Postim jer neću da se mirim sa tim, neću da se mirim sa trskom koju vetar povija. Neću u carske haljine i meke haljine, neću u carske dvorove, ispunjene živim leševima i demonskim plesovima! Hoću na poziv Svetoga Jovana da se odazovem. Hoću i ja sa njim, za njim da dočekam Cara Slave, Cara Nebeskog… Hoću i ja da primim večni život!
A što postiš? Zamislite to pitanje, što postiš!? Takvog čoveka treba letvom klepiti po glavi, braćo i sestre! Takva drskost! Što postim? A sve umire, sve je pomrlo. Pogledaj bolesti, pogledaj ludilo, pogledaj narkomana, pogledaj sektaša, pogledaj magije i crne i bjele, i žute, i crvene.
Pogledaj detetu u sobu, zainteresuj se malo, kad si mu ulazio u sobu. Pogledaj šta gleda, pogledaj šta puši, pogledaj šta unosi u venu, pogledaj sa kim se druži, pogledaj televiziju, pročitaj štampu. I još me pitaš što postim!
Postim jer neću da se mirim sa tim, neću da se mirim sa trskom koju vetar povija. Neću u carske haljine i meke haljine, neću u carske dvorove, ispunjene živim leševima i demonskim plesovima! Hoću na poziv Svetoga Jovana da se odazovem. Hoću i ja sa njim, za njim da dočekam Cara Slave, Cara Nebeskog… Hoću i ja da primim večni život!
Zato postim, zato u pokajanju živim, zato se ispovedam, zato klečim, zato metanišem, zato idem u Crkvu, zato čitam, zato ova brojanica, zato ovaj krst, zato ova poklonička putovanja, zato me više nema tamo, tamo, tamo i tamo, sa ovima i sa onima! Nije to potez u prazno, nego iz praznog u punoću života! Ne uzimam ja sebi ovim što postim, nego dodajemo pravu vrednost! Dodajem novu dimenziju u mom životu! Osmišljavam do sada potpuno besmislen život.
Jeromonah Rafailo Boljević
Izvor: Fejsbuk stranica Miholjski zbor/Odbor Budva
