Дошло неко такво вријеме да капиталисти прогањају либерале; а ови, тражећи капитализам за нас, за себе резервишу социјалистичке привилегије.
Пише: Александар Живковић
Мађарска је остала без иједног дневног листа. Лист доскорашње владе постаће недјељник, али је пропао и лист доскорашње опозиције. Имали су истог дистрибутера, фирму сумњивих послова.Но, нека пештанских листова доста су нам штете кроз историју нанијели.
У Србији тема дана је коначно преузимање Јунајтед медије и смјена свих директора у Новој, Новој С, Н1, Радару и Данасу, Власти које на предстојећим изборима играју на све или ништа, за тзв. независне или професионалне медије не остављају – ништа. Када се може без културе, може се и без друге стране у медијском пољу. Епски рат Шолака и Телекома, завршен је, изгледа, потпуним тријумфом Телекома. Но, побједа траје као чаша јогурта, рече један у редакцији Журнала прије неки дан. Драматично .је за новинаре и сараднике у тим медијима, њихове породице, разумије се и за публику.Бог зна, хоће ли се историја бавити обим случајевима и како? До сада није било неког озбиљнијег анализовања судбине Студија Б или Радија и телевизије Б92, а колико год нам била блиска садашња историја, тешко је тврдити да је нпр. Н1 важнији од тих медијских кућа.
Ако покушамо да нађемо нешто што се понавља у свим тим случајевима, јесте да су медијски капиталисти, од милоште названи тајкуни, почистили заступнике либералног капитализма из медија. Није ли то парадоксално? Само на први поглед. Они који су нам проповедали слободно саморегулисано тржиште, нијесу хајали за тираже, ремитенде, читаност, кликове, док су били ушушкани у специфичном социјализму који су им пружали“позитивни“ тајкуни.
За Црну Гору која је сачувала релативно самосталне и квалитетне локалне медије, што у Србији нико није ни покушао, искуство Мађарске и Србије можда може да помогне да се степен достигнутих медијских слобода очува. Овдје је првенствен проблем распиривање етничких (неко каже и етнофедералистичких) страсти у медијима. Често је то и отворена хајдучија којом неки медији и моћне фирме уцјењују државу
Једном речју,поштена конкуренција – да, али и регулација.- да. .Богати газда, домаћи или страни, неће донијети медијске слободе.
