Piše: Aleksandar Đokić
Sjedinjene Američke Države su poznate po mnogo čemu: Njujorku kao urbanom centru sveta, Holivudu kao središtu industrije zabave, i katkad umetnosti, globalnoj vojnoj i finansijskoj moći, koja se koristi i u dobre i u loše svrhe, ali i po mrljama u svojoj istoriji, kao što su genocid nad domorodačkim stanovništvom i ropstvo u kojem su vekovima držani crnci oteti iz Afrike.
Poslednja stavka tiče se i dalje, ne samo prisutnog, već i rasprostranjenog rasizma u Americi, instrumentalizovanog danas i protiv latinoameričke zajednice, ali su nadasve američki crnci najduže nosili, i nastavljaju da nose, žig sramne mržnje i segregacije.
Istorija borbe za prava Afroamerikanaca je duga, u njoj su veliki udeo imali i progresivni beli Amerikanci, a pitanje borbe za prava se uvek svodilo na dilemu: s oružjem ili ne? S oružjem je podrazumevalo revolucionarni ishod, to jest promenu čitavog politekonomskog ustrojstva Amerike.
Metodi nadzora
Martin Luter King je bio predstavnik nenasilne struje, postepene promene unutar američkog političkog i ekonomskog sistema, ali je i njega američka država označila kao opasnog marksistu, što on ideološki nije bio. Paralelno uz Kingovu borbu, ili kao njen produžetak, delovali su Malkolm Iks i Crni panteri, jedan revolucionar u svojevrsnoj američkoj sekti koja je preuzela deo islamskog učenja, a druga grupa kao maoistički pokret.
Paralelna borba Afroamerikanaca van i unutar institucija urodila je plodom u smislu da su u Americi na kraju uklonjena sva zakonska ograničenja prava crnaca i formalna segregacija na siromašnom i ruralnom Jugu. Ipak, u društvu je nastavio da egzistira fenomen rasizma, utemeljen u viševekovnoj ekonomskoj eksploataciji crnačkog stanovništva.
Ubistvo Martina Lutera Kinga je jedan od događaja koji je obeležio epohu Hladnog rata. Taj događaj, koji je u ostvarenjima pop kulture često dovođen u vezu sa bezbednosnim strukturama američke države, stoji rame uz rame sa ubistvom Kenedija, spuštanjem Nila Armstronga na površinu Meseca, Vudstokom i zločinima u Vijetnamskom ratu.
Objavljivanje preko 240.000 stranica dokumenata FBI, CIA i Stejt departmenta od strane Trampove administracije, 21. jula, otkriva obimnu arhivu o ubistvu Kinga, 4. aprila 1968. na balkonu motela Lorin u Memfisu, te o opsežnoj kampanji nadzora koju je FBI sprovodio nad vođom pokreta za građanska prava.
Ranije zapečaćeni do 2027. i nedigitalizovani od prenosa u Nacionalnu arhivu 1977, ovi fajlovi uključuju interne memorandume, transkripte prisluškivanja, izveštaje doušnika, terenske izveštaje, isečke iz novina, dokumenta o izručenju i audio-intervju sa Džerijem Rejom, bratom Džejmsa Erla Reja, ubicom Kinga.
Iako pružaju detaljne uvide u intruzivne metode sprovođenja istrage i nadzora FBI pod višedecenijskim rukovodstvom zloglasnog Džeja Edgara Huvera, a posebno o Kingovoj borbi protiv siromaštva i rata, dokumenta, često nečitljiva usled starosti i digitalizacije, ne pružaju revolucionarne dokaze koji menjaju narativ utvrđen Rejevim priznanjem krivice 1969.
Tadašnja istraga FBI bila je usmerena na Džejmsa Erla Reja, segregacionistu koji je priznao da je pucao na Kinga na balkonu motela, dok se ovaj pripremao za večeru posle podrške štrajkačima, sanitarnim radnicima i njegovog poslednjeg nadahnjujućeg govora „Bio sam na vrhu planine“. Osuđen na 99 godina nakon hapšenja u Londonu, Rej je docnije opozvao priznanje, tvrdeći da su dokazi protiv njega falsifikovani i do smrti 1998. godine poricao je krivicu.
Otpečaćeni fajlovi opisuju Rejevu kupovinu oružja za ubistvo, puške remington, model 760, kalibra 30.06 mm sa optikom, pod alijasima „Harvi Loumajer“ i „Erik Galt“, u prodavnici oružja u Birmingemu, 29. i 30. marta 1968. Prodavci su potvrdili da su alijasi Rejevi, povezujući ga s oružjem preko adrese i vozila. Dokumenta beleže Rejev beg u Kanadu, Portugaliju i zatim Veliku Britaniju, uz zapise CIA o poteri za njim.
