Пише: Хавијер Блас
Превео: Милош М. Милојевић
Амерички министар енергетике Крис Рајт тврди да је протекле недеље кроз Ормуски мореуз скоро пролазило девет милиона барела нафте дневно, што је знатно више у односу на процене већине сервиса који прате кретање танкера.
Тржиште нафте је скептично према Рајтовој процени, док многи пратиоци кретања бродова процењују скорашњи проток на четири до пет милиона барела дневно
Тешко је одредити колико нафте тачно прође кроз Персијски залив због тога што се многи бродови крећу у потаји а компаније које обезбеђују сателитске снимке престале су да продају оне у високој резолуцији, због чега настаје јаз између онога што је познато и онога што тврди америчка влада
„Цена све зна“ је стара тржишна пословица. Шта нам, уколико је тако, поручује цена нафте? Са ценом нижом од 90 долара по барелу она не указује на несташицу. Како је то могуће усред рата са Ираном? Помаже пуштање у промет стратешких резерви, као и заобилазни нафтоводи око Ормуског мореуза. Кина је срезала увоз нафте, што је ослободило бареле за све остале купце. Комерцијалне залихе, за сада, помажу. Али то није целокупна прича. Можда се део одговора крије у томе што из Персијског залива излази више нафте него што је општеприхваћено?
Амерички министар за енергетику Крис Рајт тврди да је управо то случај. У уторак, некадашњи руководилац у нафтном сектору који је постао политичар рекао је да је скоро девет милиона барела нафте дневно пролазило кроз Ормуски мореуз претходне недеље. Уколико се на то додају количине нафте које пристижу преко заобилазних нафтовода, то би укупно могла бити количина која није много нижа у односу на предратни ниво[i].
Тржиште нафте је било, благо речено, у неверици. Његова процена знатно је виша у односу на процене пратилаца танкера, који сматрају да кроз Ормуз пролази негде између 4 и 5 милиона барела дневно. Виша је, такође, у односу на моју сопствену процену, која је изнад консензуса. Суочен са неповољном реакцијом, Рајт је остао чврсто при свом ставу, изјавивши у среду да скептици потпуно греше. „Многе приватне компаније потцењују број бродова који напуштају Ормуски мореуз зато што се бродови у потаји крећу дуж овог поморског пута“, рекао је.
Хавијер Блас: Невидљива кинеска рука уравнотежује нафтно тржиште
Утврдити која је процена протока нафте кроз Залив најближа истини од кључног је значаја за разумевање тржиште нафте, а тиме и изгледа за будућу инфлацију и каматне стопе. Рат у Ирану изазвао је оно што многи називају највећим шоком у снабдевању нафтом у историји – али тржиште је за сада демантовало очекивања о високим ценама. Уместо да скочи на 200 долара по барелу, како су неки предвиђали, западнотексашка лака нафта продавала се за више од 100 долара само 18 од укупно 115 трговачких дана од почетка рата, односно 6,4 одсто времена.
Сумњичавост тржишта према Рајтовом оптимизму је разумљива: Бела кућа омаловажава цене нафте откако је рат отпочео. Замајавање изјавама је, што је фрустрирајуће деловало многим дугорочним инвеститорима, уродило плодом. Рајт сам себи није учинио услугу што је направио низ пропуста, пре и након почетка рата, који су поткопали његову веродостојност, укључујући и умањивање шанси да ће уопште доћи до пораста цена као и ситуацију у којој је један од његових сарадника поставио погрешну поруку са његовог званичног налога на друштвеним мрежама. Међутим, по мом мишљењу, дежурни критичари су претерано самоуверени.
У рату прва страда истина, каже још једна изрека. Пре него што је избио сукоб, пребројавање бродова било је релативно једноставно. Нафтни танкери саопштавали су свој положај уз помоћ уређаја познатог као Аутоматски идентификациони систем (АИС) – транспондера који у реалном времену даје податке о имену брода, његовој географској ширини, географској дужини, курсу и брзини кретања, уз још неке друге информације. Танкери уобичајено плове без заустављања од лука за укрцавање према одредишту. Када год танкер искључи свој АИС – „оде у мрак“ како се каже у жаргону ове индустрије – уз помоћ сателитских снимака је могуће надоместити већину података, с обзиром да је више компанија продавало снимке који су приказивали регион безмало у реалном времену.
