Пише: Филип Драговић
Ништа на овом свијету није сигурно, нити се може предвидјети. Осим гарантованог напада Јакова М. и Дритана А. на Владу ЦГ, у свакој прилици и неприлици. Није важно да ли се ради о масовном и безумном покољу на Цт, или о висини пензија; да ли је у питању бизнис аранжман који Дритану није пошао за руком а сад га спроводи Спајић, или просто популарност коју Спајић има а Јаков је нема, питање паркинга или скупштинског протокола. Све ће, ама баш све, бити мета једнако интензивног вербалног напада од стране Јакова и Дритана.
И док се Дритан качи за раме радника Кошуте и улцињске општинске управе, грабећи сваку прилику којом би изронио изнад цензуса, дотле се Јаков Милатовић стропоштава са својих нестварних 61 % подршке коју је имао прије двије године, на ниво Либералне партије или онога што је остало од СДП И СД.
И један и други налазе се у очигледном експерименту само-уништења. Јер што више спајају неспојиво, и што су упорнији у анти-владином наративу, то су све мање препознатљивији у сјенци Bemax-овог идеолошког вокабулара који гласи: вратити ДПС на власт.
Посљедња је УРА да се преиспитају шта раде и у чију корист.
