Пише: Вук Бачановић
„Отров ислама допире до умова људи не само у иностранству, већ и овдје.“
Ове ријечи нису пренесене са неког ултра десничарског, неонацистичког портала. Изговорила их је Катарина Дреге, предсједница посланичког клуба Зелених у њемачком Бундестагу. Треба нагласити да Дреге није говорила о нпр. отрову џихадистичког селефизма, односно модерних хариџита (خوارج ) који су углавном служили као пиони „цивилизованог“ западног свијета свијета у спонзорисаним устанцима из 2011. који су Сирију, Либију и Ирак оставили у рушевинама, већ о „отрову ислама“, дакле цјелокупног једног религијског концепта као таквог. Дреге није рекла ништа ново када су у питању тобожње прогресивне еколошке и сличне агенде које заступа.
Ради се о „зеленој“ њемачкој рефлексији америчког неоконзервативног модела који врло слично фашистичкој, али и хариџитској политичкој филозофији заступа становиште да живот јесте или би требао бити дефинисан сукобом и да је стање сталног мира и просперитета морално деградирајуће. Како је у свом есеју објаснио амерички политолог Бредли Томсон „они заговарају држање америчког народа (као и комплетне западне цивилизације оп.а.) у стању трајног страха и гађења према унутрашњим и спољашњим пријетњама; желе да милитаризују америчку културу; романтизују врлине рата и империје као регенеративне; и подржавају спољну политику перманентног рата како би обновили националну судбину и осјећај америчке величине.“ Не треба посебно објашњавати колико изјава бившег предсједника Џорџа Буша млађег о „заштити нашег начина живота“ као јединог исправног одзвања из уста Катарине Дреге и колико су деценијама планирани рат против Русије у Украјини и геноцид над Палестинцима у Гази њихова директна материјализација. Велике цивилизације, исламска и православна не могу бити остављене да се развијају у складу са аутентичним процесима у властитим друштвима, већ или ће се мирно покорити неоконзервативним колонијалним агендама или ће им смрт заиграти пред вратима.
Наравно, то се постиже наизмјеничном подршком најригиднијим и најдеструктивнијим политичким феноменима у друштвима која се перципирају као непријатељска, или како је недавно изјавио један од најутицајнијих донатора и демократске и републиканске партије Михаел Синенски : „Суштина је, и то је тужна ствар, да у овом тренутку морамо подржавати АЛТ десничарске хришћанске неонацисте на предсједничком нивоу (попут Украјине) како бисмо се борили против социјалиста, марксиста и анархиста који подржавају радикални ислам“, с тим да је такођер истина да џихадистички селефизам дијалектички јача управо подршком богатих донатора радикалној десници на западу, што је савршено јасно онима чија агенда подразумјева континуитет застрашивања властитог народа и оправдавања катастрофалних експанзионистичких ратова.
И баш у складу са агендама које је представила Дрогеова јесте порука која се муњевито шири инбоксима Западне Херцеговине којом влада АЛТ рајт ХДЗ БиХ уз подршку нелегитимног њемачког високог представника у БиХ Кристијана Шмита и произраелских неконзервативаца који су купили локални концерн Алуминијум:
Ако користите чисти хероин, али алкохол сматрате морално непожељним, вјероватно сте муслиман.
Ако посједујете митраљез од 2000 долара и бацач ракета од 5000 долара, а не можете купити ципеле, вјероватно сте муслиман.
Ако имате више жена него зуба, вјероватно сте муслиман.
Ако бришете гузицу голом руком, али мислите да је свињски одрезак нечист, вјероватно сте муслиман.
Нити једна култура нам не иде на живце, не пљачка нас и не тероризира цијеле градске четврти као ова фанатична култура примата са својим средњовјековним неморалима и обичајима.
