Права и оригинална идеја, закључује бразилски медиј Журнал Импакто, у прави час и на правом мјесту – у тексту под насловом “Нови међаш у историји идеја”
Пише: Гојко Челебић
Дневник Рио де Жанеира
Дневник Рио де Жанеира, најпопуларнија дневна новина у Бразилу, који управо слави 205 година од оснивања (излази у континуитету од 1821. године) објавио је чланак о тек завршеном свјетском фестивалу писаца полиглота Геолитература. Јужна обала Јадрана, тачније Котор, наводи Дневник Рија (Diario do Rio) постао је тачка сусрета разних наратива из земаља и нација широм свијета.
С позивом на претхришћанску повијест Котора, и на римског императора Јулиа Цесара, перманентно опрезног од пирата на Медитерану, све до монархистичких времена Црне Горе, када је сачуван зидинама опасан средњовјековни град (cidade medieval amuralhada), Котор је преживио између Истамбула, Венеције и Беча, наводи се у репортажи посвећеној Геолитератури, да би данас постао тачка сусрета вишејезичких стваралаца са разних континената. У вези са конференцијом писаца полиглота Дневник Рија подсјећа на 1826. годину – на доба свог оснивања – и на први званични помен свјетске књижевности.
Наиме, прије 200 година, у Њемачкој, лансиран је термин Weltlitertur. Термин је сковао утицајни писац и мислилац Јохан Волфганг фон Гете. Гете је замишљао глобалну књижевну флуктуацију гдје би културе могле превазићи своје националне границе и уче једна од друге. Он је посматрао књижевност као универзално средство за људско повезивање, или, како је закључено на конференцији Геолитература, као оружје геополитике.
Црна Гора је, тачно 200 година након Гетеа, рестартовала ову идеју и понудила гостопримство наративима разних земаља и народа под геслом orld Literatute Meeting Point (Тачка сусрета свјетске књижевности). Учешћа су узели аутори полиглоте из Италије, Бразила, Србије, Чешке, Низоземске и Грчке. Посебно је занимљиво, истиче се, што су ови писци и филозофи дошли са најстаријих свјетских универзитета (Карлов у Прагу, Универзитет у Рио де Жанеиру, Сорбона у Паризу, Универзитет у Амстердаму, Ла Сапиенца у Риму, Универзитет у Атини).
Ватиканске новости о свјетском фестивалу полиглота „Геолитература“ у Котору
Новости Ватикана
Утицајнијно свјетско гласило у области културе и међународних односа, Ватиканске новости (Vatican News), у својој рубрици Свијет, од 26. јуна 2026. пише о Геолитератури у Котору. Под насловом Књижевни сусрет у Црној Гори, кроз изјаву једног од осам учесника свјетске конференције вишејезичких аутора, Олава Шрадера, с позивом на наративе разних националних култура, што и јесте профил Геолитературе, ватикански медиј подсјећа да је самит полиглота тежио успостављању симболичке и културне а не политичке осе.
Ватиканске новости наводе да је Сцхрадер био гост оснивача Геолитературе (синеаста и писац Гојко Челебић) на сусрету међународних мислилаца полиглота (у португалском издању: encontro internacional de pensadores poliglotas) и најавио свој нови роман у Црној Гори. Геолитература је у једној од својих сесија промовисала три преведене књиге: први превод Његоша на португалски – Лажни цар Шћепан Мали – Манифест Бразил филозофа Родрига Мораиса на српском и, најзад, превод поменутог романа у издању Бока Ф – Подгорица.
Геолитература није заобишла ни тематику цркве. Грчки академик Јоргос Арабацис излагао је на тему бизантизма и перцепције бизантског насљеђа. Ленка Блехова (Ватиканске вијести наводе Јеврејка из Прага, специјализована за историју цркве: doutora judia de Praga, especialista em história da Igrejaговорила је о универзализму католичке цркве у Боки Которској. Низоземски писац дотакао се доприноса језуита свјетској цивилизацији и култури.
Од Грчке и Чешке, до Италије и Низоземске, земаља учесница, али и шире, акција да се Црна Гора маркира као тачка сусрета цивилизацијског потенцијала на мноштву језика названа је – конкретно у Бразилу – значајним датумом у савременој историји идеја. Права и оригинална идеја, закључује бразилски медиј Журнал Импакто, у прави час и на правом мјесту – у тексту под насловом Нови међаш у историји идеја.
Вијести – Сао Пауло
Геолитература, у земљама које су имале своје представнике (Грчка, Низоземска, Србија, Чешка, Бразил и Италија) чини се да постаје виралан термин у тамошњим медијима. Не само термин, већ и садржај – идеја да се артикулише вишејезичко искуство у доба вјештачке интелигенције (AI) и претвори у свјетску културну акцију.
Бразилски истраживачки новинар Винициус Мороро описује Црну Гору, према заједничком саопштењу које су прошле седмице пренијели медији на енглеском, као епицентар глобалне дебате (epicentro do debate intelectual global) која се, иако мала земља, консолидовала као вододјелница токова у савременој историји идеја (como um divisor de águas na história contemporânea das ideias).
Мороро, уредник водеће агенције Вијести у федералној држави Сао Пауло са 46 милиона становника, означава Котор као тачку сусрета старог европског и новог, америчког свијета а престижну издавачку кућу и филмску продукцију, Бока Ф – Подгорица, као идејног творца. Учеснике прве конференције (филозоф Јоргос Арабацис из Грчке, историчар Францесцо Цаццамо из Рима, филозоф Родригго Мораис из Сао Пула), уз оснивача Геолитературе, он означава као мислиоце свјетског реномеа (pensadores de renome mundial) који су у Котору, на Ловћену, у манастиру Стањевићи и на полуострву Луштица пет дана расправљали о рестаурацији језика и трансферу идеја у доба AI (debateram o universalismo e a transferência de ideias).
Винициус Мороро издваја искуство учесника конференције у Котору са најстаријих универзитета на свијету (Сорбона, Карлов универзитет, Универзитет у Амстердаму, Универзитет у Атини, Риму и др.) и њихово најубојитије оружје – вишејезичност (Elite Intelectual e Multilinguismo). За свих осам учесника прве которске конференције са најелитиних универзитета аутор наводи да говоре око 50 језика – скупно гледано, а неки међу њима и сасвим ријетке, изумрле, попут старословенског, хебрејског, што је било видјети у сесији Геолитературе под називом “Рестаурација малих језика у доба AI”.
Мороро закључује да се у Котору десио чудни устанак свјетске књижевности (A Insurreiçao da Geoliteratura) који учвршћује Црну Гору као нову колијевку међународног савеза у историји идеја за 2027. годину.
У свим осталим земљама учесницама медији или преносе заједничко саопштење, на енглеском, или дају сопствени прилог, из угла како учесника, тако у компилацији разноврсног материјала који је генерисан у пет главних сесија (Историја идеја, Језици, Геолитература, Вјештачка интелигенција, Геоњегош).
Извор: Вијести
