Субота, 8 авг 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Борислав Пекић: О човековој слободи

Журнал
Published: 7. август, 2026.
Share
Борислав Пекић, (Фото: Википедија)
SHARE

Пише: Борислав Пекић

Говорити о човековој слободи воље после толико хиљада година историје, исто је што и тражити од крокодила да напусти мочвару и да се настани на Трафалгар Скверу, пошто је као врста милионе година провео срећно у води и муљу.

Значи да оно што називамо својом проклетом судбином заправо је нека врста дуготрајног моделирања наше личности управо у условима који нису у надлежности наше воље. Ми смо укратко програмирани као и сваки компјутер само је разлика између нас и рачунара у томе што је он бржи.

Пекићево време тек долази

Човек који је навикнут да не гази траву, чак и ако није Немац, може упропастити револуцију зато што се не усуђује да прегази травњак испед председништва владе.

Ништа туђу имовину више не штити него вишегодишње усклађивање нашег моралног осећања са свим сумњивим начелима да је оно што је туђе – неповредиво.

У капиталистичком свету само душевни болесници успевају да се уистину ослободе тог условног рефлекса, сви остали имају грижу савести која се савлађује на разне начине, пре свега бекством од полиције.

Људи умиру у пензији брже не зато што су старији, па је на њих дошао ред, већ зато што је оно зашта су целог живота програмирани постало бесмислено, неприменљиво, узалудно.

Сваки део је остао исти, а задатак се променио. Рачунар који је програмиран да решава саобраћајне проблеме у великом граду, не може вам дати никакав паметан одговор кад од њега тражите да вам декодира хијероглифе.

Човек који је програмиран за рад не може никад уистину да се одмара. Све су наше навике, обичаји, па и многи од нашег мишљења специјани програми којима смо нахрањени не само од властитог детињства или детињства хуманог света кроз његову знану историју већ од биолошке историје која нам није докучива.

У нама има више, далеко више, роботског него слободног, а слободно најчешће долази на своје кад се оно што је роботско у нама поквари у времену кризе, преокрета, страха и дубоке патње.

Разговори под Пекићевом липом

Само живети у сталном паклу да би човек био уистину слободан, цена је коју би мало ко платио. И наш страх од роботске будућности и цивилизације, не потиче од сусрета с нечим непознатим и непредвидљвим, већ од подсвесног препознавања нечега што и сами с великим успехом практикујемо.


Борислав Пекић, одломак из дневника диктираног у магнетофон током 1984.

Извор: borislavpekic.com

TAGGED:Borislavpekic.comБорислав ПекићКултураЉиљана Пекићслобода
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Велибор Живков: Које су највеће природне љепоте Црне Горе?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Апсурдно је апокаплиптичким тоном понављати: „Никад више 1918. година“

Потрошили смо велику енергије исцрпљујући се значајем1918. године за данашње друштво. Чудно је да то…

By Журнал

ВАР СОБА: Да ли то Јокић ради ђоковићевски, или Ђоковић јокићевски?

Пише: Оливер Јанковић Импресивни низ успјеха, који Србина доводи на сами врх свијета. Патентирао Ђоковић,…

By Журнал

Вечно жива жеља за отвореним видиком: О четири пјесме „познице“ Иве Андрића, поводом 50 година од пишчевог одласка

Пише: Академик Јован Делић Сматрамо је незаобилазном када треба описати промјене у српској и југословенској…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Миодраг Булатовић: Излаз из круга

By Журнал
Десетерац

Последњи лет, парадокс несталог путника Кормака Макартија

By Журнал
Десетерац

Ранко Рајковић: Сушена кобасица,  књижевност, фашизам и рецепт

By Журнал
Десетерац

Ноланова „Одисеја”: Проблем епохе и идеолошки рат без краја

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?