Превео: М. М. Милојевић
Крајње десничарски АфД могао би да у недељу освоји мандате који се у изгласавају непосредним гласањем у рурском упоришту умерено левичарске Социјалдемократске партије
У Бохуму, градићу у немачкој индустријској Рурској области, продавачица сира Хеике Вишневски каже да размишља да на свом гласачком листићу заокружи крајње десничарску странку Алтернатива за Немачку (скраћено АфД).
Шездесетогодишњакиња, чији су родитељи емигрирали из Пољске, је социјалдемократа у срцу. ‚Волела бих да поново гласам за СДП‘, каже. Али проблем је страначки кандидат, канцелар Олаф Шолц.
‘Када слушам Шолца, све се своди на ‚ми смо урадили ово, ми смо урадили оно‘. И сви се питају: где? Помислили бисте да он живи у неком другом свету‘, каже Вишневски. Иако је свесна екстремиста међу присталицама АфД-а, Вишневски каже да би ‚волела да верује Алис Видел‘, страначком предводнику и кандидату за канцелара. ‚Рад поново мора да се исплати. И када је посреди имиграција, такође сам мишљења да свако ко жели да живи овде мора да се потруди‘.
Како се предизборна кампања ближи крају уочи недељних савезних избора, расположење у Руру, упоришту СДП-а који је постао симбол поратног социјално-тржишног економског модела, одражава осећање политичког метежа у највећој европској демократији.
У недељу, АфД би могао по први пут да освоји мандате који се одабирају директним гласањем у Руру, области са високом имиграцијом коју мори деиндустријализација. Шолц, који је расписао превремене изборе у новембру након што је окончао непопуларну коалицију са либералима и зеленима, могао би да предводи своју странку на путу ка најгорем изборном резултату још од 1887. године са мршавих 15 одсто гласова.
Тако очајан резултат за странку некадашњих канцелара Вилија Бранта, Хелмука Шмита и Герхарда Шредера потцртао би преусмерење ка десници у највећој европској економији, која стагнира током претходне две године. Док економске море земље забрињавају бираче, током предизборне кампање доминантна тема је била оштра дебата о миграцији, појачана серијом смртоносних напада које су извршили мигранти.
Европска унија би могла да умре: Макронове ријечи највише су запарале Шолцове уши
Слаба СДП би такође донела веће потешкоће конзервативном лидеру Фридриху Мерцу да оформи стабилну коалицију. Мерцова Демохришћанска унија (скраћено ЦДУ) и њена баварска сестринска странка ЦСУ су према предвиђањима вероватни победници избора са неких тридесет одсто гласова и начелно су искључили могућност споразума са АфД-ом, који ће по свој прилици бити друга партија по освојеном броју гласова и осигураће свој најбољи досадашњи резултат од неких двадесет одсто.
Али Мерцово грађење коалицији могло би да буде компликовано уколико мање странке добаце до цензуса од пет одсто и уђу у Бундестаг у време када је Немачкој потребно да се позабави ургентним питањима, као што је приклањање Доналда Трампа Русији о окончању рата у Украјини без учешћа било ког од европских партнера.
Једна таква странка могла би бити крајње левичарски оријентисана Ди Линке, чија је подршка нагло порасла, и очекује се да ће освојити око шест одсто гласова. Истраживање агенције Форса прошле недеље показало је да би се могло десити да коалиција између СДП и ЦДУ/ЦСУ не досегне већину у скупштини.
Професор Манфред Гилнер из агенције Форса каже да никада није видео толико висок ниво незадовољства канцеларом који је још на дужности и коалицијом која је формирала владу. ‚У основи свега је крајње незадовољство владајућом коалицијом‘.
У језгру изазова по немачку демократију стоји опадање поверења у највеће традиционалне политичке партије, које су уобичајено ‚обухватале широк распон бирача, група са различитим интересима, доводећи их под заједнички кров‘, каже Гилнер. ‚Оне су изгубиле ту способност‘.
Рурска област је накдашњи бастион рудника угља и дом металуршког конгломерата Тисенкруп, чијих су сто десет метара високе пећи које надвисују погоне у Дуисбургу дуго биле извориште поноса међу његовим радницима, Крупијанерима.
Али компанија, која се бори са опадањем аутомобилске индустријске – која јој је кључни клијент – и истовремено са конкуренцијом јефтиног кинеског увоза, објавила је планове да укине једанаест хиљада радних места у Дуизбургу, или 40 одсто своје радне снаге у овом граду.
