Најзначајнији археолошки локалитети од праисторије, преко антике до средњег вијека истраживани су у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе Црне Горе под његовим руководством
Пише: Др Дејан Газивода
Црногорска археологија формирана је захваљујући стручњацима који су дипломирали археологију крајем педесетих и почетком шездесетих година XX вијека. Њима припада и Чедомир Марковић, који је рођен 21. маја 1937. године у Пећи. Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду почетком 1963. године, а маја исте године запослио се у Републичком заводу за заштиту споменика културе Црне Горе на Цетињу.
Стручни испит за звање конзерватора положио је 1966. године, када је и постављен за руководиоца Одјељења за заштиту и пропаганду споменика културе, а нешто касније је именован за руководиоца Одјељења за заштиту и конзервацију покретних споменика културе. У периоду од 1974. до 1985. године налазио се на мјесту руководиоца Одјељења за документацију. Магистрирао је 1975. године на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду са темом “Трагови Илира у Црној Гори”. На истом факултету 1983. године одбранио је и докторску дисертацију под називом “Неолитске културе на територији Црне Горе”. У марту 1985. године изабран је за директора Републичког завода за заштиту споменика културе Црне Горе и на тој функцији је остао до марта 1990. године. Од 1990. до 1991. године налазио се на мјесту самосталног савјетника, да би 1991. године био поново именован за директора и на тој дужности је остао све до новембра 2003. године, када је пензионисан. Посједује стручно звање конзерваторски савјетник.
Поред редовног запослења, био је ангажован на Културолошком факултету на Цетињу од његовог оснивања 1981. године, у почетку као предавач, а од 1984. године као доцент за предмет Археологија све до укидања овог факултета 1988. године. Чедомир Марковић је учествовао као члан екипе или је руководио бројним археолошким истраживањима у Црној Гори, чији су резултати допринијели да се у многим сегментима допуни, али и измијени постојећа слика о културама које су обитавале на подручју данашње Црне Горе. Најзначајнији археолошки локалитети од праисторије, преко антике до средњег вијека истраживани су у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе Црне Горе под његовим руководством. Веома је значајан његов научни рад на изучавању настанка и развоја неолитских култура у Црној Гори због чега је истраживао већи број локалитета, међу којима се посебно истичу пећина Одмут код некадашњих Плужина, пећина Спила изнад Пераста, пећина Коронина код Цетиња, неолитска насеља на локалитету Кремештице у селу Петњику и на Беран кршу, оба код Берана. Бавио се и археолошким ископавањима на локалитетима из бронзаног и гвозденог доба у Црној Гори попут тумула у Готовуши код Пљеваља, тумула у Лушцу и Лисијевом пољу код Берана, тумула у Ријечанима код Никшића.
Тунели историје као оружје политике: Како Израел користи археологију да придобије подршку САД
Осим праисторије изучавао је античке и средњовјековне локалитете, попут античке виле Хипноса и локалитета Царине у Рисну, античких некропола Муниципијума С… у Коминима код Пљеваља, Старог града и хеленистичке и римске некрополе у Будви, Дукље, манастира Пречиста Крајинска, манастира Морачник и манастира Ком на Скадарском језеру, манастира Подластве, Ћипур на Цетињу, и других бројних налазишта. Треба истаћи и податак да су захваљујући Марковићу, први пут у Црној Гори обављене и одређене физико-хемијске, палеоботаничке, геолошке и палеонтолошке анализе, које су имале пресудног утицаја на егзактност у интерпретацијама резултата истраживања и доношењу научних закључака. Поред археолошких истраживања и заштите споменика културе, Чедомир Марковић је био активан и у бројним другим стручним или организационим пословима. Био је члан бројних стручних и научних комисија, савјета и управних одбора. Био је први предсједник Археолошког друштва Црне Горе од 1974. до 1980. године, члан Научног савјета за националне паркове Црне Горе и дугогодишњи члан Југословенске комисије за сарадњу са УНЕСЦО-ом. Изабран је за члана Одбора за археологију Црногорске академије наука и умјетности 1975. године, а потом је именован за његовог предсједника у периоду од 1994. до 2018. године. Након гашења тог одбора, био је члан Одбора за археологију, етнологију и историју умјетности Црногорске академије наука и умјетности од 2018–2021. године. Био је коаутор и коруководилац пројекта Археолошка истраживања, конзервација и презентација Дукље, захваљујући коме је 1997. године започета новија фаза истраживања тог веома значајног локалитета, чији је носилац била Црногорска академија наука и умјетности. Био је предсједник Друштва конзерватора Црне Горе 2001. године. Био је на студијским боравцима у Русији и Пољској. За свој рад Чедомир Марковић је више пута награђиван и одликован. Између осталих, награђен је 1975. године Јубиларном медаљом са дипломом за изванредан допринос на заштити културног наслеђа од стране Савеза друштава конзерватора Југославије и Тринаестоновембарском наградом града Цетиња 1997. године. Археолог Марковић је написао већи број монографија и преко педесет научних и стручних радова.
