Разговарала: Сања Прелевић
Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе, један је од најистакнутијих политичких актера у Црној Гори и региону, чији су политички пут обиљежили фокус на економске реформе, унапређење животног стандарда грађана, као и залагање за европске интеграције и јачање институционалног развоја државе. Такође, од његовог посебног интересовања и ангажмана су регионална сарадња и политичка стабилност ‒ кључни предуслови за даљи напредак Црне Горе.
У интервјуу за НИН говори о актуелним политичким и економским питањима, односима са Србијом, динамици регионалних прилика, као и о спољнополитичким приоритетима Црне Горе. Осврће се и на европски пут земље, изазове који прате процес реформи, као и на очекивања од будуће сарадње са сусједима и међународним партнерима у контексту савремених геополитичких околности.
Поводом Дана државности Црне Горе организовали сте пријем на Цетињу којем су присуствовали предсједница Словеније Наташа Пирц Мусар, предсједник Хрватске Зоран Милановић и европска комесарка за проширење Марта Кос. Датум 13. јул обједињује неке од најважнијих тренутака црногорске историје. Шта овај датум данас представља за Црну Гору и њене грађане?
– Прије сто четрдесет осам година, 13. јула 1878. године, Црна Гора је добила међународно признање. Потврђено нам је право да постојимо под својим именом и да сами уређујемо своју будућност.
Прије 85 година, 13. јула 1941. године, наши преци подигли су устанак против фашизма. Бранили су вјеру у живот, вјеру у слободу и вјеру у достојанство. И нијесу сви носили униформе. Неки су носили само вјеру да човјек мора остати усправан када дођу времена у којима је лакше ћутати него говорити, лакше поклекнути него устати.
Предсједник Милатовић додијелио постхумно Орден Црногорске велике звијезде митрополиту Амфилохију
Прије двадесет година, 21. маја 2006. године, обновили смо независност Црне Горе и преузели одговорност да сами градимо будућност своје државе.
Свака генерација Црне Горе имала је свој задатак и своју одговорност. Ово је задатак наше генерације. Да слободу коју смо наслиједили преточимо у државу у којој човјек живи достојанствено, у којој ради и у којој остаје. Државу у којој ученик зна да се знање цијени и да се труд препознаје. У којој млади човјек види разлог и прилику да своју будућност гради овђе. У којој сваки човјек поштено ради свој посао, вјерујући да тако доприноси и својој породици и својој држави.
То ће бити наша највећа побједа. То ће бити највећа побједа наше генерације ‒ да будућим генерацијама оставимо Црну Гору праведнију, снажнију и достојнију оних који су је стварали.
Да ли је вријеме да Црна Гора и Србија направе својеврсни „ресет“ односа или је то у овом тренутку нереално очекивати?
– Црна Гора и Србија су блиске државе, повезане историјом, економијом и бројним породичним везама. Управо зато је важно да разговарамо отворено, да сарађујемо тамо гдје постоји заједнички интерес и да поштујемо право сваке државе да самостално доноси своје одлуке.
Економски показатељи најбоље потврђују колико су двије државе упућене једна на другу. Примјера ради, робна размјена достигла је готово милијарду еура, Србија је међу највећим инвеститорима у црногорску економију, док туристи из Србије традиционално чине један од најважнијих ослонаца нашег туризма.
Ови подаци показују да су потребе грађана и привредних субјеката изнад дневнополитичких трвења којима некад свједочимо. Управо зато однос између Црне Горе и Србије заслужује више политичке одговорности.
Грађани од нас с правом очекују више. Очекују да односи Црне Горе и Србије буду стабилни и предвидиви. Зато не бих говорио о ресету као о једном потезу или једној изјави. Нас повезују породице, пријатељства, култура, економија и свакодневни живот великог броја наших грађана. Управо зато ти односи заслужују више међусобног повјерења.
