Mnogi unutarpolitički događaji doživljavaju se i prenose različito kada izađu van granica zemlje u kojoj su se dogodili. Smena Sava Kentere je jedan od njih.
Teorijski, događaji se tumače na razne načine najpre, jer imaju različit značaj za spoljne i unutrašnje posmatrače. Tamo gde unutrašnji posmatrač vidi partijsku borbu, spoljni posmatrač može videti geopolitičko nadmetanje.
Razne verzije tumačenja odudaraju jedne od drugih i zbog manjka dubinskog znanja o unutarpolitičkoj situaciji države čiji se događaj tumači. U tom slučaju analiza ne može ni zaći dublje od spoljnopolitičke, svi se odnosi tu posmatraju isključivo iz perspektive interesa ove ili one političke grupe u trećoj državi koja je za dati događaj zainteresovana.
Iako je čudno i protivno duhu demokratije da vlada u tehničkom mandatu smenjuje državne funkcionere, očito je da su URA i DPS ušli u prijateljsku konkurenciju pred sledeće izbore. Ta konkurencija pre svega podrazumeva pozicioniranje pred predstavnicima uticajnih zapadnih država. Iz čega se sastoji to pozicioniranje: a) iz dokazivanja borbe protiv organizovanog kriminala; b) iz privrženosti strategiji SAD, EU i NATO u pružanju otpora Putinovoj Rusiji.
Afera o švercu cigareta sa smenjenim sekretarom Miloševićem, afera o hapšenju ruskih špijuna i smenom Kentere direktna su manifestacija prijateljske konkurencije URA i DPS-a.
Možemo konstatovati da je DPS uspeo da zaseni URA pred najradikalnijim američkim tink tenkovima (kao što je Atlantski savet), koji svakako preferiraju Đukanovića kao oprobanog autokratskog populistu („he may be a son of a bitch, but he’s our son of a bitch“, što je više anegdota o američkoj spoljnoj politici do 1980-ih godina nego direktan citat bilo kog američkog funkcionera).
Za veoma kratko vreme Dritana je Đukanović prikazao kao pokrovitelja šverca cigareta i zaštitnika ruske agenture. Abazoviću nije pomoglo ni to što ga notorno fašistički beogradski mediji, poput Večernjih novosti, podržavaju u borbi protiv „zapadnog uticaja“ (zapadni predstavnici znaju za veze Abazovića i Vučića).
Međutim, potpuno su lažne optužbe protiv Abazovića kao eksponenta ruskog uticaja na Balkanu. Ne samo što se taj uticaj redovno preuveličava, naročito od početka rata, već zato što je Kentera direktno podržavao interese DPS-a, ne Crne Gore, te se nije ni bavio suzbijanjem ruskog uticaja, već je gledao kako da maksimalno ocrni Abazovića pred Zapadom, naročito u Vašingtonu. Zato je i smenjen, a postavljen je da se podsetimo upravo za vreme vlade URA-DPS.
Pomalo je i komično kako u slučaju Crne Gore rep maše psom, to jest kako Đukanović efikasno manipuliše zapadnim ekspertima i zvaničnima, igrajući na rusku kartu (pritom je državni ruski kapital finansirao samostalnost Crne Gore i samog Đukanovića, ali to je bilo pre 16 godina, zaboravljeno je).
Aleksandar Đokić