Нити с иједним имигрантом који је дошао на посао у Њемачку, никада нисте морали разговарати о интеграцији, мјерама интеграције, сигурносним ризицима, … ГРЦИ нису требали натписе да наше жене не смију бити силоване, ниједном ЈАПАНЦУ није требало рећи да се жене не смију везати за аутомобиле и вући по улицама, ниједан ШПАНАЦ није требао бити свјестан да жене не би смјеле бити у засједи или им плесати, ниједном БРИТАНЦУ, ИРЦУ, НИЗОЗЕМЦУ нису били потребни прескупи течајеви флерта или им је требало показати како се правилно набацивати и шевити жене!
Ниједном ТАЈЛАНЂАНИНУ никада није речено да се жене не смију пипкати!
Није нам требала удаљеност због ТАЛИЈАНА, а ни спреј ни пиштољ за КИНЕЗЕ. Могао си путовати влаком потпуно без сјекире. Интеграција је била и јест даност за Грке, Талијане, Вијетнамце, Русе и многе друге националности.
Ови људи су постали дио наше културе и заиста обогатили нашу свакодневицу!
АЛИ НЕ И ЉУДИ ИЗ „ЈУТАРЊЕ ЗЕМЉЕ“ СА СВОЈИМ БЕСКОНАЧНИМ ЗАХТЈЕВИМА!
„Овдје желим џамију, желим само халал храну, желим исламске празнике, желим одвојене просторе у базенима, имам 4 жене и 25 дјеце и немам времена радити, желим кућу, ауто и новац, иначе дижем галаму, моја дјеца не иду на излет, све невјернике треба побити итд…“
КОЛИКО год ТО КОШТАЛО!!!
Људи пљачкају, нападају, туку, силују и убијају као да је то најприроднија ствар на свијету!
Не желимо овдје идиоте који нам желе кројити животе по својим замислима! Затакни своју чаробну лампу испод руке, сједи на свој тепих и одлети назад иза Босфора или у Африку!
Већина Европљана ће вам бити захвална.
И НЕ, нисам десничар
! Већ реалист! !
Молимо подијелите!
Иако се ради о лоше прилагођеном преводу теза из 2010 лажно приписаних америчком комичару Џефу Фоксфортију, агенда оних који је шире је јасна: муслимани су, за разлику од других религијских и етничких група, наводно, посебно безобразни и неприлагодљиви, они бомбардују, краду, силују, експлоатишу, пљачкају, разарају урбане средине, желе наметнути искључиво своје свјетоназоре као једине важеће, оне којима се сви морамо прилагодити, другим ријечима оптужени су да раде управо оно што деценијама остатку свијета раде неоконзервативни господари Запада. Опет, ово нису само шкработине полуписмених западнохерцеговачких десничара. Када је Хилари Клинтон америчкој јавности објашњавала да „не разумије шта је то Хамас“ и да се у Гази „мора ићи до краја“, то је у потпуности одговарало неоконзервативној филозофији према којој одабрана елита унапријед зна шта представља срећу за огромну већину људи и да та срећа мора бити наметнута, макар по цијену спонзорисања траснпарентно геноцидних пројеката и мобилисања свих оних који би у њему могли бити од помоћи, од украјинских неонациста до западнохерцеговачких усташа заљубљених у ционизам.
У контексту Босне и Херцеговине и генерално бивше Југославије, посебно је трагично ослањање група означених као ненормалних: муслимана и православних на ову филозофију тобоже присебних „реалиста, а не десничара“, као и њихово међусобно оптуживање ко јој се није довољно прилагодио. Заправо су врло аутодеструктивно комплементарне агенде недавно преминулог Хасана Ченгића, десне руке Алије Изетбеговића, о потреби уклапања босанских муслимана у концепт „тисућљетне границе на Дрини“ и Биљане Плавшић и Радована Караџића како се постојање Републике Српске може захвалити западној неоконзервативној потреби за стражарима против тобоже радикалног ислама и у које се потпуно уклапа постојећа колонијална администрација у Бањалуци.
Ради се о обостраном стравичном срастању са освајачким тоталитаризмом до заједничке анихилације у његовом загрљају, наравно уколико се не престане са лажима о чему се, заправо, ради. Не треба бјежати од тога да будемо описани као отров, али свакако не за себе.
