Piše: Nebojša Jevrić
U selu, kako od milošte zovemo Blok (ni zapadni ni istočni, već Blok 45), sve se zna.
Samo kučkari moraju da prošetaju svoje ljubimce. Ima tu pudlica u kaputićima, ima olinjalih rundovčina o kojima se niko ne brine, svakakve rase i pasmine ima u Bloku.
Kafići u starom tržnom centru, pampers barovi – sve zatvoreno. Splavovi na Savi zatvoreni.
Ne pada snijeg da pokrije brijeg, već da zverac trag svoj pokaže.
A pomešali se tragovi.
Otkad sam počeo da pišem noću, svi se ljute na mene. Na jutarnju prozivku stižem u podne.
Zaludu pravdanje.
Naročito je ljut književnik Drago Kovijanić koji ustaje u pet, a u kafanu stiže zajedno sa Pikolom, u sedam.
Dok ja dođem, prođe pola dana.
Zaludu priča kad nema ko to da zabeleži. Da u novine uturi.
U prirodna bogatstva jednog kraja spadaju i pisci, slikari, glumci.
Tu je komšija Zafir Hadžimanov, tu slikar Mladen Mlađović.
Nema više Draga Čume, Boleta Stošića, slikara Pirketa i Čvorka.
Nasred sela u tržnom centru „Enjub“ glavna i najveća kafana „Arkadija“. Cene penzionerske. Hrana pristojna i ne previše skupa. Prava „gradska kafana“ sa delom za ručavanje.
Sedim sa trojicom prognanika sa Kosova i miritamo o krupnim političkim temama. Milutin, pilot, sa nama. Jedan je slikar Ilija, drugi filozof i pisac Drago Kovijanić, kum Milić kojeg svi zovemo kumom iako je samo Dragu kum. Rušimo i stvaramo države, fingiramo nuklearne ratove, pričamo o Njegošu i Kosovu.
Drago je prešao osamdesetu, ali vinjak pije barabar sa ostalima.
Veliki je poznavalac Njegoša i napisao je knjige o Dostojevskom, Šekspiru, Dobrici. Voli „mudrosne citate“.
Koja god tema se počne, uzima banku i gađa te direktno Šekspirom, Njegošem.
„Njegoš kaže: ’Al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija.’“
O živim besmrtnicima koji „ne znaju da će biti ručak gada puzećega“.
Teško je u takvom društvu dobit banku, naročito posle pete ture.
A nije ni uputno, ne valja starijima u reč upadati.
„Trebalo bi da svaki dnevnik počinje slikom onoga što ruši krst sa crkve“, kaže Drago.
Treba, slažemo se i mi; ali kako Bujketu srce kameno otopliti!
„I zahvaliti Albancima što su podigli spomenik velikom srpskom junaku i pravoslavcu, Skenderbegu – u Prištini i Tirani, koji je sahranjen u porti pravoslavne crkve, a otac i stric mu sahranjeni na Hilandaru“, razavija misao. I to da se slika! To da slika televizija. Snimili su Rusi film o Skenderbegu. Pola sale je napustilo bioskop u Peći kad su ga videli kako pali sveću i ljubi ikonu. Izašli Albanci“, dodaje kum. „Taj film, odlomak iz filma, da se prikazuje!“
Upijaju u sebe rakiju i sećaju se Peći. I meni, uz maliganska isparenja, zajezeri suza za stricem Milošem Jevrićem, auto-mehaničarom iz Peći, kojeg su oteli Arbanasi. Koji nikad nije pronađen. Setim se velike pesnikinje Darinke Jevrić koja nije htela sa Kosova da ode. I njenih zvona dečanskih.
„Zar je moja glava skuplja od glave neke monahinje iz Deviča?“, rekla je kad su joj predložili da beži.
Dovde se čuju krici iz Žute kuće.
Seća se i Milutin svog ratovanja po Kosovu i ljubi Draga u čelo. „Vidi se šta je stari vojnodržavni čovek!“
Drago recituje na turskom reči koje je pribeležio Grigorije Božović: „Arnaut olan, adam olmaz; olur sedaj akišmaz; jakiš seda, jašalmaz!“ U prevodu: „Arnaut nije čovek; ako je i čovek, ne priliči mu; a ako mu i priliči, ne traje mu dugo.“
„Too, Drago! To svaku noć na televiziji!“ Oduševljenje je opšte.
Samo konobar nije oduševljen. Bez obzira na to što se za astalom sedma tura pije. Konobar je prosed. Visok. Bolju je sudbinu zaslužio. „Da nije nas, svijet ne bi znao da ima gordijeh konobara“, rekao je pesnik. Da mu ponudiš mesto u vladi, pitao bi: gde ste bili do sada?
Drago se stalno ljuti na konobare i žene koje nose pantalone. Kao dečak, u Peći, voleo je da sluša priče svoje babe koja je bila ćerka rovačkog barjaktara. Rođena deset godina posle Njegoševe smrti. Barjaktar je donosio odsečene glave turske da đeca koturnu. Da obviknu na ljute bojeve sa Turcima. Do raspada Jugoslavije Drago je bio visoki funkcioner.
Zavejala zima. Kao da smo u Sibiru.
Drago nazdravlja Kim il Sungovim raketama.
Svi su spremni da u rat krenu.
Ovo bi trebalo nekom od savetnika da se kaže.
Ja dobijam zadatak da zaključke Vrhovnog saveta odbrane Bloka 45 doturim na uvid javnosti. U mlađega pogovora nema.
Samo što vrata stalno zaboravljaju da zatvore. Ali šta je za Srbina rat prema promaji!
Izvor: Ekspres.net