Данас пратиоци танкера имају три проблема. Прво, скоро сви бродови плове у потаји, искључивши своје транспондере. Друго, већина фирми за сателитски надзор, под притиском Вашингтона, престала је да продаје своје снимке, посебно оне сачињене у високој резолуцији. Треће, уместо да путују од почетне тачке до одредишта у једној тури, већина терета пролази кроз један или чак неколико претовара на отвореном мору, што додатно отежава праћење.
Тржиште се тренутно ослања само на два сателита, оба под контролом Европске уније. Уместо више снимака дневно, тржиште сада располаже једним снимком Ормуског мореуза на сваких три до пет дана – а између ових сателитских прелета свашта може да се догоди. Да ствари стоји још горе, њихове орбите су добро познате, што омогућава компанијама и трговцима да удешавају време утовара како би избегли да их ухвате скривене небеске камере. С времена на време, ипак, појаве се и неки АИС подаци. Питање, стога, није да ли нафта пролази кроз мореуз, зато што заиста пролази. Расправа се води око тога колико нафте успева да изађе и да ли три до пет милиона барела дневно пролази непримећено за највећи део тржишта – толики је, наиме, јаз између онога што је познато на основу јавно доступних података и тврдњи америчке владе.
Хавијер Блас: Десет разлога због којих је цена нафте и даље испод сто долара по барелу
Како је могуће да толико учесника на тржишту превиди толико нафте? Морамо признати да таква могућност заиста постоји. На крају крајева, Рајт је у бољем положају да зна шта америчка војска – и државе међу којима су Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Катар и Ирак, које су све укључене у потајну пловидбу танкера – раде у тајности. Доступни подаци су у супротности са његовим тврдњама, али овде би требало ставити нагласак на „доступни“, а оно што је доступно је прилично ограничено. Морамо признати, такође, да су у мају и јуну, када се отпочело са проласцима у потаји, многи, међу којима сам и сам био, врло споро почели да увиђају размере овог протока. Да ли понављамо исту грешку? Опет ћу рећи, можда.
Пребројавањем танкера на основу расположивих података, можемо поуздано рећи да кроз Ормуски мореуз пролази барем пет милиона барела нафте дневно. Овде бих волео да додам један корективни фактор за познате непознанице – јер сам прилично уверен да се дешава више од онога што можемо да видимо. Рецимо да у један супертанкер дневно пролази у потпуној тајности; то већ повећава процену на седам милиона барела дневно. Уколико пропуштамо два танкера а не само један, то количину повећава на девет милиона барела. Бројка се веома брзо повећава.
Поставља се питање одрживости овог протока. Рајт каже да је његова процена заснована на седмодневном просеку. Тајни проласци уобичајено се изводе конвојима, стога неколико бродова напушта мореуз у исто време. Због периодичне природе ових конвоја, недељни просек може, на пример, преувеличати завршну бројку уколико се обухвате два конвоја. Очигледно је да ће Трампова администрација селективно одабрати плутајућу просечну вредност која се најбоље уклапа у политичку поруку коју жели да пошаље. У овој игри, то је сасвим поштено.
Конспиролози су похрлили да попуне информативни јаз. Једни тврде да је Ормуз затворен али да америчко Министарство финансија вештачки потискује цене нафте тако што у потаји интервенише на тржишту. На Блиском истоку, гласине су сасвим другачије; абери о танкерима који ноћу плове мореузом; о конвојима који трпе нападе упркос америчкој заштити; о смелим претоварима са једног на други брод на узбурканим таласима океана, далеко од погледа грабљивих очију. С времена на време, Иран погађа танкере; о некима од ових напада се извештава, о многима се не извештава.
Хавијер Блас: Шта уколико се Ормуски мореуз уопште не отвори?
Али постоје назнаке о ономе шта се дешава: изливања нафте у Ормуском мореузу, прилично видљива на доступним сателитским снимцима, из дана у дан све су већа. То указује да Иран напада танкере како би пловни пут држао затвореним, али и показатељ да се многи истрајно боре да га одрже отвореним – можда успешније него што се уобичајено мисли.
Извор: Блумберг
[i] Пре почетка рата кроз Персијски залив је пролазило око 15 милиона барела нафте дневно, уз додатних 5 милиона барела рафинисаних нафтних производа. Већина онога што сада пролази јесте сирова нафта.
