Piše: Aleksandar Živković
Hrvatska, Albanija i Kosovo sa izbledelom zvezdicom, formirali su „odbrambeni obruč oko Srbije“. Obruč – kako to odbrambeno zvuči! U isto vreme predsednik Srbije, koji je već pobedio „obojenu revoluciju“, najavljuje obračun sa „fašizmom“ u zemlji i kori snage bezbednosti za mlitavost koja više neće biti dopuštena ni policiji, ni žandarmeriji, ni tužilaštvu i sudovima, a valjda, ni vojsci.
Već se na društvene mreže izliva sukob između SNS i SPS, započet profesionalnim držanjem policije i žandarmerije 15. marta, kada su ove službe sprečile, uz dobru i hitru reakciju studentskih redara i vojnih veterana, planiran i započet napad iz Ćacilenda na studente i građane.
MUP Srbije nije, međutim, sprečio upotrebu zvučnog topa na deo demonstranata u komemorativnoj tišini. Da se radi o zvučnom topu u realnom vremenu su, slaveći ga, potvrdili komentatori TV Informera, vodeći umovi srpske vlasti, Vučićević, Đuka itd.
U narednim danima izgledalo je da će upotreba tog sredstva, odvući pažnju sa najvećeg protestnog skupa u istoriji Srbije (ne i najvećeg skupa uopšte kako se ponekad preteruje). „Dačićevo krivudanje“ oko zvučnog topa samo je produbilo jaz između nadležnih „ministarstava sile“. Umesto da, po D. Bokanu, „istrijebe gubu (autošovinizma) iz torine“, zapleli su se ko pile u kučine.
To je svako manje entuzijastičan od Bokana mogao da očekuje već na primeru njihovog držanja prema prepuštanju Srba sa Kosova i Metohije tužnoj sudbini i, ako se nešto ne promeni, nestajanju sa tog prostora. Kada se to moglo sprečiti vrh bezbednosnog sistema držao se one vezirove devize: „U ćutanju je sigurnost“.
Sada kada se od bezbednosnih službi očekuje da brane lokalne funkcionere i dok se privatne paravojske šepure centrom Beograda, možda se može i dalje ćutati, ali se mora nešto i delati. Prihvatiti za početak obnovljeni patriotizam srpske omladine, a odbaciti umišljen „suverenizam“ kolonijalne uprave.