FBI je tokom istrage razmatrao više osumnjičenih, ali je odustao od ostalih scenarija, utvrđujući da je Rej počinilac ubistva Kinga, te da je delovao samostalno. Svedočenje Teksašanina Džozefa Mejera opisuje susret s čovekom koji fizički podseća na Reja u Misisipiju dve nedelje pre ubistva. Čovek, visok oko 1,78 m i težak 80 kg, govorio je o lovu i bratu koji ume da kalibrira pušku za dugometne pogotke. Još jedan trag proistekao je od izjave Rejevog cimera iz zatvora, koji tvrdi da je Rej sa njim pričao o planu ubistva. Ovi tragovi, iako detaljni, ipak ostaju spekulativni.
Pod „komunističkim uticajem“
Tvrdnje o zločinu iza koga se nije krije samo Džejms Rej iznete su u audio-intervjuu sa Džerijem Rejom, njegovim mlađim bratom, koji je sugerisao da je Džejms „iskorišćen“ od treće strane, a možda i plaćen da počini zločin. Ova teorija se poklapa sa sumnjama Kingove porodice, potkrepljenim građanskim procesom u okrugu Šelbi 1999, gde je porota zaključila da je postojala zavera za ubistvo Kinga u koju su bile uključene državne bezbednosne agencije.
Međutim, pregledi toka istrage, sakupljenih dokaza i sudskog procesa od strane Ministarstva pravde 1977, 1998. i 2000, zajedno sa Kongresnim odborom za atentate iz 1970-ih, nisu pronašli dokaze koji bi osporili Rejevu krivicu, pri čemu je istražni odbor naveo mogućnost postojanja zavere pri izvršenju zločina, ali isključio učešće državnih organa u istoj. Nova objavljena dokumenta ne pružaju potvrdu za scenario šire zavere, čineći ove tvrdnje spekulativnim.
Nadzor FBI nad Kingom, započet 1955. i eskaliran pod programom COINTELPRO, otkriva intenzivan pritisak na vođu pokreta za prava Afroamerikanaca, koji je bio poštovan širom slobodnog sveta kao moralni autoritet. Huver, sumnjajući da je King komunista zbog njegovog prijateljskog odnosa sa Stenlijem Levisonom, koji je bio aktivan u komunističkim krugovima 1950-ih godina, odobrio je prisluškivanje Kingovog doma, kancelarije i hotelskih soba, uz saglasnost državnog tužioca Roberta F. Kenedija 1963. godine. Zvanični dopis sa terena iz iste godine označio je Kinga kao „najopasnijeg crnca“, dok jedan izveštaj iz 1965. tvrdi da se Kingova organizacija nalazi pod komunističkim uticajem.
FBI je zavrbovao Kingov krug bližnjih i saradnika, uključujući Džesija Džeksona, Koretu Skot King i Ralfa Abernatija, prikupljajući detalje o njegovim vanbračnim aferama, koji su bili iskorišćeni kako bi King zaustavio svoj aktivizam. FBI je 1964. poslao Kingu anonimno pismo s prisluškivanim hotelskim snimkom, protumačenim kao pritisak za izvršenje samoubistva, i sličan snimak njegovoj supruzi Koreti u svrhu rušenja Kingovog porodičnog života. Ove taktike, koje su pre odlika diktature nego demokratskog sistema, korišćene su sve do Kingove smrti.
Izveštaj Ministarstva pravde iz 1977. proglasio je ovaj nadzor „vrlo verovatno“ nezakonitim, a da pritom nije ustanovio nikakve veze Kinga sa komunističkim pokretom. I pored ovako napadne prismotre, FBI nije sprečio atentat na Kinga.
Budući da novi dokumenti o ubistvu Kinga ne otkrivaju dokaze koji bi promenili dominantni narativ, po kome je on žrtva usamljenog ubice, te da su isti objavljeni u jeku afere oko skrivanja liste klijenata Džefrija Epstina, mnogi veruju da je do objave dokumenata vezanih za Kinga sada došlo upravo kako bi bila skrenuta pažnja američke javnosti. Nedavno publikovano istraživanje Volstrit džornala pokazuje da se Trampovo ime nalazi na Epstinovom spisku.
Izvor: Radar