У Црној Гори се често говори о утицају званичног Београда на унутрашње прилике, док се у Србији може чути да Подгорица питање Србије користи за унутрашње политичке обрачуне. Колико у тим оцјенама има реалности, а колико политичког наратива који одговара властима с обје стране границе?
– Црна Гора је независна држава. Република Србија је независна држава. Грађани Црне Горе одлучују о својој будућности, исто као и грађани Србије о својој.
Добри односи Црне Горе и Србије почивају на јасном принципу: свака држава самостално уређује своје унутрашње односе, а са сусједима гради сарадњу кроз дијалог, поштовање и равноправност. Сваки другачији приступ, без обзира одакле долазио, удаљава нас од онога што грађани очекују.
Људи из Црне Горе имају родбину у Београду, Новом Саду, Нишу и другим градовима Србије. Људи из Србије имају рођаке у Подгорици, Никшићу, Херцег Новом, Пљевљима, Беранама и широм Црне Горе.
Односи двије државе биће бољи када свако буде уређивао своју кућу, а сусједа поштовао. То је политика коју ја водим и на којој ћу и даље инсистирати.
Истраживања јавног мњења показују да су се питања тробојке и српског језика искристалисала као теме које дотичу натполовичну већину грађана Црне Горе, знатно више од очекиваног. Како ви видите најоптималније рјешење питања српског језика и тробојке и слажете ли се са оцјеном да је различитост и очување националних идентитета највећа вриједност Европске уније којој Црна Гора тежи?
– Срби у Црној Гори имају своју државу, Црну Гору. Она је њихов дом, као што је дом Црногораца, Бошњака, Албанаца, Хрвата, Муслимана, Рома и свих других грађана. Зато се о правима грађана Црне Горе одлучује у Црној Гори кроз дјеловање наших институција, поштовање уставног поретка и спровођење унутрашњег друштвеног дијалога.
Шта је нама наша борба дала? Спајић & Милатовић, моја другарица
Раније сам рекао, и то понављам, да је питање статуса српског језика легитимно и да има снажно упориште у резултатима пописа. Али таква питања не смију се рјешавати тензијама, уцјенама, или политичком трговином, већ кроз широк друштвени и политички дијалог који ће осигурати да се ниједан грађанин не осјећа ни запостављено ни искључено.
Црна Гора не смије бити заробљена између два погрешна приступа: једног који идентитетска питања користи за сталне политичке подјеле и другог који се прави да та питања не постоје. Озбиљна држава не ради ни једно ни друго. Она разговара, тражи консензус и доноси одлуке које јачају друштвену кохезију, чувајући грађански карактер државе и уставни поредак.
Европски лидери поручили су и на недавном Самиту у Тивту да су добросусједски односи и сарадња услов напретка земаља Западног Балкана, али на терену имамо компликоване односе и нова затезања међу земљама некадашње Југославије. Постоји ли могућност за помирење и политику компромиса од које би бенефите имали сви у региону?
– Помирење на Западном Балкану није идеалистичка идеја, већ политичка и економска потреба. Од њега зависе стабилност региона, привредни развој и квалитет живота наших грађана. Грађани овог региона најбоље знају колико су нас коштали сукоби из прошлости и зато од политичара с правом очекују да буду дио рјешења, а не дио проблема.
Добросусједски односи нијесу само дипломатска фраза. Они значе више инвестиција, бољу инфраструктуру, веће тржиште, више радних мјеста и више прилика за младе људе. Свака политичка криза међу државама региона има своју цијену. Плаћају је грађани кроз спорији економски развој, мање инвестиција, слабије повјерење и осјећај неизвјесности.
Зато помирење не може остати само тема историјских расправа. Оно свој пуни смисао добија кроз заједничке пројекте, развој културе дијалога и снажније економско повезивање.
Морамо промијенити начин размишљања. Погледајте скандинавске земље. Ни оне нијесу без историјских спорова или политичких неслагања. Али су изградиле културу сарадње у којој се проблеми рјешавају за столом, а не преко насловних страна или политичких сукоба. Сарађују у економији, образовању, безбједности, заштити животне средине и заједничком наступу према свијету. Управо зато данас представљају један од најуспјешнијих и најстабилнијих дјелова Европе.
