Посљедња линије одбране лажног цара – удри по Петровићима!
Пише: Александар Живковић
Таман се мало народ обрадовао рушењу Бемаксове криминално-медијске пирамиде, кад нас Побједа неђељом поучи да вријеме гувернадура још није прошло. На ударном мјесту печатали су увредљив прилог (биће и наставака!) о династији Петровић – Његош из пера умишљеног гувернадура, познатог по професури, Радована Радоњића.
Није потребно разматрати Радоњићеве „аргументе“, годинама их расијава и нико озбиљан у историјској науци их не прихвата. Али, ето, баш у овој ситуацији, Побједи су добродошли. Ко мало зна о служењу негдањих гувернадура ондашњој Аустрији, не може се чудити што садашњи подложници њених насљедника, више воле Радоњиће него Петровиће. Добро, неко воли попа, неко попадију, и то је демократија.
Проблем је што се Црна Гора неће ослободити мафијашко-партијске-медијске спреге из времена лажног цара, док се не ослободи лажне историје, сталног неуког „едуковања“ Црногораца о „идентитетским питањима“ итд. Све је то само колаж који је омогућава лажном цару да се представља као „отац нације“, док је, у суштини, био отац мафије.
Гувернадури су у том систему, који траје и данас, веома значајни. За њих је сваки захтјев хрватске владе Црној Гори оправдан и беспоговорно се мора извршити. Стара историјска улога. Гувернадурима, поред тога, баш одговара лажни цар. Славе га ка онај папига из Шћепана Малога. Мржња са Његуша треба да затрује цијелу Црну Гору, да понизи њену историју, кад унизимо Петровић – Његоше, бићемо ми већи, то је гувернадурска рачуница.
Лажни цар, лажни гувернадури, лажна историја, али права мафијашко-медијска хоботница, какву смо виђели посљедњих дана.
Само нека блаворају гувернадури. Можда нам у главу памет ућерају.
Можда се сјетимо и да смо ми нешто слано изјели, да су и нама нешто стари оставили, да не зависимо ни од памети гувернадурске ни од пара лажног цара.
