Posmatranja Nasinog svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ pokazala su vodenu paru i hemijske tragove metana i ugljen-dioksida u atmosferi egzoplanete, koja je dvostruko veća od Zemlje i udaljena oko 70 svetlosnih godina. Ova hemijska mešavina je pogodna za vodeni svet gde se okean prostire preko cele površine i atmosfere bogate vodonikom, kažu istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, iako ne zamišljaju mekani, privlačni morski pejzaž, prenosi Gardijan.
„Okean bi mogao imati temperaturu od preko 100 stepeni [Celzijusa] ili više“, rekao je prof. Niku Madhusudhan, koji je vodio analizu. Pri visokom atmosferskom pritisku, ovako vruć okean bi i dalje mogao da bude tečan, „ali nije jasno da li bi mogao da bude nastanjen“, dodao je on.
Ovo tumačenje je podržano u radu objavljenom u časopisu Astronomi end astrofiziks leters, ali ga osporava kanadski tim koji je napravio dodatna istraživanja iste egzoplanete, nazvane TOI-270 d. Otkrili su iste atmosferske hemikalije, ali tvrde da bi planeta bila prevruća za vodu u tečnom stanju – verovatno 4.000 stepeni Celzijusa – i da bi umesto toga imala stenovitu površinu prekrivenu neverovatno gustom atmosferom vodonika i vodene pare.
Uslovi drugačiji nego na Zemlji
Bez obzira na to koji stav preovladava, ova nedavna zapažanja pokazuju neverovatan uvid „Džejmsa Veba“ o prirodi planeta izvan našeg Sunčevog sistema. Teleskop hvata svetlost zvezda filtriranu kroz atmosfere planeta koje kruže kako bi pružio detaljan pregled prisutnih hemijskih elemenata. Iz ovoga, astronomi mogu dobiti predstavu o uslovima na površini planete – i verovatnoći da život tamo može da se održi. Dokazi o okeanu iz TOI-270 d se oslanjaju na odsustvo amonijaka, koji bi prema hemijskim principima trebalo da se javlja prirodno u atmosferi bogatoj vodonikom. Međutim, amonijak je veoma rastvorljiv u vodi i stoga bi ispario u atmosferu da je tamo dole postoji okean. “Jedno tumačenje je da je to takozvani ‘hiceanski’ svet – sa okeanom pod atmosferom bogatom vodonikom”, kaže Madhusudhan.
Uslovi bi bili veoma različiti od onih na Zemlji. TOI-270 d je plimski zaključan, što znači da je jedna strana stalno okrenuta ka svojoj zvezdi, dok je druga uronjena u večni mrak, stvarajući ekstremni temperaturni kontrast.
„Okean bi bio izuzetno vruć na dnevnoj strani. Noćna strana bi potencijalno mogla da ima uslove pogodne za život“, rekao je Madhusudhan. Ali postojala bi zagušljiva atmosfera sa desetinama ili stotinama puta većim pritiskom na površini Zemlje i parom koja bi se dizala iz okeana. Voda bi verovatno bila duboka na desetine do stotine kilometara, sa morskim dnom od leda pod visokim pritiskom i kamenim jezgrom ispod.
Dva tima otkrila iste podatke
Profesor Bjorn Beneke sa Univerziteta u Montrealu sproveo je dodatna posmatranja na planeti i dovodi u pitanje hipotezu o „okeanskom svetu“. „Temperatura je, po našem mišljenju, previše topla za vodu u tečnom stanju“, rekao je on, dodajući da se čini da atmosfera sadrži značajne količine vodene pare – previše da bi postojanje okeana učinilo verovatnim. Beneke procenjuje da bi površinske temperature mogle da budu i do 4.000°C, sa vodom u superkritičnom stanju gde razlika između tečnosti i gasa postaje nejasna. „To je skoro kao gusta, vruća tečnost“, rekao je Beneke.
Oba tima su otkrila ugljen-disulfid, koji je povezan sa biološkim procesima na Zemlji, ali se takođe može proizvesti iz drugih izvora. Međutim, nije bilo dokaza o drugom biosignaturnom molekulu, dimetil sulfidu (DMS).
„Ne možemo povezati [ugljen-disulfid] sa biološkom aktivnošću“, rekao je Madhusudhan. „Relativno je lako proizvesti ga u atmosferi bogatoj vodonikom. Ali ako budemo u stanju da izmerimo ovaj jedinstveni molekul, obećava da ćemo moći da merimo planete pogodne za život u budućnosti.”
„Moramo da budemo veoma oprezni o tome kako prenosimo naše nalaze o ovim vrstama objekata“, dodao je on. „Lako je da javnost dođe na ideju da smo već pronašli život.”
Dr. Džo Barstou, astronom sa Otvorenog univerziteta koji nije bio uključen u nedavni rad, rekao je: „Spektri ovih malih planeta sa „Džejms Veba“ su zaista uzbudljivi jer su to potpuno nova okruženja za koja nemamo ekvivalent u Sunčevom sistemu.” Barstou je dodao da bi dalja zapažanja za određivanje nivoa vodene pare u atmosferi pomogla da se razjasni verovatnoća pojave okeana. „Zaista je fascinantno i veoma lepo što su dva tima pogledala isti skup podataka i došla do istog hemijskog sastava“, dodala je ona.
Izvor: NIN