Црна Гора ће наставити да води политику добросусједства јер је то у најбољем интересу наших грађана. Данас смо најнапреднија држава кандидат за чланство у Европској унији и имамо реалну прилику да постанемо чланица ЕУ до 2028. године. Али наш циљ није европска будућност само за Црну Гору. Желимо да цијели регион буде дио Европске уније, јер нема дугорочног просперитета региона без европске будућности.
Премијер Милојко Спајић и ви раније сте заједно представљали нову генерацију црногорске политике. Данас се стиче утисак да сте политички удаљенији него икада. Да ли је ријеч о различитим визијама развоја државе или је повјерење између вас трајно нарушено?
Однос са премијером мјерим кроз поштовање Устава и закона, европских стандарда и резултате које Влада доноси грађанима.
Господин Спајић и ја смо као министри у Влади заједно спроводили бројне реформе које су донијеле велике промјене, плате и пензије су значајно порасле, обезбијеђен је и сет других мјера којима је унапријеђен животни стандард грађана.
Такође, покрет који смо основали промијенио је политички амбијент у Црној Гори из темеља и срушио вишедеценијску подјелу која се сводила на постојање два велика блока, који су Црну Гору држали као таоца подјела. Обојица смо дали велики допринос демократском развоју земље и убрзању нашег ЕУ пута.
Постоје теме око којих имамо врло компатибилне ставове, као што је ЕУ чланство. Наше разлике се првенствено огледају у начину на који треба постићи неке од зацртаних економских и друштвених циљева. Стога бих ваш утисак, ипак, оцијенио као пренаглашен. Као предсједник државе имам обавезу да реагујем када сматрам да су закони које доноси Скупштина у супротности са Уставом или европским стандардима. Сваку одлуку Владе која јача Црну Гору, убрзава европски пут и побољшава живот грађана подржавам из све снаге.
Већ више од двије године траје питање на које нијесте дали коначан одговор – хоћете ли основати политичку странку? Шта би морало да се догоди да донесете такву одлуку и да ли би то значило да сте одустали од концепта предсједника који је изнад партијских подјела?
– Грађани су ми 2023. године, кроз побједу на предсједничким изборима над Милом Ђукановићем, дали мандат за промјену политичке парадигме у Црној Гори. То није била само побједа једног кандидата, већ одлука грађана да Црна Гора изађе из система заробљених институција и политике снажно повезане са организованим криминалом и корупцијом која је деценијама државу држала у мјесту.
Тај мандат разумијем као обавезу да сваки уставни и међународни капацитет функције користим за најважнији државни циљ: да Црна Гора до 2028. године постане 28. чланица Европске уније, што је и била парола са којом сам изашао одмах након преузимања функције.
Тринаестојулска награда: Зашто држава Црна Гора ћути устима Јакова Милатовића?
За посљедње три године Црна Гора је снажном дипломатском активношћу изградила нови међународни кредибилитет и добила јасну подршку да убрза свој ЕУ пут.
Данас смо у завршници преговора са ЕУ и сваки дан мора бити посвећен том послу. То радим кроз разговоре са европским лидерима, кроз иницијативе према институцијама Црне Горе и кроз стално инсистирање да европска агенда буде стварни приоритет државе, а не само фраза у политичким говорима.
Али једно мора бити потпуно јасно: бити предсједник изнад партијских подјела не значи бити предсједник без става. То значи штитити Устав, државне интересе и европски пут Црне Горе, без обзира на то коме се то у датом тренутку допада или не допада.
Црна Гора је данас најближа чланству у Европској унији од свих држава кандидата, али завршница преговора увијек је више политичко него техничко питање. Колико сте сигурни да ће, када дође тренутак одлуке, критеријуми бити једино мерило или постоји бојазан да би унутрашње прилике у Европској унији могле одложити чланство и земље која испуни све услове?
