Када су већ у моди савјетници из Аграма, зашто не бисмо послушали покојног Игора Мандића и легализовали сексуални рад?
Пише: Александар Живковић
Двије вијести запријетиле су да заталасају актуелну црногорску бонацу (Миша Ђурковић): прва је да је власник Бемакса, Иван Убовић, најбогатији Црногорац са скоро 431 милионом евра; а друга, да нам је Црна Гора десета у Европи по броју регистрованих профила за проституцију.
Ако ни прва вијест није без неког секса, друга јесте, на први поглед, сва из оне работе, но, биће, да и ту има неког капитал-односа. Скептици су се, читајући ове вијести, одмах запитали: зар нема богатијих Црногораца од г. Убовића? И зар смо тек десети у Европи по курварлуку? Може бити да имамо и веће резултате у овим привредним гранама, али се скептицима никако не може доказати да је за сваки резултат потребна нека методологија. Тако ни свјетске листе богатстава никада не досегну до Ротшилдових, а и обим проституисања у једном друштву није лако мјерити.
Треба да будемо благодарни новинарима РТВ Подгорице што су „пребројали ескорт профиле на једном од доступних сајтова за проституцију“. Тако су установили да је у Црној Гори регистровано 1356 „ескорт профила“. Највећи број у Подгорици 748, затим у Будви 439, док је у Тивту активно 102 профила. Примјећујемо да би у приморским мјестима, ескорт радници, да имају право гласа, чинили респектабилне изборне листе. Али немају сви бирачко право, јер су међу њима раднице, радници и транс-особе, са скоро свих страна свијета. Има наравно и доста домаће чељади, највише између 21. и 29. године живота, и ми се због те чињенице овдје нећемо згражавати. Као ни око податка да су неке/и у „агенцијској понуди“, а неке/и, наводно, на „слободном тржишту“. Цијене се крећу од неколико стотина евра по сату, па навише. То су информације.
Коментарисали су их, као што је ред, криминолози и социјални радници. И највише су забринути због ових појава: избор проституције као професије увијек је социјално детерминисан, а сама професија – занат најстарији – тешко се може раздвојити од трговине људима.
Александар Живковић: Реалистички католички догмата – интервју кардинала Немета новом НИН-у
Шта онда чинити? Да ли збиља легализовати сексуални рад како је још у старој Југославији предлагао вјечити либерал, Игор Мандић? Има то својих предности за сексуалне раднице, држава убира порез, а ето и нама новог Амстердама у неком Порто леглу! Или еколошка држава треба да има неки оригиналнији приступ задовољавању сексуалних потреба својих грађана и грађанки, као и страних гостију? Или да савјесни грађани, како предлаже један судски вјештак, све те работе одмах пријаве Управи полиције?
Када би ми неко повјеровао да сам ескорт, ја бих сам себе пријавио, само да то имам и написмено од државе! У мојим годинама и то је нешто.
Шалу на страну, сексуална привреда почетком године је и у Црној Гори закуцала на врата министра финансија, можда и самог премијера. И то заједно са Бемаксом.