Регион је прошао кроз бројне потешкоће пре него што су затворени рудници угља између седамдесетих и деведесетих година 20. века. Од тада привлачи послове оријентисане према пружању услуга, посебно у вези са три тамошња универзитета и логистичким компанијама. Али пандемија вируса Ковид-19, коју је пратило две године економског опадања под влашћу Шолцове коалицији, појачало је политичко незадовољство у најсиромашнијим деловима друштва.
Ханс-Петер Нол, који председава Цолверајном, некадашњим комплексом угљенокопа затвореном 1986. године, који сада обухвата музеје и старт-ап компаније, каже да ‚велике структуре, оне које су се старале о радницима, које су све решавале, више не постоје‘.
‚Популизам нажалост нуди наизглед добра решења губитницима ових преображаја‘, каже Нол, син и унук рудара у руднику угља.
Ови трендови јасно су се могли видети у средњој школи Марија Сибила Меријан у Бохуму раније ове недеље, где су ученици организовали расправу са локалним кандидатима. Данијел Цербин из АфД-а објашњавао је пред више од двеста ученика, међу којима су многи који су по први пут стекли право гласа, да земља мора да контролише ‚необуздану масовну имиграцију и да одлучује ко ће овде долазити‘.
Кандидат Ди Линкеа Кансин Кектирк потом је прешла у офанзиву. Указујући на полицијске податке који указују да не постоји сразмерно увећање криминалних активности које чине имигранти, она се подсмевала криминологу Цербину. ‚Не допустите да вам продају те бесмислице‘, рекла је ученицима.
Зердар Јуксел, законодавац из ове изборне области из редова СДП-а, позвао је оне који су дошли у Немачку последњих десет година да устану. Након што је неколико ученика то уз оклевање учинило, упитао је оне који су потомци имиграната да им се придруже. Сви су, осим неколико њих, устали. ‚Не бисте били овде да је АфД управљао овом земљом!‘, рекао је Јиксел док се салом пронео громки аплауз.
АфД настоји да привуче раднике који више не осећају да их представља Социјал-демократска партија, каже Цербин након панела, док је неколико студената пришло да се са њиме фотографишу. ‚СДП је постала странка оних који добро зарађују‘, рекао је некдашњи ветеран из Авганистана, чији је отац радио у рударству. ‚Она више није радничка партија у уобичајеном смислу. И ми преузимамо ту улогу‘.
Јуксел, чији је отац Курд емигрирао из Турске 1964. године како би радио у Тисенкрупу каже да би његова партија требало да негује ‚друштво засновано на знањима и пружању услуга‘. ‚Не би требало да будемо странка радника већ странка рада‘, каже овај педесет једногодишњи политичар. ‚Универзитетски наставник, софтверски инжењер, учитељ су такође радници‘.
Јуксел каже да је тешка дебата о миграцијама довела до јачања АфД-а. Године 2015, канцеларка Ангела Меркел дочекала је скоро милион тражилаца азила из Сирије, Авганистана и других земаља, говорећи ми то можемо, подсећа Јиксел. ‚Али није рекла како‘.
Општинама није опредељена довољна федерална подршка како би интегрисале придошлице, образлаже. Уместо тога, ‚осећа се да градови располажу са мање новца за пливалишта, мање новца за вежбаонице, мање новца за школе‘.
Пандемијско закључавање и рат који је Русија повела у Украјини појачали су озлојеђеност и страховања, кае. ‚Многи су долазили до нас и говорили ‚ви сте ратни хушкачи, Олаф Шолц нас води према Трећем светском рату‘.
Док је Јукселов посланички мандат релативно сигуран, његов колега из СДП-а Маркус Тенс је у незгодном положају у Гелзенкирхену, граду са вишом стопом незапослености на северном ободу Рурске области, где би превагу могао да однесе АфД.
Педесет једногодишњи народни посланик, чији је отац био синдикалиста у компанији И-ге Метал, каже да се припрема за ‚дебакл‘ у недељу.
Његов град, каже Тенс, много је претрпео због великог насељеничког таласа, не само избеглица са Блиског истока, већ и онога што је назвао ‚миграцијом сиромашних‘ из источних земаља Европске уније као што су Бугарска и Румунија.
Он лобира у Берлину за додатна средства, али ‚на то је отишло много времена, две и по године‘, како би се разјаснило ‚ко је заправо надлежан‘, каже у једном даху о Шолцовој влади. ‚Људи кажу да ‚желе решења сада‘ – ми смо нешто понудили превише касно, и сада се коалиција распала‘.
Извор: Фајненшел Тајмс
