Пише: Александар Живковић
Наш, чевски сердар штампане ријечи, Манојло Мањо Вукотић, подарио је једну књигу која се у даху чита, „Владика са Ловћена“ (2024).
Ако бисмо жељели да одредимо жанр књиге могли бисмо да кажемо да је то документарна репортажа, испуњена битним подацима и цитатима, врсно одабраним, а катунски штедљиво наведеним, тако да савремени читалац може лако да појми Његошева успињања на Црквине, Језерски врх Ловћена.
Владика и Ловћен су два главна јунака ове књиге, два светионика слободе, који се спајају у зубљу која тек има да се распламса.
На Његошевим раменима стоји Ловћен, каже сердар Мањо и склони смо да му повјерујемо. Ко хоће компетентно да збори о Његошу и Ловћену, ето му прилике да се лако и поуздано информише.
Зато је ова књига дар, дар прије свега Мања Вукотића, свакој Катунској кући. Он се позива на запажања да је Његош по карактеру најприје Катуњанин.
А знамо како је Свети Катуњанин Петар Први писао: „Катуњани чините што знате, ама не знате што чините.“
„Владика са Ловћена“ књига је коју најтоплије препоручујем у ове дане Његошеве. Да једном знамо што (да) чинимо.