За изучавање црногорске археологије и културне баштине неопходно је прочитати његове монографије “Неолит Црне Горе” из 1985. године, чланак “Трагови материјалне културе до оснивања Цетиња” у уводном дијелу монографије “Цетиње: 1482–1982” из 1994. године, “Споменици културе Црне Горе” из 1997. године са академиком Рајком Вујичићем, “Археологија Црне Горе” из 2006. године, “Црна Гора кроз културну баштину” из 2006. године са академиком Рајком Вујичићем на црногорском и енглеском језику, “Античка Будва, некрополе, истраживања 1980-1981”. из 2012. године, као и поглавље у “Историји умјетности Црне Горе И” из 2023. године. Од стручних радова можемо издвојити коауторски рад “Значај и улога археологије у културном, друштвеном и привредном развоју Социјалистичке Републике Црне Горе” у зборнику “Стање, улога и развој науке у Црној Гори” из 1986. године у издању Црногорске академије наука и умјетности. Био је члан редакције и један од аутора чланака у Зборнику Заштита споменика културе Црне Горе, који је изашао након симпозијума одржаних 1986. и 1987. године, као и аутор чланака у још четири зборника у издању Црногорске академије наука и умјетности. Поред тога, објављивао је радове у многобројним часописима од којих можемо издвојити Старине Црне Горе, Археолошки преглед, Материјали, Бока, Арцхаеологиа лугославица, Библиографски вјесник, Одредницу о праисторији Црне Горе у Енциклопедији Југославије. Веома активан и у позним годинама објавио је више радова, између осталих и у студији “Парадигме дискурса културе у Црној Гори” из 2019. године у издању Црногорске академије наука и умјетности. Такође, био је члан редакције Лексикона археологије Црне Горе објављеног 2025. године од стране Црногорске академије наука и умјетности, у коме је приредио педесет један ауторски и двадесет два коауторска чланка. Од великог броја објављених монографија и чланака, можемо издвојити више публикација. Превасходно, монографију “Археологија Црне Горе” из 2006. године у издању ЦИД-а која представља једино издање те врсте које сабира све дотадашње резултате археолошке науке из праисторије и антике на једном мјесту. Написана је са научним методолошким приступом којим аутор читаоца уводи у свијет археологије и даје темељан преглед историјата археолошких истраживања и њихових резултата од палеолита до раног средњег вијека. Монографија “Неолит Црне Горе” значајна је са аспекта темељне обраде процеса неолитизације територије Црне Горе. Треће веома значајно издање јесте “Античка Будва”, некрополе, истраживања 1980–1981. из 2012. године, које је објавила Матица црногорска. Ова незаобилазна збирка даје детаљан увид у резултате археолошких истраживања хеленистичке и римске некрополе и служи као назаобилазна научна публикација за проучавање античког периода Будве.
Овдје је, у краткој цртици, неопходно истаћи и рад његове супруге госпође Марије Марковић, конзерваторског савјетника, која је један од утемељивача конзерваторске дјелатности у Црној Гори. Под њеним руководством Атељеа за конзервацију метала, стакла и керамике некадашњег Републичког завода за заштиту споменика културе Црне Горе на Цетињу подвргнуто је конзерваторско-рестаураторском третману близу 2000 експоната од керамике, стакла, ћилибара, метала, камена обрађених у наведеној књизи, а које данас можете погледати у поставци Археолошког музеја у Будви. Марија Марковић је аутор једине монографија у Црној Гори из области конзервације и рестаурације под називом “Конзервација металних предмета из музејских збирки и манастирских ризница на тлу Црне Горе” из 2024. године.
Као члан редакције Лексикона археологије Црне Горе, Чедомир Марковић је дао огроман допринос у формирању овог капиталног дјела у области археологије. Упркос годинама које носи био је веома активан члан редакције, који је захваљујући свом вишедеценијском искуству савјетима и смјерницама редакцију водио кроз многобројне недоумице и дилеме, чиме је увелико олакшавао рад на изради Лексикона. Није наодмет поново истаћи да Марковић припада првој генерацији школованих црногорских археолога, који су својим радом поставили темеље наше археологије. Обављајући једну од најзначајнијих функција у области заштите културне баштине, руковођењем и учешћем у великим археолошким пројектима, објављивањем монографија и чланака дао је огроман допринос развоју ове науке код нас.
(Аутор је археолог)
Извор: Вијести
