Piše: Milan Ćulibrk
Prošlog petka još jednom smo se uverili da reč ovdašnjih zvaničnika ne vredi ni po lule duvana, ni pišljiva boba. I sad bi na reč trebalo da poverujemo najvećem od svih barona Minhauzena da on lično neće dozvoliti iskopavanje litijuma ako to bude moglo da ugrozi ljude i životnu sredinu.
Prošlog petka saznali smo od nemačkog kancelara Olafa Šolca da je litijum dobar za Srbiju. Nismo saznali zašto nije dobar za Nemačku, koja ima dva i po puta veće rezerve. Nije li litijum onda za Nemačku dva i po puta bolji nego za Srbiju? To Šolca niko nije pitao, a i da jeste plašim se da ćemo odgovor saznati kad već bude kasno.
Vratiće se Mercedes, ali pre deset godina
Prošlog petka Aleksandar Vučić najavio je dolazak Mercedesa u Srbiju: „Ovo je veliki dan za nas. Mercedes se posle 17 godina vratio u Srbiju.“ Ovako je njegove reči preneo Kurir. Doduše ne 19. jula 2024, već 9. marta 2014. Pa, što onda dolazi kad se već vratio? Ili ni sada neće doći? Kao što nije došao ni kad je Vučić obećavao da će se u Ikarbusu proizvoditi autobusi Mercedesa. U međuvremenu je neko i Ikaru iz Zemuna skresao krila, jer firma sada ima samo 15 zaposlenih i pravi neto gubitak tri puta veći od ukupnih prihoda.
Prošlog petka Vučić nije Šolcu predao ono „pismeno“, kojim je pretio zbog mešanja u izborni proces. Biće da ga još piše, pa je ministarka Dubravka Đedović Handanović potpisala papir kojim Srbija obećava da će snabdevati EU kritičnim sirovinama. Kao što je onomad Zorana Mihajlović svoj potpis stavila na ugovor o Beogradu na vodi, Ivica Dačić na Briselski sporazum… Samo Vučić ništa ne potpisuje. Ne zato što mu „trne ruka“, već to niko od njega neće ni tražiti sve dok strancima isporučuje ono što je usmeno obećao. Do tada će da mu veruju na reč.
Prošlog petka ni Vučić od Šolca nije tražio nikakve garancije. Ionako zna da je Šolc u Beograd došao, kao i bivša kancelarka Angela Merkel u oproštajnu posetu, samo zbog litijuma i ničeg više.
Prećutkivanje neistina
Prošlog petka, možda i nesvesno, uveren da je još jednom uspeo sve da nasamari, Vučić je rekao da je on sam u prethodnom periodu, dok je vlast tvrdila da je na projekat Jadar stavljena tačka, imao više od 40-45 sastanaka o litijumu. I očekuje da mu posle ovog bilo ko bilo šta poveruje? A i šta ga briga, mnogima u svetu litijum je važniji od ljudskih prava, sloboda, demokratije, pravne države, fer izbora, ma bilo čega u Srbiji. I da ni mnogima iz EU ne bi odgovaralo da na vlast dođe neko ko će se, za razliku od srpskog barona Minhauzena, stvarno boriti za opšte interese.
Prošlog petka uverili smo se i da Rio Tintu nije stalo do istine, kao što nastoji da stvori utisak, reagujući na svaki kritički stav o projektu Jadar. Jednostavno su prećutali dve najveće neistine. Prva je Vučićeva, da bi otvaranje rudnika budžet Loznice povećalo sa 30 na 200 miliona evra, a druga je Siniše Malog, da bi prerada litijuma mogla da poveća srpski BDP za 10 do 12 milijardi evra ili za 16 odsto.
Sam Rio Tinto se u reagovanju na tekst akademika Blagoja Šolaje za Radar pohvalio da bi njihov rudnik duplirao budžet Loznice, sa 25 na 50 miliona evra, a „očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana procenjuje se na 1,9 milijardi evra, što je više od tri odsto trenutnog BDP-a Srbije“. Prvi put da je neko preterao više od Vučića, on za 300 odsto, a Siniša Mali za 400-500 procenata. Rio Tinto ih, ipak, nije demantovao. A bilo bi i glupo, jer predsednik njihove interese zastupa bolje od svih plaćenih lobista i pi-arova. Smeta mi samo ako to ljudi iz vrha vlasti rade džabe. Šteta da se od moguće katastrofe baš niko od njih ne ovajdi.
Izvor: Radar
