Пише: Ранко Рајковић
У ђачко доба учили смо пригодне пјесме као на примјер пјесму Бранка Радичевића – “Ђачки растанак”; Алексе Шантића – “Претпразничко вече”; Петра Петровића Његоша – “Ноћ скупља вијека”; Александра Леса Ивановића – “Људи сјенке”.
У данашње вријеме преовлађују пригодне пјесме са музичко- родољубивим подлогом. Постале су дио популарне културе попут пјесама Слободана Ковачевића „Монтенегро“, Данице Црногорчевић “Весели се српски роде”, групе Перпер “Горо моја“, Сање Илића „Видовдан“; Љуба Шеваљевића “Ниђе небо није плаво”.
Не треба заборавити ни радо пјеване пјесме мањинских народа попут “Сви Пљеваљски тамбураши”; “Ђурђевдан”; “Бокешка ноћ” (Једне ће се ноћи луде запалит у нама ватре..).
Можемо рећи да су овакве пјесме постале евергрин и да се пјевају у разноразним, пригодним ситуацијама.
Пјесме производе еуфорију. Дижу публику на ноге. С обзиром да сам без слуха којој год пригодној пјесми да се придружим гласом је кварим. С причом ствари стоје друкчије.
Писао сам и објављивао пригодне приповјетке и кратке приче. Углавном Божићне.
Препирке и оптужбе у којима се ових претпразничких дана увелико ломе копља око тога ко ће славити, а ко неће славити 21. мај и двадесетогодишњицу државне независности Црне Горе мотивисале су ме да комплетирам дублет о “Патриоти” и о “Издајнику” вјечитој теми црногорске политике. Избјегавајући било какав додир са националним и идентитетским темама пјесме сам уобличио као глас грађанина покорног (патриоте) и глас грађанина бунтовног (издајника).
У том послу послужио сам се стиховима без обзира што ми такво изражавање није својствено.
Трудио сам се да свој поетски исказ у виду двије петострофне пјесме лишим историјске патетике карактеристичне за дане државних празника и масовно развијорених застава. Можда у написаноме дублету има и сатире и горке истине. Процијените сами.
Празнични дублет
1. Пјесма грађанина покорног
Ја сам гласач увијек рад
Подржати – ко да више
Котирам се као гад
Са мном се манипулише
Кажу – продао сам се за паре
Ал’ у томе не видим ништа лоше
Док друге за џаба самаре
Мене исплате, још и тетоше
Без мога гласа све би се распало
Укаљало име, срозао углед држави
За разврат, пљачке, убиства сазнало
Мир потонуо, испливао веш прљави
Зато се држим изреке старе
Наша кућа је наша брука
Даћу јој глас и за мање паре
Само да је сачувам од мука
Сазнати ко смо не пада лако
Тешко је борит’ се с болешћу без лијека
Боље да остане све овако
Него да нас још горе сачека
2. Пјесма грађанина бунтовног
Кукавичлук нам је угодан дом
Вјешто се увлачимо под његов луб
Тихо спремамо ближњему слом
Тајно му зидамо срама стуб
Силник нас лажима опчињава
Горд је и празан, не зна за стид
Тражи да незаситог гладан подржава
Морал је назвао “Главом о зид”
Соколи џелате, позива жртве
Да јавно прихвате улоге своје
Крчми живе, преправља мртве
Да према њему државу кроје
Сви који задрже људски лик
Када их силник неправдом ошине
Нек чују овај слободе крик
Не устукните због отаџбине
Истрпите хајке и лавеже паса
Не дајте да ропски завлада зов
Јер нестаћемо без трага и гласа
Кад силник сруши наш темељ и кров
