Дошло неко такво вријеме да попови долазе и одлазе, а Бане је вјечан.
Пише: Александар Живковић
Било је пријатно на малом екрану мобилног гледати посјету „делегације Стеге и грађана“ (Цетињски лист) манастиру Цетињском. Видјело се да је мнозини било први пут да приступају ћивоту Светог Петра Цетињског, није се видјело да се неко крсти при уласку у цркву, одучило се то, нема везе, има кад…
Још има живих Цетињана који се сјећају како је за Божић 1948. забрањено да се пушке огласе. Нико није знао ко је донио такву одлуку, али, било је такво вријеме, директива се поштовала. Тадашњим клинцима био је необичан тај глуви Божић, од тада се и одвикло да се иде у намастир.
Зато је лијепо од ове нове Стеге (Стратегије за европску и грађанску Црну Гору) што су поводом оне Стеге из 1796. организовали посјету Манастиру Пресвете Владичице на Цетињу. Неки су мислили да ће бити инцидената, видјело се и на неким посјетиоцима да су као очекивали неки отпор, што ли, но то је уобразиља пред нечим скривеним, што им је цио живот пред очима, а опет далеко… Дочекао их је благ осмијех монаха и мирис тамјана.
Сем једног навијача у застави, сви пристојно обучени на оном жаропеку, лијеп скуп, да је више било омладине у сватове би ком драго могли поћ’.
Тек кад сједоше на Гумно умирише се, ка’ да су они људи из оних земана, као да 1948. није ни било. Ваљда су осјетили да их то Гумно одувијек чека, а можда и помислили да су много пропуштили што се и раније на њему нијесу окупљали.
Да не прође све како требује потрудио се Бане Радуловић, правник, неком непотребном говоранцијом, тек да оправда што је у сакоу, но, истина није ни он много одужио. Најјача му је била да попови долазе и одлазе.
Одмах се по Цетињу пронио виц: попови долазе и одлазе, а Бане је вјечан.
Тако ти је г. Радуловићу с Катуњанима, више воле добру шалу, но устајали, све да је и европски и грађански говор.
Ево иде Преображење, видимо се на лози у Градској или на грожђу у Намастиру?
