Пише: Александар Ђокић
Сједињене Америчке Државе су познате по много чему: Њујорку као урбаном центру света, Холивуду као средишту индустрије забаве, и каткад уметности, глобалној војној и финансијској моћи, која се користи и у добре и у лоше сврхе, али и по мрљама у својој историји, као што су геноцид над домородачким становништвом и ропство у којем су вековима држани црнци отети из Африке.
Последња ставка тиче се и даље, не само присутног, већ и распрострањеног расизма у Америци, инструментализованог данас и против латиноамеричке заједнице, али су надасве амерички црнци најдуже носили, и настављају да носе, жиг срамне мржње и сегрегације.
Историја борбе за права Афроамериканаца је дуга, у њој су велики удео имали и прогресивни бели Американци, а питање борбе за права се увек сводило на дилему: с оружјем или не? С оружјем је подразумевало револуционарни исход, то јест промену читавог политекономског устројства Америке.
Методи надзора
Мартин Лутер Кинг је био представник ненасилне струје, постепене промене унутар америчког политичког и економског система, али је и њега америчка држава означила као опасног марксисту, што он идеолошки није био. Паралелно уз Кингову борбу, или као њен продужетак, деловали су Малколм Икс и Црни пантери, један револуционар у својеврсној америчкој секти која је преузела део исламског учења, а друга група као маоистички покрет.
Паралелна борба Афроамериканаца ван и унутар институција уродила је плодом у смислу да су у Америци на крају уклоњена сва законска ограничења права црнаца и формална сегрегација на сиромашном и руралном Југу. Ипак, у друштву је наставио да егзистира феномен расизма, утемељен у вишевековној економској експлоатацији црначког становништва.
Убиство Мартина Лутера Кинга је један од догађаја који је обележио епоху Хладног рата. Тај догађај, који је у остварењима поп културе често довођен у везу са безбедносним структурама америчке државе, стоји раме уз раме са убиством Кенедија, спуштањем Нила Армстронга на површину Месеца, Вудстоком и злочинима у Вијетнамском рату.
Објављивање преко 240.000 страница докумената ФБИ, ЦИА и Стејт департмента од стране Трампове администрације, 21. јула, открива обимну архиву о убиству Кинга, 4. априла 1968. на балкону мотела Лорин у Мемфису, те о опсежној кампањи надзора коју је ФБИ спроводио над вођом покрета за грађанска права.
Раније запечаћени до 2027. и недигитализовани од преноса у Националну архиву 1977, ови фајлови укључују интерне меморандуме, транскрипте прислушкивања, извештаје доушника, теренске извештаје, исечке из новина, документа о изручењу и аудио-интервју са Џеријем Рејом, братом Џејмса Ерла Реја, убицом Кинга.
Иако пружају детаљне увиде у интрузивне методе спровођења истраге и надзора ФБИ под вишедеценијским руководством злогласног Џеја Едгара Хувера, а посебно о Кинговој борби против сиромаштва и рата, документа, често нечитљива услед старости и дигитализације, не пружају револуционарне доказе који мењају наратив утврђен Рејевим признањем кривице 1969.
Тадашња истрага ФБИ била је усмерена на Џејмса Ерла Реја, сегрегационисту који је признао да је пуцао на Кинга на балкону мотела, док се овај припремао за вечеру после подршке штрајкачима, санитарним радницима и његовог последњег надахњујућег говора „Био сам на врху планине“. Осуђен на 99 година након хапшења у Лондону, Реј је доцније опозвао признање, тврдећи да су докази против њега фалсификовани и до смрти 1998. године порицао је кривицу.
Отпечаћени фајлови описују Рејеву куповину оружја за убиство, пушке ремингтон, модел 760, калибра 30.06 мм са оптиком, под алијасима „Харви Лоумајер“ и „Ерик Галт“, у продавници оружја у Бирмингему, 29. и 30. марта 1968. Продавци су потврдили да су алијаси Рејеви, повезујући га с оружјем преко адресе и возила. Документа бележе Рејев бег у Канаду, Португалију и затим Велику Британију, уз записе ЦИА о потери за њим.
