску дипломатску делегацију у Исламабад на преговоре са САД. Она красе спомен-обележја на улицама Минаба. Поједине породице исказале су незадовољство зато што њихова повређена деца нису добила потребан медицински третман. Критичари оптужују иранске званичнике да политички злоупотребљавају напад на школу.
У Сједињеним Америчким Државама, катастрофа је постала другачији политички међаш. Демократски законодавци, који очекују да ће преузети контролу над Конгресом после новембарских избора, питају како је напад уопште могао да се деси.
Сенатор Џон Рид са Род Ајланда, водећи члан Сенатског одбора за оружане снаге оптужио је Пентагон да намерно држи код себе резултате истраге, док је његов републикански колега, Том Тилис из Северне Каролине, затражио брифинге у Конгресу о томе шта где је све пошло по злу.
Том захтеву прикључио се и сенатор Ричард Блументал, који је такође члан поменутог одбора, задуженог да се утврди горња граница потрошње у оквиру годишњег буџета Пентагона, вредног око билион долара.
„Влада је требало да достави [податке] у року од неколико сати или дана, а ево, прошло је већ више месеци, и ништа није достављено“, изјавио је Блументал.
„То је неопростиво“, додао је.
Извор: Bloomberg