– Завршница приступних преговора јесте политичка одлука, а она мора бити потврда реформи и резултата које је Црна Гора остварила.
Дошли смо до фазе у којој чланство у Европској унији значи много више од испуњавања формалних услова. Питање је каква ће Црна Гора бити када уђе у Унију. Мој циљ је уређена, солидарна и економски снажна држава, са јаким и независним институцијама.
Када се буде одлучивало о пријему Црне Горе, одлука о пријему државе која је спровела реформе биће снажна порука свим земљама кандидатима.
Самит Европске уније и Западног Балкана у Тивту показао је да Црна Гора има међународни кредибилитет и подршку да заврши европски посао. Европска унија за грађане Црне Горе значи снажне институције, боље јавне услуге, више прилика за младе и успјешну економију.
Црна Гора ће до 2028. године заузети мјесто које јој припада, као уређена, солидарна и економски снажна 28. чланица Европске уније.
На позив предсједника Емануела Макрона, Војска Црне Горе учествовала је на војној паради у Паризу 14. јула, која ове године носи снажну поруку европског безбједносног јединства, док се Француска налази међу предводницима иницијативе познате као Коалиција вољних. Да ли Црна Гора тиме улази у нову фазу европске одбрамбене политике и гдје је граница нашег ангажмана? Може ли се догодити да се црногорски војници једног дана нађу у мисији која би носила ризик директне конфронтације са Русијом?
– Црна Гора је поуздан партнер НАТО савеза и дио европског безбједносног простора. Учешће Војске Црне Горе на војној паради у Паризу 14. јула представља признање нашој држави, нашим војницима и нашем мјесту у заједници држава које безбједност граде кроз савезништва и заједничку одговорност.
Желим да будем потпуно јасан: учешће на паради у Паризу апсолутно нема карактер одлуке о слању црногорских војника у било какву мисију. Сваки ангажман Војске Црне Горе уређују Устав, закони и одлуке државних органа.
То учешће треба посматрати у контексту веома добрих односа Црне Горе и Француске. Недавна посјета предсједника Емануела Макрона Црној Гори, прва посјета једног француског предсједника у историји наше државе, била је снажна потврда тог стратешког партнерства. Његов боравак на Цетињу, сусрети са државним врхом, обилазак Цетињског манастира, те бившег француског посланства, као и потписивање бројних споразума у области економске сарадње, показали су дубину веза Црне Горе и Француске.
Дијалогом до рјешења проблема са Хрватском
Хрватска је показала да билатерална питања може користити као инструмент у процесу проширења Европске уније. Да ли је Црна Гора пропустила прилику да отворена питања са Загребом ријеши прије него што су постала европски проблем или вјерујете да се политичким дијалогом и даље може доћи до рјешења прихватљивог за обје стране?
Радоњић: Милатовића на предсједничку функцију довело 220.000 анти-ДПС гласача
– Став Европске уније је да се билатерална питања рјешавају дијалогом, у духу добросусједских односа, међународног права и међусобно прихватљивих рјешења. То је и наш приступ. Европске интеграције морају остати процес заснован на реформама, резултатима и испуњавању европских стандарда, а не простор за преношење билатералних тема у преговарачки оквир.
Наравно, било би боље да су нека питања рјешавана раније. Много проблема у региону настало је зато што су претходне генерације политичара одлагале разговор, умјесто да га воде на вријеме.
Црна Гора и Хрватска су сусједи и савезнице у НАТО-у. Хрватска је чланица Европске уније, а Црна Гора је најнапреднији кандидат за чланство. Управо зато вјерујем да односи Подгорице и Загреба морају бити примјер зрелости, а не извор нових блокада.
Увјерен сам да данашња генерација политичара у Црној Гори и Хрватској има капацитет да кроз дијалог, правне механизме и међусобно поштовање дође до договора прихватљивог за обје стране.
Извор: НИН, бр. 3943, 27.7.2026, стр. 50-53
