Cреда, 1 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Ватиканске новости о свјетском фестивалу полиглота „Геолитература“ у Котору

Журнал
Published: 30. јун, 2026.
Share
Олаф Шрадер и Гојко Челебић, (Фото: Архива)
SHARE

Пише: Радоје Фемић

Један од најутицајнијих свјетских медија у области културе и међународних односа, Ватиканске новости (Vatican News), у својој рубрици Свијет, од 26. јуна 2026, пише о тек завршеном свјетском фестивалу писаца полиглота Геолитература у Котору. Под насловом „Књижевни сусрет у Црној Гори“, кроз изјаву једног од осам учесника свјетске конференције вишејезичких аутора, Холанђанина Олава Шрадера (Schrader), с позивом на наративе разних националних култура, што и јесте профил Геолитературе, овај ватикански гласник подсјећа да је самит Геолитература тежио успостављању симболичке и културне а  не политичке осе.

Ватиканске новости наводе да је Шрадер био гост оснивача Геолитературе (синеаста и писац Гојко Челебић) на сусрету међународних мислилаца полиглота (у португалском издању гласила: encontro internacional de pensadores poliglotas) и најавио свој нови роман преведен у Црној Гори. Геолитература је у једној од својих сесија у Котору лансирала три преведене књиге: први превод Његоша на португалски – „Лажни цар Шћепан Мали“ –, затим, „Манифест Бразил“ филозофа Родрига Мораиса на српском и, најзад, превод Шрадеровог романа у издању Бока Ф – Подгорица. Роман, једна пост-колонијална и пост-модерна прича, инспирисан је оснивачем Сао Паула, Жозе де Аншијетом и појавиће се у српском преводу на јесен.

Фестивал геолитература оправдао очекивања

Геолитература није заобишла ни тематику цркве. Грчки академик Јоргос Арабацис излагао је на тему бизантизма и перцепције бизантског насљеђа у савременом свијету. Ленка Блехова (Ватиканске вијести наводе Јеврејка из Прага, специјализована за историју цркве: doutora judia de Praga, especialista em história da Igreja) говорила је о универзализму католичке цркве у Боки Которској. Сам холандски писац дотакао се доприноса језуита свјетској цивилизацији и култури. Иначе је Шрадер, једна од централних фигура овогодишње Геолитературе, који се културом бавио у 22 земље свијета, једно вријеме био суперинтендант у Националним институту Бразила за историјску и културну баштину у Рио де Жанеиру (Iphan).

Ријетко је, за посљедњих деценија, може се закључити, иједан културни догађај у Црној Гори привукао толику пажњу међународне јавности као Геолитература. Од Грчке до Бразила, од Чешке до Италије и Холандије, земаља учесница, али и шире, идеја да се Црна Гора маркира као тачка сусрета цивилизацијског потенцијала на мноштву језика названа је значајним моментом у историји идеја. Фестивал је, са својих пет главних токова (Историја идеја, Језици, Вјештачка интелигенција, Геолитература и, најзад, Геоњегош) завриједио пажњу међународне културне јавности као права и оригинална идеја у прави час и на правом мјесту.

TAGGED:ВатиканГеолитератураКоторРадоје ФемићФестивал
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Душан Крцуновић: MVP
Next Article Зашто је у Црној Гори само српски национализам проблематичан

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Милош Лалатовић: Познате и мање познате чињенице о Украјини

Пише: Милош Лалатовић Задњих година, Украјина је у жижи свјетске јавности, нажалост, због ратног сукоба…

By Журнал

Како умиру писци: Глава Јукија Мишиме, револвер Владимира Мајаковског и пепео Хаше Попа

Удовица Васка Попе, Хаша, дуго је била - пепео у урни. У урни је дуго…

By Журнал

Адам Гопник: Да ли је ренесанса била прави препород

Пише: Адам Гопник Уз нешто мало веште маште свака историјска епоха може да се расплине…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Студенти се жалили Управи факултета на нарушавање људских права и дискриминацију; Глушица негирала све оптужбе

By Журнал
Други пишу

Ђуро Радосавовић: Каже ли се зубар или стоматолог?

By Журнал
Други пишу

Ово су реч, лажиреч и нова реч 2025. године

By Журнал
Други пишу

Иља Муслин: Да ли је пад јужнокорејског председника лишио Украјину значајне војне помоћи

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?