ФБИ је током истраге разматрао више осумњичених, али је одустао од осталих сценарија, утврђујући да је Реј починилац убиства Кинга, те да је деловао самостално. Сведочење Тексашанина Џозефа Мејера описује сусрет с човеком који физички подсећа на Реја у Мисисипију две недеље пре убиства. Човек, висок око 1,78 м и тежак 80 кг, говорио је о лову и брату који уме да калибрира пушку за дугометне поготке. Још један траг проистекао је од изјаве Рејевог цимера из затвора, који тврди да је Реј са њим причао о плану убиства. Ови трагови, иако детаљни, ипак остају спекулативни.
Под „комунистичким утицајем“
Тврдње о злочину иза кога се није крије само Џејмс Реј изнете су у аудио-интервјуу са Џеријем Рејом, његовим млађим братом, који је сугерисао да је Џејмс „искоришћен“ од треће стране, а можда и плаћен да почини злочин. Ова теорија се поклапа са сумњама Кингове породице, поткрепљеним грађанским процесом у округу Шелби 1999, где је порота закључила да је постојала завера за убиство Кинга у коју су биле укључене државне безбедносне агенције.
Међутим, прегледи тока истраге, сакупљених доказа и судског процеса од стране Министарства правде 1977, 1998. и 2000, заједно са Конгресним одбором за атентате из 1970-их, нису пронашли доказе који би оспорили Рејеву кривицу, при чему је истражни одбор навео могућност постојања завере при извршењу злочина, али искључио учешће државних органа у истој. Нова објављена документа не пружају потврду за сценарио шире завере, чинећи ове тврдње спекулативним.
Надзор ФБИ над Кингом, започет 1955. и ескалиран под програмом COINTELPRO, открива интензиван притисак на вођу покрета за права Афроамериканаца, који је био поштован широм слободног света као морални ауторитет. Хувер, сумњајући да је Кинг комуниста због његовог пријатељског односа са Стенлијем Левисоном, који је био активан у комунистичким круговима 1950-их година, одобрио је прислушкивање Кинговог дома, канцеларије и хотелских соба, уз сагласност државног тужиоца Роберта Ф. Кенедија 1963. године. Званични допис са терена из исте године означио је Кинга као „најопаснијег црнца“, док један извештај из 1965. тврди да се Кингова организација налази под комунистичким утицајем.
ФБИ је заврбовао Кингов круг ближњих и сарадника, укључујући Џесија Џексона, Корету Скот Кинг и Ралфа Абернатија, прикупљајући детаље о његовим ванбрачним аферама, који су били искоришћени како би Кинг зауставио свој активизам. ФБИ је 1964. послао Кингу анонимно писмо с прислушкиваним хотелским снимком, протумаченим као притисак за извршење самоубиства, и сличан снимак његовој супрузи Корети у сврху рушења Кинговог породичног живота. Ове тактике, које су пре одлика диктатуре него демократског система, коришћене су све до Кингове смрти.
Извештај Министарства правде из 1977. прогласио је овај надзор „врло вероватно“ незаконитим, а да притом није установио никакве везе Кинга са комунистичким покретом. И поред овако нападне присмотре, ФБИ није спречио атентат на Кинга.
Будући да нови документи о убиству Кинга не откривају доказе који би променили доминантни наратив, по коме је он жртва усамљеног убице, те да су исти објављени у јеку афере око скривања листе клијената Џефрија Епстина, многи верују да је до објаве докумената везаних за Кинга сада дошло управо како би била скренута пажња америчке јавности. Недавно публиковано истраживање Волстрит џорнала показује да се Трампово име налази на Епстиновом списку.
Извор: Радар
